Dostupni linkovi

Šta znači prodaja Komercijalne banke?


Gotovo najveći deo loših kredita privrede Srbije bio je u Komercijalnoj banci

Prodaja Komercijalne banke, najveće u Srbiji u kojoj država ima vlasništvo, logičan je potez jer bankarski sistem drugačije ne može da se razvija, rekli su sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE). Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je krajem jula da su u toku pripreme za privatizaciju Komercijalne banke, 11 godina nakon što ju je sa 70 miliona evra dokapitalizovala Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Ekonomski novinar Miša Brkić podseća da se pre više od decenije Srbija ugovorom sa EBRD-om, koja je ušla sa svežim kapitalom u Komercijalnu banku, obavezala da će je privatizovati.

"To treba prodati. Druga je stvar da li treba za tim žaliti ili ne. Ja mislim da ne treba žaliti jer vlasništvo države u bilo kojoj banci je loša praksa", navodi Brkić.

Vlada Srbije, kako pokazuju najave iz struktura vlasti, odlučila se za privatizaciju državnog udela u ovoj pretežno domaćoj banci jer bi u suprotnom manjinskim stranim akcionarima morala da isplatiti 252 miliona evra, koliko je na berzi procenjena njena vrednost. Država u Komercijalnoj banci ima udeo od 41,7 odsto, dok velike pakete vlasništva drže EBRD sa 24,43 odsto i Međunarodna finansijska korporacija (IFC), koja je deo Svetske banke, sa 10 odsto akcija.

Ekonomista Milan Kovačević kaže da je korisno da država prepusti odluke drugim vlasnicima.

"Sveto je pravilo, ako hoćete da razvijate akcionarsko društvo, da morate poštovati i najmanjeg akcionara. Mora se stvarati poverenje u akcionarstvo, što naša država na žalost ne radi. Nego obratno, sve je podređeno nekim drugim političkim i kratkoročnim interesima", smatra Kovačević.

Komercijalna banka saopštila je da je u prvih šest meseci 2018. ostvarila dobit pre oporezivanja od tri milijarde i 621 milion dinara (31 milion evra), čime je nastavila pozitivne trendove u poslovanju. Nivo štednje u toj banci je 30. juna iznosio više od 1,6 milijardi evra dok, prema podacima NBS, po nivou bilansne aktive zauzima oko 11 odsto domaćeg bankarskog tržišta.

Miša Brkić smatra da je pravi trenutak za prodaju.

"Gotovo najveći deo loših kredita koji je imala srpska privreda bio je u Komercijalnoj banci. Ona se dugo godina nosi sa tim problemom. Dakle otpisuje nenaplative kredite. To smanjuje njen potencijal. Pitanje je na osnovu čega je menadžment te banke, koji je postavila država, delio kredite koji su se ispostavili kao nenaplativi", kaže Brkić.

Komercijalna banka, koju korisnici doživljavaju kao pouzdanu, ima dugu tradiciju jer je osnovana 1970. godine u vreme SFR Jugoslavije. Danas u Srbiji ima više od 200 filijala i ekspozitura, devet na području Kosova, i dve banke u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Stanje u bankarskom sektoru jako loše: Milan Kovačević
Stanje u bankarskom sektoru jako loše: Milan Kovačević

Ekonomista Milan Kovačević kaže da bi ulazak novih vlasnika bio dobar i za građane.

"Sadašnje stanje u bankarskom sektoru je krajnje loše. Formalno postoji konkurencija, ali kada pogledate kako su strukturirane njihove naknade, kako su usluge teško uporedive, kako je dozvoljeno da vas banka veže za sebe, vidi se realnost. Ovde na žalost od samog početka, ni od Narodne banke, nije bilo brige da se stvore banke u kojima će klijenti imati bolju poziciju", navodi Kovačević.

Nakon što je iz EBRD-a najavljeno da ta suvlasnica Komercijalne banke sa Vladom Srbije razgovara o njenoj privatizaciji, uz objašnjenje da se to čini radi stabilnosti srpskog bankarskog sistema, u medijima su se pojavile spekulacije o potencijalnim novim vlasnicima. Beogradska štampa navodi da interesovanje za kupovinu stiže sa tri adrese, od jedne mađarske i jedne turske banke, kao i od biznismena iz Srbije koji je već ušao u bankarski posao.

Ekonomski novinar Miša Brkić kaže da bi bilo dobro da se pojave krupni igrači iz sveta bankarstva.

"Ali se bojim da se zbog Srbije ovakve kakva jeste ni ovog puta, ni za tako zanimljiv zalogaj kao što je Komercijalna banka, neće pojaviti velike banke poznatih imena. Nego da ćemo morati da se zadovoljimo nekim regionalnim ili lokalnim komšijskim kupcima", zaključuje Brkić.

Poslednjih dana, prema informacijama Beogradske berze, na domaćem tržištu vlada prava jagma investitora za akcijama Komercijalne banke. U ukupnom prometu 7. avgusta učestvovale su sa više od 90 procenata i zabeležile najveće trgovanje od 23,9 miliona dinara (202.500 evra) po prosečnoj ceni po akciji od 1.992 dinara (16,97 evra).

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG