Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kako je 'otišla' Komercijalna banka


Zaključno sa 31. oktobrom profit Komercijalne banke u 2019. iznosio je oko 65.880.000 evra, što je za 10 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine

Da li je prodaja Komercijalne banke promašaj ili dobitak za Srbiju dilema je otvorena nakon potpisivanja ugovora sa novim vlasnikom, slovenačkom Novom Ljubljanskom Bankom (NLB).

Izabrana je najmanje loša opcija, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije.

"Možda bismo u nekom idealnom scenariju, da smo Norveška ili Nemačka, mogli da razmišljamo da naša država upravlja bankama. Međutim, na Balkanu se to pokazalo kao loše", rekao je Altiparmakov i argumentovao podatkom da su poreski obveznici sa 800 miliona do milijardu evra iz budžeta proteklih godina platili spašavanje posrnulih srpskih banaka.

"Čujem komentare da je mogla da dođe neka druga banka da je kupi. Ali princip tržišta u kom živi čitav svet u 21. veku diktira da ne možete baš da birate. Neće sigurno u naš region doći neka Siti banka ili Dojče banka", kaže Altiparmakov.

Ugovor o kupoprodaji 83,23% odsto akcija Komercijalne banke a.d. Beograd za 387,02 miliona evra potpisan je 26. februara u Ministarstvu finansija Srbije koje je saopštilo da će NLB, kao novi strateški partner, po završetku transakcije preuzeti upravljanje bankom.

Opozicija je to okarakterisala kao štetan potez, Pokret Metla 2020, organizacija nekoliko političkih grupa nastala u novembru 2019. koju predvodi Demokratska stranka Srbije, pozvao je Narodnu banku Srbije da ne potpiše saglasnost za prodaju, dok su kritike usledile i u poslaničkim pitanjima na zasedanju Narodne Skupštine.

"Ispostavlja se da je NLB praktično za džaba dobila Komercijalnu banku. Sa sredstvima koje Komercijalna potražuje, sa hartijama od vrednosti koje ima i velikim udelom na tržištu to je investicija koja se kupcu isplatila bukvalno u trenutku", kaže Đorđe Vukadinović, poslanik iz opozicionog kluba Nova Srbija - Pokret za spas Srbije.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je Vlada Srbije zadovoljna cenom za Komercijalnu, najveću državnu banku koja je sa udelom od 11 odsto na domaćem tržištu jedina regionalna finansijska institucija listirana na Londonskoj berzi, kao i da će prihod pre svega uložiti u investicioni plan "Srbija 2025" i vraćanje kredita.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je Vlada Srbije zadovoljna cenom za Komercijalnu
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je Vlada Srbije zadovoljna cenom za Komercijalnu

Državni vrh krajem decembra 2019, uoči predstojećih izbora 26. aprila, javno je predstavio "viziju razvoja Srbije" kroz investicioni program "Srbija 2025" vredan 14 milijardi evra. Kako je saopšteno iz Vlade, kroz njega bi u narednih pet godina u putnu i železničku infrastrukturu trebalo da bude uloženo 8,5 milijardi evra. U najavljene investicije, navedeno je, spadaju i izgradnja beogradskog metroa, kanalizacione mreže i nacionalnog stadiona.

Transparentnost Srbija, organizacija za borbu protiv korupcije, saopštila je da je novac od prodaje Komercijalne nemoguće potrošiti na pomenuti plan jer projekat "Srbija 2025" zakonski ne postoji.

"To je čisto politička najava i izjava koja bi mogla biti istinita ukoliko bi bila formalizovana odgovarajućim aktom Vlade Srbije. To bi moralo da se učini sa Zakonom o planskom sistemu koji postavlja rokove od sedam godina, umesto pet kako je predviđeno rečenim planom", naveo je Nemanja Nenadić, iz organizacije Transparentnost Srbija.

Nemanja Nenadić kaže da zabrinjava kako će biti potrošen novac građana nakon što je Transparentnost Srbija upozorila da nedavno usvojeni zakon za projekte takozvane linijske infrastukture od posebnog značaja, kako je ocenila ta organizacija, ne garantuje potreban nivo trasparentnosti i konkurentnosti.

"To se praktično radi iz istog razloga iz kog Srbija već godinama sprovodi slične projekte kroz međudržavne sporazume, a to je da se nešto što je unapred dogovoreno samo formalizuje", rekao je Nemanja Nenadić.

Savez za Srbiju saopštio je da je prodajom Komercijalne banke u budžet stigao samo 131 milion evra jer je, navela je ova opoziciona organizacija, neposredno pre toga država u kupovinu njenih akcija uložila 256 miliona evra.

Krajem novembra 2019. Srbija je svoje vlasništvo u Komercijalnoj banci uvećala na 83,2 odsto tako što je za skoro 212 miliona evra kupila 34,5 odsto njenih akcija koje su pripadale Evropskoj banci za obnovu i razvoj EBRD (24,4 odsto) i Međunarodnoj finansijskoj korporaciji IFC (10,1 odsto). Udele fondova iz Nemačke i Švedske DEG i SVED u toj trećoj najjačoj banci u Srbiji, od ukupno 6,8 odsto, kupila je u junu te godine. Njeni ostali vlasnici su mali akcionari sa 16,8 odsto.

Poslanik Đorđe Vukadinović smatra da je vlastima verovatno hitno bio potreban "svež" novac, pa je prodala Komercijalnu.

"To čine da bi mogli bar deo tog ekonomsko-propagandnog projekta "Srbija 2025" da realizuju. Ne samo za predstojeće izbore, već i u narednih godinu ili dve dana. Ne vidim šta bi treće moglo da bude", kaže Vukadinović.

Uoči njene prodaje, Ljubomir Mihajlović, osnivač Komercijalne banke i njen dugogodišnji predsednik, izjavio je 27. decembra za RSE da Komercijalna banka vredi najmanje 800 miliona evra.

Zvanični podaci sa njenog sajta iz novembra su da je Komercijalna banka u poslednje dve godine zabeležila najbolje poslovne rezultate u svojoj istoriji. Navodi se da zaključno sa 31. oktobrom profit Komercijalne banke u 2019. iznosio čak 7 milijardi i 744 miliona dinara (oko 65.880.000 evra), što je za 10 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Nikola Altiparmakov, iz Fiskalnog saveta, kaže da se to nezavisno telo nije bavilo analizama Komercijalne banke ali da prodaja obično ide po najvišoj ponuđenoj ceni.

"Kritike u kojima se cena poredi sa profitom u poslednjoj godini pred prodaju je apsolutno parcijalna da bi se osporavala prodaja po tržišnim uslovima. Ne može se gledati na osnovu samo jedne godine. U nekim prethodnim godinama bilo je tu i jako slabog profita, bila je i bez profita", naveo je Altiparmakov.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 27. februara da su vrednosti Komercijalne banke padale i da je izabran pravi trenutak za njenu prodaju. Ministarstvo finansija Srbije do zaključenja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE da li je tačna tvrdnja organizacije Transparentnost Srbija da novac od prodaje Komercijalne banke ne može biti upotrebljen za plan "Srbija 2025" jer on formalno ne postoji, kao i da li je Komercijalnu banku Srbija prodala ispod realne cene.

Ranije je saopšteno da će Srbija ukupno prihodovati više od 450 miliona evra u koje spada i kamata od 2% godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije. Takođe, kako je navedeno, ugovorom je predviđeno da se 50% iskazane dobiti za 2019. godinu isplati kao dividenda, na osnovu čega će država prihodovati oko 31 milion evra, kao i da je predviđena i isplata dividendi iz ranijih godina u iznosu od oko 26 miliona evra.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG