Dostupni linkovi

I dalje problemi na jugu Srbije


Arhivski snimak: Protesti Albanaca u Preševu, 06. januar 2009.

Srbi i Albanci sa juga Srbije još uvek ne uspevaju da se dogovore oko učešća u lokalnim organima vlasti. Srbi Albance optužuju da ne žele da im ponude mesta u lokalnoj opštinskoj administraciji, a Albanci Srbima prebacuju da u institucijama za koje je nadležna republika gotovo i da nema Albanaca. Srbi od Skupštine zahtevaju anketni odbor koji bi utvrdio kakvo je tačno stanje u Preševu i Bujanovcu. Iako se čini da državni organi ulažu napor da problem u tim opštinama bude rešen, čini se da se to neće tako brzo dogoditi.

Problemi između Srba i Albanaca na jugu Srbije, tačnije u dve opštine Preševu i Bujanovcu, traju već godinama. Činilo se da bi problem mogao biti rešen još 2002. godine kada su predstavnici albanskih i srbijanskih stranaka potpisali ugovor o učešću oba entiteta u lokalnim i republičkim vlastima. Ipak, od tog ugovora ostali su samo potpisi.

Srbi, pored toga što optužuju Albance da im ne dozvoljavaju da rade u lokalnoj administraciji, imaju i čitav spisak zamerki na lokalne vlasti u ove dve opštine.

Petar Veličković, predsednik Odbora za ljudska prava Bujanovac, kaže da je upotreba pisma nešto što tamošnju srpsku zajednicu posebno uznemirava:

Ja mislim da će Bujanovac, ako država nastavi da ne sprovodi svoje ingerencije na sopstvenoj teritoriji, doći u istu situaciju kao i Kosovo. I zato pitamo da li je država digla ruke od ovog prostora ili nije?
"Direktno kršenje člana 10 Ustava Republike Srbije koji obavezuje svaku državnu instituciju na upotrebu jezika. Dalje, nepoštovanje same Republike Srbije u Braci, u opštini gde uopšte ne stoji Republika Srbija za traženje izvoda, uverenja o državljanstvu i slično. Ja mislim da će Bujanovac, ako država nastavi da ne sprovodi svoje ingerencije na sopstvenoj teritoriji, doći u istu situaciju kao i Kosovo. I zato pitamo da li je država digla ruke od ovog prostora ili nije? Da znamo, pa da odemo na vreme, da ne bi posle išli sa zavežljajem."


Sa druge strane, Albanci kažu da optužbe Srba nisu tačne.

Šaip Kamberi, predsednik Skupštine opštine Bujanovac, kaže da je netačno da se u Bujanovcu piše samo na albanskom već da se sva zvanična dokumenta štampaju dvojezično. Pored toga, Kamberi iznosi i statističke podatke o nacionalnoj strukturi zaposlenih u institucijama kojima je osnivač opština:

"Zaposlenih 790, Albanaca 242, Srba 506, Roma 35, ostalih 7. Što se tiče državnih organa na nivou institucija pčinjskog okruga, 764 zaposlena – Albanaca 160, Srba 597."


Kamberi naglašava da u opštinskim organima u Bujanovcu rade i Srbi, ali da je veoma teško sarađivati sa predstavnicima srbijanskih političkih stranaka u Bujanovcu, posebno sa onima koje su na vlasti, jer one imaju problema, navodeći kao primer Demokratsku stranku čiji je odbor u tom gradu nedavno rasformiran:

Mesto zamenika predsednika Skupštine, mesto pomoćnika predsednika Opštine, su prazna mesta na koje odmah možemo imenovati Srbe, s tim da svakako ovaj proces Koordinacionog tela mora dovesti do procesa integrisanja Albanaca u državne institucije.
"U Opštinskoj upravi, javni pravobranilac je Srbin, šef odeljenja za finansije u Opštinskoj upravi je Srbin, direktor Dečjeg vrtića je Srbin, direktor Osnovne škole jeste Srbin. Dva mesta u Opštinskom veću je postojeća koalicija ostavila praznim za srpske grupe. Mesto zamenika predsednika Skupštine, mesto pomoćnika predsednika Opštine, su prazna mesta na koje odmah možemo imenovati Srbe, s tim da svakako ovaj proces Koordinacionog tela mora dovesti do procesa integrisanja Albanaca u državne institucije. Mi smo svesni činjenice da to ne može odjednom, ali taj proces se trebao početi 2001. godine kada su republička i savezna Vlada donele program za rešenje krize u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa."


Nepoverenje između dve zajednice traje već godinama. Albanci su zbog lošeg tretmana njihovih predstavnika u Koordinacionom telu za jug Srbije svojevremeno napustili to telo, ali su se uz posredovanje međunarodnih institucija, a naročito OEBS-a, početkom aprila ove godine vratili u taj centar.

Predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Milan Marković, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE), da je formiranje multietničke vlasti u opštinama na jugu Srbije pretpostavka za miran i stabilan rad i dobre odnose u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Marković, koji je i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, rekao je i da bi oko 10 odsto predstavnika Srba trebalo da učestvuje u vlasti u Preševu, a 35 odsto u opštini Bujanovac, u skladu sa etničkim sastavom stanovništva tih opština:

"Nema nikakve dileme da su prethodna vremena ostavila određene posledice na tu situaciju, ima određenih nelogičnosti koje su potpuno nesporne. Ali, umesto da idemo ka nekom normalnom i logičnom razrešenju na osnovu sporazuma iz 2002. godine mi smo sada došli u jednu, politički gledano, daleko lošiju situaciju, jer je na delu jednoetnička vlast u Bujanovcu i Preševu, što je za nas potpuno neprihvatljivo. Ne zbog toga što nekog posebno hoćemo da ubacimo na vlast, jednako bi reagovali i da su samo Srbi na vlasti. To su osetljive opštine, osetljiva područja. Nedavna istorija ukazuje na to da je najbolje, najsigurnije i najperspektivnije da tu zajedno i Srbi i Albanci i Romi zajedno preuzmu odgovornost za vršenje vlasti."


Integracija Albanaca u državne institucije, kao i ulazak Srba u lokalne organe vlasti, očito neće ići tako lako, a jedna od izjava ministra Markovića, i ovako osetljiv proces, mogla bi još više da ugrozi:

"Moram reći da su zahtevi za uključivanje u republičke institucije, koje dobijamo od strane albanskih predstavnika, potpuno nerealni, nemaju nikakve veze sa organizacijom republičkih institucija – recimo, tu je zahtev da im se obezbedi mesto u Crvenom krstu, kom mi jednako možemo da obezbedimo mesto kao što možemo da obezbedimo mesto u zavičajnom klubu."

Nakon ove izjave, Riza Halimir, predsednik Partije za demokratsko delovanje i jedan od članova Koordinacionog tima za jug Srbije, rekao je za RSE da je izjava ministra Markovića za njega neprihvatljiva i da je njegovo dalje učešće u tom telu dovedeno u pitanje:

"Ja sam razočaran ministrom Markovićem zbog stavova koje je izneo. Mi ćemo preispitati svoj stav što se tiče Koordinacionog tela."

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG