Dostupni linkovi

Doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito umro je na današnji dan pre 29 godina u Ljubljani. Tita su mnogi istraživači opisivali različito: bonvivan, diktator, krvnik, guru Trećeg puta, autoritarni modernizator ili oslobodilac sa harizmom razuma. Istoričari imaju podeljeno mišljenje o Titovom značaju i uticaju na današnje političke tokove, ali slažu se u tome da je njegovo ime bilo svetski poznato.

Četvrti maj 1980., kasno posle podne. Spiker Televizije Beograd Miodrag Zdravković jedva uspeva da se smiri i pročita vest o smrti Josipa Broza Tita:



Pored ovih reči koje su izazvale dramu među građanima nekadašnje Jugoslavije, vest o Titovoj smrti prekinula je i utakmicu između Hajduka i Crvene Zvezde u Splitu. Fudbaleri su plakali, a čitav stadion počeo je da peva "Druže Tito mi ti se kunemo".

Iako vrlo kritičan prema periodu komunističke Jugoslavije i njenom vođi Josipu Brozu Titu, istoričar Predrag J. Marković kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je on bio politički pop star:

"Tito, u pop-kulturi, može da se meri samo sa Kenedijem, Martinom Luterom Kingom, Maom, sa tim nivoom velikih ikoničkih figura dvadesetog veka. Sad, da li iza toga stoji realno delo, to čak nije ni mnogo važno."

Titov grob u Beogradu
Tokom krvavog raspada zemlje, koju je Tito 50 godina čvrsto držao u svojim rukama, mnogi su zaboravili svog "vođu", da bi mu se tek nedavno ponovo vratili. Tito, nekada obožavan i oplakivan, nakon toga prokazan i negiran, danas ponovo postaje popularan. Većina građana Kragujevca sa kojima smo razgovarali o njemu ima pozitivno mišljenje:

"Ja bih ga vratio odmah da ovo sve pohapsi."
"Dok je on bio, ja sam bio najsretniji čovek."
"Mene to sećanje vraća u nešto što je bilo lepo, a sada mi izaziva tugu, naročito kad pomislim šta je sve moglo da bude za nas dobro."
"Ništa ne mogu da mislim pozitivno o tome, naravno, kao što, čini se, neki ljudi misle pozitivno o tome."
"Glasao bih za njega."

Predrag J. Marković kaže da je razlog za takav stav građana nostalgija koja tom vremenu daje takav ton:

"To se pretvara u mit o jednoj srećnoj državi – sa pasošima, standardom – koji, izgleda, nije baš sasvim tačan, ali na psihološkom nivou deluje. Realno gledano, ništa pozitivno nije ostalo od te njegove države i njegovog političkog projekta."

Pod Titovim imenom danas se prodaju mnogi proizvodi
Sa druge strane, istoričarka Ljubinka Trgovčević kaže za RSE da o Titu još uvek postoji crno-bela slika, ali da on zbog svega onoga što je predstavljao zaslužuje da se o njemu donesu mnogo tačniji sudovi:

"Reč je o jednoj od retkih ličnosti koja je izašla kao heroj i kao pobednik iz Drugog svetskog rata, što nije bila mala stvar. Ako uzmete samo evropske države, u našem okruženju, nijedna nije imala takvu autentičnu ličnost. Drugo, on je postao ličnost svetskih razmera."

Tito je rođen u Kumrovcu 1892., a tačan datum njegovog rođenja nije poznat, mada je rođendanom smatran 25. maj, koji je godinama proslavljan uručivanjem "štafete mladosti" i velikim sletom. Bio je jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim odnosima imalo ogroman značaj. Svoje govore najčešće je sam smišljao. Oni su uvek izazivali pažnju, iako mnogi nisu mogli da razumeju šta je Tito, zapravo, hteo da kaže:

"Mi moramo u Jugoslaviji, na primer, pokazati da ne može biti manjine i većine. Socijalizam manjinu i većinu odbacuje. On traži ravnopravnost između manjine i većine. Onda nema ni manjine ni većine, nego ima jedan proizvođač, radni čovek, socijalistički čovek."


U Muzeju "25. Maj" već više od mesec i po dana traje izložba "Efekat Tito", koja predstavlja jednu od najposećenijih muzejskih izložbi u Beogradu. Svake nedelje postavku vidi oko 2.000 ljudi.

Katarina Živanović, direktorka ovog muzeja, u čijem kompleksu se nalazi i Kuća cveća u kojoj je Tito sahranjen, kaže za RSE da svake godine sve više ljudi posećuje Titov grob:

"Bila je jedna veća grupa iz Zagreba koja je, zajedno sa predstavnicima SUBNOR-a, obišla ceo kompleks. Bilo je dosta posetilaca koji su bili učesnici Drugog svetskog rata."


Tito je svoj prostor pronašao i u virtuelnom svetu. You Tube, Facebook, Yahoo, Google, My Space – svuda možete pronaći druga Tita. Dovoljno je reći da kada u internet pretraživaču Google ukucate Josip Broz Tito, izađe skoro 450.000 stranica o njemu, dok na Yahoo ima čak 200.000 stranica više. Broj fotografija je takođe je impozantan.

Ali, urkos tim brojkama, Ljubinka Trgovčević kaže da će proći još puno vremena dok se o Titu ne počne pričati kao o istorijskoj ličnosti:

"Čini mi se da će Tito proći kao Napoleon, da će možda proći još pola veka dok se o njemu ne stvori jedna uravnotežena i, pre svega, koliko toliko objektivna slika."


Josip Broz je sahranjen 8. maja 1980. u Beogradu, a na njegovoj sahrani bilo je prisutno 209 delegacija iz 127 država sveta. Titova sahrana bila je zvanično najposećeniji pogreb nekog državnika u prošlom veku.

*****
Titov govor iz 1962. godine:

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG