Iako zvaničnici EU ovih dana u Beogradu potvrđuju vlastima evropsku perspektivu Srbije, nad njom i dalje lebdi prepreka u vidu potrage za dvojicom haških optuženika. Pre godinu dana hapšenje Radovana Karadžića u Beogradu, koji je tada pored Ratka Mladića bio najtraženiji haški begunac, bilo je iznenađenje i za domaću i za svetsku javnost. Suđenje Karadžiću za zločine i genocid u BiH trebalo bi da počne u septembru.
Od samog hapšenja Radovana Karadžića pre godinu dana u Beogradu čini se bilo je veće iznenađenje to što se on slobodno kretao i čak bavio alternativnom medicinom.
Njegova forografija obišla je svet, a informacije koje je saopštio tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izazvale su nevericu:
“Da se on slobodno kretao gradom, čak se pojavljivao i na raznoraznim javnim mestima, da je čak radio u jednoj beogradskoj ordinaciji, a da nisu znali njegov identitet, takođe stanodavci koji su mu izdavali stanove nisu znali za njegov identitet.”
U Haški tribunal pak, nije otišao neprimećeno. Nekoliko hiljada ljudi je protestovalo u Beogradu:
“Tadiću, ustašo! Tadiću, ustašo!”
“Da je Srbija ponižena ovim činom.“
“Zato što je on jedan idealan srspki vođa, on je branio sve što je srpsko, i on i Ratko Mladić.“
Suočavanje sa optužnicom
Danas je Radovan Karadžić, nekadašnji predsednik Republike Srpske suočen u Haškom tribunalu sa optužbama za etničko čišćenje BiH od 92. do 95., kampanju terora protiv civilnog stanovništva tokom opsade Sarajeva od 92. do 95., uzimanje UN osoblja za taoce tokom maja i juna 95. i genocid u Srebrenici u julu 95. Početak suđenja najavljen je za septembar. Olga Kavran, portparolka Tužilaštva:
“Tužilaštvo je najavilo da planira da izvede oko 550 svedoka i negde oko 25.000 dokaznih materijala. Može se videti iz optužnice protiv Radovana Karadžića da je ona obimna i da se odnosi na veliki broj zločina, veliki broj žrtava, veliko razaranje.“
Sam Karadžić je bio začuđen obimnom optužnicom, zbog koje misli da će suđenje trajati godinama i godinama te je preporučio Tužilaštvu da od nečega odustane.
"Oni ovako pucaju sačmarom pa da me zakači bilo šta", rekao je Karadžić.
Njegov glavni argument je tvrdnja o navodnom sporazumu sa nekadašnjim američkim izaslanikom za Balkan Ričardom Holbrukom što je sud odbacio jer nije video dokaze da je Holbruk tokom pregovora o povlačenju Karadžića u julu 1996. imao ovlašćenja ni delovao u ime Saveta bezbednosti UN, niti glavnog tužioca Haškog tribunala.
Karadžić namerava da kao svedoke pozove brojne tadašnje evropske i domaće zvaničnike, objašnjava njegov pravni savetnik Svetozar Vujačić:
“Koji će potrvditi da je postojao sporazum Holbruk – Karadžić. Pokušaćemo da dokažemo, a za to imamo brojne svedoke, čak i holandski bataljon, tridesetak vojnika koji su bili u Srebrenici, da dokažemo da je Radovan Karadžić delovao kao humanista, kao veliki hrišćanin, i da je on spasao ne samo srpski narod od genocida nego da je čak spasao i bošnjački narod od građanskog rata. Tako da ne vidimo zašto bi Radovan Karadžić tu bio kriv osim što je Srbin.“
Sličnost sa slučajem Milošević
Upravo zbog ovakvih tvrdnji Sonju Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava priprema za suđenje Karadžiću podseća na Miloševićevu. Polazi se, kaže ona, od pogrešne pretpostavke o podrivanju suda kao institucije:
“Tu pre svega Amerike kao zemlje koja je navodno pravila sporazume sa Radovanom Karadžićem. Kroz diskreditaciju Haškog tribunala posebno se diskredituje i uloga SAD. Posle godinu dana Srbija, odnosno Beograd, i ceo taj tim oko Karadžića, imaju za cilj da se to suđenje nikad ne dovede do kraja.”
Strepnju od sličnosti sa Miloševićevim slučajem pred Haškim tribunalom ima i advokat Srđa Popović koji prati procese pred ovim sudom:
“Da se ne desi ono što je bilo sa Miloševićem. To je razvlačeno do nerazumljivih granica jer je izgledalo da ima puno vremena. Sad kad je ostalo malo vremena do zatvaranja tribunala može da se desi da se to zbrza, da se odustane od nekih tačaka optužnice. Pa, i ovde ne vidim neki naoročit interes za to suđenje.“
Nekadašnji radikali danas govore drugačije
Ipak, za razliku od dana kada je Karadžić uhapšen i isporučen u Haški tribunal danas u Srbiji provejavaju za nijansu drugačiji tonovi.
Oni koji su nekada zdušno branili haške optuženike, poput tadašnjeg radikala Tomislava Nikolića na protestu protiv Karadžićevog hapšenja, danas kao naprednjaci nakon razlaza za Vojislavom Šešeljem, poručuju da ne bi organizovali protest ako bi uhapsili nekoga od haških optuženika.
Ja se ne bih bavio tom temom u ovom trenutku, kaže danas zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, koji je oktobra 2007. za govornicom Skupštine Srbije mahao plakatom sa likom Ratka Mladića:
“Samo da vam pokažem ovaj plakat i da vam kažem da je kod nas dobrodošao general Ratko Mladić…”
Na nedavno pitanje našeg novinara da li bi danas ponovio isti gest Vučić je rekao:
“Danas je naša partija blizu vlasti i odgovornost za svaku izgovorenu reč i ponašanje mora da bude neuporedivo veće."
RSE: “To znači da ne biste?”
“Odgovorio sam.”
Advokat Srđa Popović koji se nakon 10 godina vratio u Srbiju 2001. priseća se tadašnje atmosfere. izgledalo je kao da se apsolutno nikakvi zločini nisu desili, da ni za šta nismo odgovorni i cela Miloševićeva priča bila je netaknuta:
“Polako se to menja. Ja mislim, pre svega, ljudi počinju da shvataju da ovde postoji samo jedan put za nas i da je to skoro neka neumitnost istorijska. i da je zajedno sa tim nekako sve manje tih koji poriču, ali nisam siguran da je sve više onih koji priznaju. Nego ta sredina nekako postaje nezainteresovana za celo to pitanje, gura to mnogo dublje u prošlost. Oni koji su to osporavali mislim da shvataju da je beznadežno, tako ja to vidim.“
*****
Od samog hapšenja Radovana Karadžića pre godinu dana u Beogradu čini se bilo je veće iznenađenje to što se on slobodno kretao i čak bavio alternativnom medicinom.
Njegova forografija obišla je svet, a informacije koje je saopštio tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izazvale su nevericu:
“Da se on slobodno kretao gradom, čak se pojavljivao i na raznoraznim javnim mestima, da je čak radio u jednoj beogradskoj ordinaciji, a da nisu znali njegov identitet, takođe stanodavci koji su mu izdavali stanove nisu znali za njegov identitet.”
U Haški tribunal pak, nije otišao neprimećeno. Nekoliko hiljada ljudi je protestovalo u Beogradu:
“Tadiću, ustašo! Tadiću, ustašo!”
“Da je Srbija ponižena ovim činom.“
“Zato što je on jedan idealan srspki vođa, on je branio sve što je srpsko, i on i Ratko Mladić.“
Suočavanje sa optužnicom
Danas je Radovan Karadžić, nekadašnji predsednik Republike Srpske suočen u Haškom tribunalu sa optužbama za etničko čišćenje BiH od 92. do 95., kampanju terora protiv civilnog stanovništva tokom opsade Sarajeva od 92. do 95., uzimanje UN osoblja za taoce tokom maja i juna 95. i genocid u Srebrenici u julu 95. Početak suđenja najavljen je za septembar. Olga Kavran, portparolka Tužilaštva:
“Tužilaštvo je najavilo da planira da izvede oko 550 svedoka i negde oko 25.000 dokaznih materijala. Može se videti iz optužnice protiv Radovana Karadžića da je ona obimna i da se odnosi na veliki broj zločina, veliki broj žrtava, veliko razaranje.“
Sam Karadžić je bio začuđen obimnom optužnicom, zbog koje misli da će suđenje trajati godinama i godinama te je preporučio Tužilaštvu da od nečega odustane.
"Oni ovako pucaju sačmarom pa da me zakači bilo šta", rekao je Karadžić.
Njegov glavni argument je tvrdnja o navodnom sporazumu sa nekadašnjim američkim izaslanikom za Balkan Ričardom Holbrukom što je sud odbacio jer nije video dokaze da je Holbruk tokom pregovora o povlačenju Karadžića u julu 1996. imao ovlašćenja ni delovao u ime Saveta bezbednosti UN, niti glavnog tužioca Haškog tribunala.
Karadžić namerava da kao svedoke pozove brojne tadašnje evropske i domaće zvaničnike, objašnjava njegov pravni savetnik Svetozar Vujačić:
“Koji će potrvditi da je postojao sporazum Holbruk – Karadžić. Pokušaćemo da dokažemo, a za to imamo brojne svedoke, čak i holandski bataljon, tridesetak vojnika koji su bili u Srebrenici, da dokažemo da je Radovan Karadžić delovao kao humanista, kao veliki hrišćanin, i da je on spasao ne samo srpski narod od genocida nego da je čak spasao i bošnjački narod od građanskog rata. Tako da ne vidimo zašto bi Radovan Karadžić tu bio kriv osim što je Srbin.“
Sličnost sa slučajem Milošević
Upravo zbog ovakvih tvrdnji Sonju Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava priprema za suđenje Karadžiću podseća na Miloševićevu. Polazi se, kaže ona, od pogrešne pretpostavke o podrivanju suda kao institucije:
“Tu pre svega Amerike kao zemlje koja je navodno pravila sporazume sa Radovanom Karadžićem. Kroz diskreditaciju Haškog tribunala posebno se diskredituje i uloga SAD. Posle godinu dana Srbija, odnosno Beograd, i ceo taj tim oko Karadžića, imaju za cilj da se to suđenje nikad ne dovede do kraja.”
Strepnju od sličnosti sa Miloševićevim slučajem pred Haškim tribunalom ima i advokat Srđa Popović koji prati procese pred ovim sudom:
“Da se ne desi ono što je bilo sa Miloševićem. To je razvlačeno do nerazumljivih granica jer je izgledalo da ima puno vremena. Sad kad je ostalo malo vremena do zatvaranja tribunala može da se desi da se to zbrza, da se odustane od nekih tačaka optužnice. Pa, i ovde ne vidim neki naoročit interes za to suđenje.“
Nekadašnji radikali danas govore drugačije
Ipak, za razliku od dana kada je Karadžić uhapšen i isporučen u Haški tribunal danas u Srbiji provejavaju za nijansu drugačiji tonovi.
Oni koji su nekada zdušno branili haške optuženike, poput tadašnjeg radikala Tomislava Nikolića na protestu protiv Karadžićevog hapšenja, danas kao naprednjaci nakon razlaza za Vojislavom Šešeljem, poručuju da ne bi organizovali protest ako bi uhapsili nekoga od haških optuženika.
Ja se ne bih bavio tom temom u ovom trenutku, kaže danas zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, koji je oktobra 2007. za govornicom Skupštine Srbije mahao plakatom sa likom Ratka Mladića:
“Samo da vam pokažem ovaj plakat i da vam kažem da je kod nas dobrodošao general Ratko Mladić…”
Na nedavno pitanje našeg novinara da li bi danas ponovio isti gest Vučić je rekao:
“Danas je naša partija blizu vlasti i odgovornost za svaku izgovorenu reč i ponašanje mora da bude neuporedivo veće."
RSE: “To znači da ne biste?”
“Odgovorio sam.”
Advokat Srđa Popović koji se nakon 10 godina vratio u Srbiju 2001. priseća se tadašnje atmosfere. izgledalo je kao da se apsolutno nikakvi zločini nisu desili, da ni za šta nismo odgovorni i cela Miloševićeva priča bila je netaknuta:
“Polako se to menja. Ja mislim, pre svega, ljudi počinju da shvataju da ovde postoji samo jedan put za nas i da je to skoro neka neumitnost istorijska. i da je zajedno sa tim nekako sve manje tih koji poriču, ali nisam siguran da je sve više onih koji priznaju. Nego ta sredina nekako postaje nezainteresovana za celo to pitanje, gura to mnogo dublje u prošlost. Oni koji su to osporavali mislim da shvataju da je beznadežno, tako ja to vidim.“
*****
Podsećanje na hapšenje Karadžića i reakcije u tekstovima RSE: