Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kazna državi zbog uskraćivanja informacija Radiju Slobodna Evropa


Uprkos tome što je prekršilo zakon, Ministarstvo rudarstva i energetike za to neće biti novčano kažnjeno u skladu sa zakonom

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije prekršilo je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja time što ni posle šest meseci i obavezujućeg rešenja Poverenika nije Radiju Slobodna Evropa (RSE) dostavilo tražene informacije o reeksportu ruskog gasa, ocena je Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića.

Uprkos tome što je prekršilo zakon, Ministarstvo rudarstva i energetike za to neće biti novčano kažnjeno u skladu sa zakonom, zbog toga što nadležni organi nisu obezbedili primenu novog Zakona o opštem upravnom postupku, koji predviđa novčane kazne za sve one koji prekrše Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, objašnjava Šabić u intervjuu za RSE.

Od početka primene novog Zakona o opštem upravnom postupku 1. juna 2017. godine do danas Poverenik nije bio u mogućnosti da izrekne novčanu kaznu u oko 40 slučajeva.

Šabić: Zakon je kastriran
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:11:55 0:00

Vlast ćuti nekažnjeno

U januaru 2018. godine RSE je od Ministarstva rudarstva i energetike zatražio da dostavi informacije o Protokolu Vlade Ruske Federacije, kojim se Srbiji dozvoljava reeksport ruskog gasa, a koji je potpisan za vreme posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Moskvi u decembru 2017. godine.

Pitanja za ministra rudarstva i energetike Aleksandra Antića, između ostalih, bila su sledeća:

  1. Šta će konkretno skidanje zabrane reeskporta ruskog gasa značiti za energetski sektor Republike Srbije?
  2. Da li će Srbija biti u mogućnosti da od reeksporta ubira profit i kakve su procene u tom smislu?
  3. Gde Srbija ima mogućnost da izvozi ruski gas?
  4. Sa kojim zemljama u regionu je Srbija gasno povezana (ima izgrađene gasovode)?

RSE je pokretanjem teme reizvoza ruskog gasa želeo da proveri koliko su osnovane najave zvaničnika po kojima će Srbija, kao tranzitna zemlja, od reeksporta ruskog gasa ubirati "milione evra". Sudeći po godišnjem izveštaju za 2017. godinu Agencije za energetiku, Srbija višak ruskog gasa nema gde da izveze, jer nema izgrađene gasovode. Samim tim, ne može ni da ostvaruje prihod.

Srbija, slepa ulica za ruski gas
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:18 0:00

Nakon što je istekao rok predviđen zakonom da Ministarstvo dostavi tražene informacije, RSE se obratio Povereniku i podneo žalbu protiv Ministarstva rudarstva. Poverenik donosi rešenje da je Ministarstvo dužno da dostavi tražene informacije.

U aprilu 2018. stiže odgovor Ministarstva u kome stoji da su "pitanja postavljena uopšteno i apstraktno, na način da je nemoguće utvrditi u kom 'dokumentu je informacija sadržana' " te da Ministarstvo nije u mogućnosti da odgovori na postavljena pitanja.

Odgovor Ministarstva rudarstva i energetike na upit RSE (20. april 2018.)
Odgovor Ministarstva rudarstva i energetike na upit RSE (20. april 2018.)

Kako Ministarstvo nije dostavilo tražene informacije u svom odgovoru, RSE podnosi predlog za izvršenje, nakon čega Poverenik od Ministarstva ponovo traži da dostavi tražene informacije, ovog puta pod pretnjom izricanja novčane kazne, u skladu sa zakonom. Međutim, zbog različitog tumačenja novog Zakona o opštem upravnom postupku državnih organa (koji se primenjuje od 1. juna), izricanje novčane kazne Ministarstvu nije bilo moguće.

'Zakon je kastriran'

Suština problema, kako u intervjuu za RSE objašnjava Poverenik Rodoljub Šabić, jeste u primeni novog Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. Glasnik RS", br. 18/16) kojim se propisuje visina kazne koju Poverenik može izreći organima vlasti ili javnim preduzećima ukoliko odbiju da dostave informacije od javnog značaja koje su tražili građani ili predstavnici medija.

Za razliku od starog Zakona o opštem upravnom postupku koji je predviđao dve ili više kazni u ukupnom iznosu od maksimalno 200.000 dinara (oko 1.666 evra po trenutnom kursu), član 198. novog zakona propisuje visinu novčane kazne "u rasponu od polovine njegovih mesečnih prihoda, do deset procenata njegovih godišnjih prihoda koje je ostvario u Republici Srbiji u prethodnoj godini".

"Ta odredba je gotovo garantovala ozbiljnu disciplinu u izvršavanju odluka Poverenika", kaže Šabić. Međutim, tragajući za iznosom prihoda na osnovu kog bi Poverenik mogao da izrekne kaznu, "dobili smo zanimljivo tumačenje Ministarstva finansija da budžetski korisnici nemaju prihode, dakle da Zakon o budžetu ne poznaje prihode budžetskih korisnika", dodaje Šabić.

"Ako nema prihoda, onda nema ni procenta od prihoda, ako nema procenta od prihoda, onda Poverenik ne može da izrekne kaznu. I to se svodi na to", objašnjava Šabić zbog čega nije bilo moguće izreći novčanu kaznu, između ostalog, i Ministarstvu rudarstva i energetike u ovom slučaju.

Sa druge strane, prinudno izvršenje kazni dodatno su otežali upravo oni organi koji bi, prema zakonu za to trebalo da budu nadležni – Vrhovni kasacioni sud, Poreska uprava, Narodna banka, Prekršajni sud u Beogradu, Komora javnih izvršitelja, a koji su redom sebe proglasili "nenadležnim".

Sledeća instanca bila je Vlada Republike Srbije, koja takođe može obezbediti prinudno izvršenje u skladu sa članom. 28. st. 4. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Tim povodom, kako kaže, Poverenik se više puta obraćao predsednici Vlade Ani Brnabić, ali odgovor nije dobio.

Šabić odgovornost pripisuje ljudima koji zakone donose, pa su samim tim dužni i da ih primenjuju.

"Nikada nisu krivi zakoni, ljudi su krivi, bilo što pišu loše zakone, bilo što ne primenjuju zakone", kaže Šabić i ističe da je zakon „zapravo kastriran". "Došli smo u situaciju da će izvršavati onaj ko hoće, a ko neće – neće, ili će izvršavati onaj ko se još uvek boji javnosti", objašnjava Poverenik.

Građanima i medijima, kako kaže, ostaje da insistiraju na poštovanju zakona i vrše pritisak, da stalno "podsećaju vlast da ne postoje oni radi vlasti, nego vlast radi njih, da prava upisana u Ustav nisu fikusi, ili nešto što služi za ukras i pokazivanje Evropljanima, već nešto na čamu bi građani Srbije trebalo da insistiraju", naglašava Šabić, uz zaključak da izvršna vlast time što građanima i medijima ne dostavlja na vreme ili ne dostavlja uopšte informacije od javnog značaja "indukuje prostor za širenje lažnih vesti".

U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave kažu da je pitanje potrebno "sistemski rešiti" i da je u toku proces usklađivanja posebnih zakona sa Zakonom o opštem upravnom postupku.

Kako stoji u odgovoru Ministarstva dostavljenom RSE, rad na izradi teksta Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je, nakon završene javne rasprave, u finalnoj fazi dok će "pitanje utvrđivanja i izvršenja novčanih kazni biti detaljno razmotreno u pisanoj ili neposrednoj komunikaciji sa učesnicima javne rasprave na precizan i primenljiv način".

RSE se povodom blokiranja mehanizma izricanja novčane kazne onima koji prekrše Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja obratio i kabinetu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, sa pitanjem koje je konkretne korake preduzela Vlada kako bi se omogućilo delovanje Poverenika u skladu sa zakonom, a u cilju ostvarivanja prava građana na informacije od javnog značaja. Odgovor, do objavljivanja ovog teksta, nismo dobili.

'Prepisan zakon'

Važeći Zakon o opštem upravnom postupku usvojen je u Skupštini Srbije krajem februara 2016. sa 152 glasa „ZA“ na predlog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a primenjuje se od 1. juna 2017.

Predlagač, odnosno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, na čijem čelu je tada bila Kori Udovički u vreme prvog premijerskog mandata Aleksandra Vučića, ovaj zakon javnosti je predstavilo kao nešto što će fenomen "Fali ti jedan papir" oterati u istoriju. Slabo se, međutim, u javnosti govorilo o drugim aspektima i primenjivosti ovog zakona u praksi.

Prema rečima Šabića, "prepisano je tipično evropsko rešenje, jer se u Evropi mnogo polaže na zakonitost i na poštovanje odluka nadležnih organa, pa se ne smatra neobičnim da su kazne za nešto što je po zakonu obavezno – rigorozne".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG