„Bilo je za očekivati da će Kina nakon uspostavljanja i održavanja velikog uticaja u ekonomskoj, političkoj i medijskoj sferi, početi polako da gradi prisustvo i u drugim oblastima, uključujući nauku i kulturu“, kaže za RSE Aleksandra Stanković iz Instituta za evropske poslove.
Tako ona komentariše najave iz Vlade Srbije da je formirana laboratorija „Jedan pojas - jedan put“.
Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja Vlade Srbije saopštilo je, naime, da je formirana zajednička kinesko-srpska laboratorija za prirodne proizvode i otkriće novih lekova, što je, kako se navodi u saopštenju, od izuzetnog značaja za Srbiju i balkanski region i "veliki korak u jačanju saradnje NR Kine i Srbije".
Kako je objašnjeno laboratoriju „Jedan pojas - jedan put“ šangajskog instituta Materia Medica i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ iz Beograda, predvodiće predstavnici Kine i Srbije.
"Koncept osnivanja zajedničke laboratorije objedinjuje istraživačke kapacitete za razvoj primene prirodnih proizvoda u različitim sferama, pre svega u pronalaženju novih lekova i medicinskih proizvoda koji su zasnovani na prirodnim resursima, uz očuvanje biološke raznovrsnosti i obezbeđenje održivog razvoja", navodi se u saopštenju Vlade Srbije od 22. maja.
Dodaje se da će se pored optimalnog korišćenja naučnoistraživačkih kadrova, radom laboratorije obezbediti i unapređenje istraživačke infrastrukture.
Aleksandra Stanković iz nevladine organizacije Institut za evropske poslove kaže da Kina Srbiju vidi kao svoje uporište u Evropi.
„Svesna je uticaja koji je već postigla, ali takođe igra i veoma pametno tako da je svesna da je neophodno taj uticaj održavati kroz sve pore društva. Meka moć Kine pojačala se u poslednje dve godine, a naročito tokom pandemije, tako da je napravljena izvrsna procena da je upravo sada pravi momenat da se ta moć dodatno učvrsti“, navodi Stanković.
Kako je objasnila, Kina na ovaj način ojačava ne samo veze sa Srbijom već preko nje i spone sa Evropom i Mediteranom.
Ona podseća da je Kina iniciranjem projekta „Pojas i put“ i uključivanjem Srbije u ovaj projekat jasno naznačila da je zainteresovana za proširenje saradnje sa Srbijom u svim oblastima. Navodi da je to potvrđeno i potpisivanjem sveobuhvatnog strateškog partnerstva 2016. kojim je Kina ucrtala Srbiju na svoju mapu partnera u svetu.
Srbija je deo kineske državne inicijative "Pojas i put" sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (17 + 1) za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala koji slede drevni Put svile kako bi Kina napajala svoju privredu. Tokom posete kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu u junu 2016. tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić i Đinping potpisali su 22 sporazuma o saradnji dve zemlje, među kojima i zajedničku izjavu o uspostavljanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva.
Dobit ili opasnost?
Naučni novinar iz Srbije Slobodan Bubnjević kaže da naučna saradnja već dugo postoji i da je na državnom nivou kroz Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uspostavljena platforma koja je obezbedila komunikaciju između naučnika u Srbiji i Kini.
„Tu vrstu partnerstva na tom nivou ostvaruju i druge evropske zemlje otprilike u sličnom obimu. Čak SAD imaju i veću saradnju. To je nešto što je ustaljeno i prirodno u nauci u svetu“, kaže Bubnjević.
On smatra da Srbija ne može da izgubi kroz partnerstvo sa Kinom u nauci, navodeći da je ta zemlja u ovoj oblasti ostvarila impresivan napredak.
„Partnerstvo koje je ovim sporazumom uspostavljeno će sigurno koristiti našim istraživačima. Ne treba imati previše bojazni da će to izazvati bilo kakvu kinesku dominaciju ili političke efekte iako bez ikakve sumnje takva motivacija na duže staze postoji“, kaže Bubnjević o sporazumu instituta Materia Medica i „Siniša Stanković“.
Dodaje da je možda malo drugačija kultura nauke koju neguje Kina i da je ona za nijansu manje transparentna od one u Evropi.
On, međutim, kaže da se nauka ne tretira isto kao biznis ili vojna industrija gde je potreban veći oprez.
I Aleksandra Stanković iz Instituta za evropske poslove kaže da je uspostavljanje veza između fakulteta i naučnih instituta u Srbiji i Kini generalno dobra inicijativa koja će domaćim studentima i naučnicima dati širi izbor za usavršavanje i razmenu iskustava.
„Međutim, veće je pitanje politička pozadina ojačavanja kulturnog i naučnog uticaja Kine u Srbiji“, dodaje ona.
Šta je Materia Medica?
Upravo je kineska laboratorija Materia Medica bila u centru pažnje američkih vlasti u decembru 2019. godine, kada je mičigenski Van Andel istraživački institut (the Van Andel Research Institute), koji sprovodi biomedicinska istraživanja, objavio da će platiti 5,5 miliona dolara kaznu jer američkoj vladi nije otkrio da su dva njegova istraživača finansirana iz kineskih državnih grantova.
Kako je prenela agencija Rojters (Reuters) institut je u saopštenju naveo da su dvojica istraživača podnela ostavke. Institut je saopštio da sarađuje sa istragom Ministarstva pravde.
Slučaj protiv instituta bio je najnoviji razvoj u široj akciji SAD usled zabrinutosti zbog široko rasprostranjenog špijuniranja i krađe intelektualne svojine od strane kineske vlade.
Jedan od dva istraživača bio je glavni istraživač Centra za otkrivanje lekova, strateške saradnje između Van Andelovog instituta i Šangajskog instituta Materia Medica.
Šangajski institut Materia Media, kako se navodi na sajtu te državne institucije, ima najdužu istoriju kao sveobuhvatna istraživačka institucija za otkrivanje lekova u Kini. Kako se dodaje, institut je razvio i komercijalizovao preko 100 novih lekova u poslednjih 80 godina.
Prioriteti istraživanja dati su, navodi se, za lečenje glavnih bolesti, poput karcinoma, kardio-cerebrovaskularnih bolesti, neuropsihijatrijskih bolesti, metaboličkih bolesti, autoimunih bolesti i zaraznih bolesti. Institut takođe obraća pažnju na razvoj savremene tradicionalne kineske medicine.
SAD povećava oprez zbog Kine
Američka komisija za nacionalnu bezbednost preporučila je u martu američkim univerzitetima da preduzmu korake i spreče da kineska vojska ukrade osetljivu tehnologiju, što je znak sve veće zabrinutosti zbog bezbednosti akademskih istraživanja, preneo je Rojters.
Sveže preporuke došle su dok Sjedinjene Države podstiču krivično gonjenje najmanje pet kineskih istraživača uhapšenih prošle godine u raznim gradovima širom Sjedinjenih Država pod optužbom za prevaru sa vizama zbog neotkrivanja veza sa kineskom vojskom.
Kina je negirala navode da je pokušala da ukrade američka istraživanja, navodi se u izveštaju Rojtersa.
Preporuke Američke komisije za nacionalnu bezbednost zahtevaju i više otkrivanja o finansiranju istraživanja i partnerstvima na univerzitetima.
'Bliže Kini, dalje od EU'
Aleksandra Stanković iz Instituta za evropske poslove naglašava da je važno da Vlada Srbije bude transparentna u svojim dogovorima sa kineskim istraživačkim institutima, a da pozornost medija i civilnog sektora mora biti na zavidnom nivou.
„Samim ulaskom na naučno tržište Kina jača svoj uticaj i osnaživanje meke moći. Kada to dodamo na već veliki uticaj koji ima u ekonomskoj i političkoj sferi, ovo samo po sebi za Srbiju ne može biti dobro jer dalje približavanje Kini vodi udaljavanju Srbije od Evropske unije“, ocenjuje Stanković.
Što se tiče bezbednosti akademskih istraživanja, naša sagovornica kaže da u ovom momentu ne može da se prejudicira da li će se u „Srbiji dešavati ono što se dešavalo 2019. godine u SAD kada je isplivala zabrinutost zbog rasprostranjenog špijuniranja i krađe intelektualne svojine od strane kineske vlade“.
„Ali ako imamo u vidu netransparentnost drugih vidova saradnje Srbije i Kine, posebno infrastrukturnih projekata i kupovine oružja, kao i potpuno odsustvo političke volje da se kineski uticaj ograniči, a njihova delovanja u Srbiji stave u okvir zakonske regulative, možemo očekivati ovakve ishode koji za razliku od SAD u Srbiji neće naići na oponiranje vladajuće garniture“, ocenila je Stanković.
Saradnja naučnika iz Srbije i Kine
U okviru realizacije programa naučno-tehnološke saradnje između Srbije i Kine, delegacija kineskog Instituta Materia Medica iz Pekinga posetila je 2018. godine Prirodno-matematički fakultet u Srbiji, kako bi se upoznala sa naučno-istraživačkim kapacitetima te ustanove.
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je u oktobru 2020. godine na na Puđijang Inovacionom forumu koji se održavao u Šangaju da saradnja Srbije i Kine pokazuje kako zemlje različite veličine i ekonomske snage mogu "savršeno sarađivati na uzajamno koristan način".
„Naučno-tehnološka i inovaciona razmena Srbije i Kine pokazuje kako zemlje različite veličine i ekonomske snage mogu savršeno sarađivati na uzajamno koristan način, istovremeno podržavajući globalnu digitalnu integraciju i podstičući prekograničnu saradnju“, rekla je ona tada.
Puđijang Inovacioni forum jedan je od najznačajnijih skupova globalnih dostignuća u oblasti inovacija i tehnološkog razvoja, a u organizaciji Ministarstva nauke i tehnologije Kine i Vlade grada Šangaja, saopšteno je tada iz Vlade Srbije.
U septembru 2018. godine delegacija kineske provincije Šandung razgovarala je u Beogradu s predstavnicima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o jačanju saradnje sa Srbijom u oblasti nauke i tehnologija.
U oktobru 2019. godine predstavnici Vlade Srbije, naučnih institucija i kompanija su na konferenciji Kine i 17 zemalja Centralne i Istočne Evrope potpisali 12 sporazum o saradnji sa Kinom u oblasti inovacija.
U martu 2021. godine kabinet ministra bez portfelja za inovacije i tehnološki razvoj raspisao je tender za izradu prostornog plana područja posebne namene za projekat Srpsko-kineskog naučno-industrijskog parka u Beogradu.
“To će biti najmoderniji industrijsko-tehnološki park u ovom delu Evrope i siguran sam da će lideri inovacija, novih industrija i naprednih tehnologija iz Kine i Evrope biti u tom parku“, izjavio je najavljujući taj projekat 2019. godine ministar za inovacije i tehnološki razvoj Srbije Nenad Popović.
Pandemija otvorila vrata kineskoj medicini u Srbiji
Zvaničnici u Srbiji od početka pandemije prikazuju Kinu kao jednog od najvažnijih partnera u borbi protiv korona virusa. U aprilu 2020. godine u okviru Poliklinike Kliničkog centra Srbije u Beogradu otvorena je laboratorija "Vatreno oko" za testiranje na virus korona, koja je izgrađena kao donacija Pekinškog instituta za genetska istraživanja (BGI).
Iste godine je u Nišu na jugu Srbije otvorena druga laboratorija, kao donacija BGI-a i kineske kompanije "Ziđin".
Premijerka je prilikom otvaranja beogradske laboratorije rekla novinarima da će ona omogućiti Srbiji da brzo počne sa testiranjem na antitela i otpornost populacije u Srbiji na bolest COVID-19.
Po završetku pandemije, kazala je Brnabić, Srbija će “imati najsavremeniju laboratoriju u ovom delu Evrope”.
Ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo zahvalila se na događaju srpskim zvaničnicima na poverenju koje imaju u kineske kompanije i tehnologiju.
Tim od šest lekara iz Kine 21. marta 2020. godine stigao je u Beograd avionom kojim je iz Pekinga transportovana prva tura medicinske pomoći za Srbiju, dok su u naredna dva dana stigla još dva aviona sa kineskim medicinskim materijalom, respiratorima, lekovima, zaštitnim maskama i rukavicama.
Najviši državni zvaničnici, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, na beogradskom aerodromu “Nikola Tesla” sačekali su avione iz Kine.
Na to je reagovao švedski diplomata i kopredsedavajući Evropskog saveta za spoljne odnose Karl Bilt koji je za RSE izjavio da Evropa primećuje zaokret ka Kini u srpskoj politici.
Srbija je u međuvremenu i najveći broj vakcina kupila upravo od Kine. Najavljeno je i da će se u Srbiji izgraditi fabrika za proizvodnju kineske Sinofarm vakcine.
