Neće biti povećanja plata u javnom sektoru dok traje ekonomska kriza, poručio je sam državni vrh Srbije posle sastanka predsednika Srbije Borisa Tadića sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i ministrima. U Vladi Srbije dogovoreno je da se plate ne povećavaju dok se privreda i privatni sektor ne oporave.
U postpetooktobarskoj Srbiji koja je na delu već gotovo deset godina, matrica vladanja je nepromenjena - kako u odnosu na Miloševićevu, tako i u odnosu na Titovu eru. Vidi se to i u tome što vladajuće elite još nisu reformisale i iz svojih partijskih kandži ispustile krave muzare zvane javna preduzeća - poput Elektroprivrede Srbije i drugih kompanija koje su večni gubitaši.
Gubitaši su i zbog toga što, za razliku od Titovih vremena, sada moraju da finansiraju mnogo više mušterija na partijskoj sceni Srbije. Ovih dana ta partijska vlasništva su se pobunila, tražeći veće plate, pa se Vlada našla izmedju čekića MMF-a, kojem je obećala da neće povećavati javnu potrošnju podležući zahtevima za višim zaradama, i nakovnja pretnji štrajkom koje su se u nekim od ovih kompanija već obistinile.
PRESUDIO PREDSEDNIK
Na predsednika Borisa Tadića svi gledaju kao na de facto premijera zbog čestih intervencija u vladin posao
Morao je ponovo da se umeša predsednik, koga ovde, zbog čestog intervencionizma u ono što je domen Vlade, već dugo svi doživljavaju kao de facto premijera. Predsednik je rekao: NE. Na sastanku, kojem je, doduše, prisustvovao i de iure premijer Mirko Cvetković.
Poništio je time potpis ministra energetike, socijaliste Petra Škundrića, na dokumentu kojim je sindikatu i zaposlenima Elektroprivrede Srbije obećano povećanje zarada od 17 odsto. EPS, sa 40000 zaposlenih, inače večiti gubitaš, namerila je da podigne cenu struje za 20 odsto, iz čega bi finansirala traženo povećanje plata. Istini za volju, nisu krivi samo zaposleni u EPS-u i drugim državnim kompanijama, s obzirom da su i važniji ministri od Škundrića, Mladjan Dinkić, pre svih, koketirali i obećavali im da će u drugoj polovini godine moći da se nadaju većim platama. Uz to, tako nešto im garantuju i potpisani kolektivni ugovori.
Elem, Tadić je rekao NE, ali – koliko će ta brana izdržati ostaje da se vidi jer se zahtevi za veće plate šire brže nego svinjski grip. A sa javnim sektorom koji izbacuje glasačku mašinu od pola miliona ljudi – nije se baš previše igrati, ma šta o tome mislio MMF i ma koliko podsećao srpsku vlast da se obavezala da će plate u javnom sektoru ostati zamrznute i ove godine.
Političari se nakon Tadićeve intervencije utrkuju u izjavama da se ne sme dopustiti povećanje plata u javnom sektoru. Oglasio se i gradonačelnik Beograda Dragan Djilas koji daje podršku odlučnosti „da Vlada ne prihvati povećanje plata u javnim preduzećima koja imaju monopolski status u Srbiji.
"Svaka priča o povećanju plata u takvim kompanijama, plata koje su u proseku oko 50-60 000 dinara, dok ljudi u Kuršumliji štrajkuju zato što dvadeset meseci nemaju plate i dok je u Srbiji prosečna plata duplo niža – dakle, svaka takva priča nema nikakvog smisla."
Pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku Radmila Katić takodje smatra da uopšte nema prostora za priču o povećanju plata.
„Pitanje povećanja zarada je u stvari pitanje o kojem uopšte ne treba da se diskutuje jer je Zakon o budžetu jasno rekao da nema povećanja plata i zarada. Drugo, memorandumom o budžetu za naredne tri godine takodje smo rekli da toga neće biti. I na kraju, aranžmanom sa MMF-om isto tako smo se obavezali da neće biti povećanja plata u javnom sektoru“, podseća Katić.
ČANAK: PLATE U SKLADU SA DOBITI
Na drugoj strani, Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”, proziva ministre koji su radnicima javnog sektora davali lažna obećanja o povišicama, ali i one koji su potpisivali kolektivne ugovore, a sada ih ruše. Prvi čovek “Nezavisnosti” kaže da njegov sindikat podržava odredbe kolektivnog ugovora kojima se garantuje da će se na osnovu ostvarene dobiti preduzeća povećavati i plate.
Branislav Čanak“Mi možemo da pregovaramo sa Vladom kako da te odredbe kolektivnog ugovora za jedan kraći period suspendujemo i koliko kasnije da naplatimo tu suspenziju. To bi bilo nešto sasvim drugo."
Čanak: Iz razgovora koji su kolege iz EPS-a imali sa ministrom Škundrićem proizilazi da su i oni imali dobit. Njima je obećano da će im biti isplaćena.
Čanak: Pa, pre nekoliko dana kada su imali razgovor sa resornim ministrom Škundrićem nije bilo reči o planiranoj dobiti nego o konkretnoj, ostvarenoj dobiti.
Čanak: Znam, ali na tom sastanku je sedeo resorni ministar i obećao im povišicu, pa neka im onda on plati iz svog džepa.
Čanak: Naravno, pa tako se državni sektor ponašao i u vreme druga Tita. Što se ne bi ponašao i danas kad ima isti status?! Samo što ima mnogo više mušterija koje se njime koriste. Čak bi zaposleni EPS-a morali da budu mnogo više ljuti i mnogo zahtevniji jer su 50 godina izdržavali samo jednu partiju, a sad izdržavaju desetine partija. Logično je kažu: pa, čekajte, hoćemo malo i za nas. Kad ima za vas, ima valjda i za nas. To je potpuno logično“.
MiŠa BrkiĆVLADINE VATROGASNE MERE
Ekonomski analitičari i komentatori, poput Miše Brkića, sa kojim je razgovarala Branka Mihajlović, upozoravaju da se ne sme podleći pritiscima za povećanje javne potrošnje, do čega bi dovelo podizanje plata, ali i oni upiru prstom u političare koji su podgrevali nade u povećanje zarada.
„Saopštenje i razgovor predsednika, premijera i nekoliko ministara i partijskih lidera doživljavam kao vatrogasne mere za gašenje požara koji su sami upalili i podmetnuli i ja mislim da je bio poslednji trenutak da Vlada i predsednik države lupe rukom o sto i da kažu - dosta. Ta pomama sa idejom – dajte pare, baš nas briga za sve – mora se zaustaviti. Pare traže čak i oni koji ne rade, čija je fabrika 20 meseci zatvorena, a još veći bezobrazluk je ovde nadomak Beograda. Elektroprivreda Srbije i Termoelektrana pošto-poto hoće da podignu svoje zarade na osnovu očekivane dobiti. To je klasičan primer kako se kroz rast zarada povećava javna potrošnja I narušavaju svi makroekonomski pokazatelji. Država Srbija nema novca za to što su pojedini ministri i državni činovnici obećavali."
RSE: Sa druge strane, sve je veći broj siromašnih ljudi koji nemaju od čega da žive. Kako taj problem rešiti?
Brkić: Posao države je da stvori uslove da oni koji imaju kapital dodju ovde i počnu da rade neki biznis, da otvaraju fabrike i da zapošljavaju ove ljude koji su nezaposleni. Država ne može da bude poslodavac svim gradjanima Srbije.
U postpetooktobarskoj Srbiji koja je na delu već gotovo deset godina, matrica vladanja je nepromenjena - kako u odnosu na Miloševićevu, tako i u odnosu na Titovu eru. Vidi se to i u tome što vladajuće elite još nisu reformisale i iz svojih partijskih kandži ispustile krave muzare zvane javna preduzeća - poput Elektroprivrede Srbije i drugih kompanija koje su večni gubitaši.
Gubitaši su i zbog toga što, za razliku od Titovih vremena, sada moraju da finansiraju mnogo više mušterija na partijskoj sceni Srbije. Ovih dana ta partijska vlasništva su se pobunila, tražeći veće plate, pa se Vlada našla izmedju čekića MMF-a, kojem je obećala da neće povećavati javnu potrošnju podležući zahtevima za višim zaradama, i nakovnja pretnji štrajkom koje su se u nekim od ovih kompanija već obistinile.
PRESUDIO PREDSEDNIK
Poništio je time potpis ministra energetike, socijaliste Petra Škundrića, na dokumentu kojim je sindikatu i zaposlenima Elektroprivrede Srbije obećano povećanje zarada od 17 odsto. EPS, sa 40000 zaposlenih, inače večiti gubitaš, namerila je da podigne cenu struje za 20 odsto, iz čega bi finansirala traženo povećanje plata. Istini za volju, nisu krivi samo zaposleni u EPS-u i drugim državnim kompanijama, s obzirom da su i važniji ministri od Škundrića, Mladjan Dinkić, pre svih, koketirali i obećavali im da će u drugoj polovini godine moći da se nadaju većim platama. Uz to, tako nešto im garantuju i potpisani kolektivni ugovori.
Elem, Tadić je rekao NE, ali – koliko će ta brana izdržati ostaje da se vidi jer se zahtevi za veće plate šire brže nego svinjski grip. A sa javnim sektorom koji izbacuje glasačku mašinu od pola miliona ljudi – nije se baš previše igrati, ma šta o tome mislio MMF i ma koliko podsećao srpsku vlast da se obavezala da će plate u javnom sektoru ostati zamrznute i ove godine.
Političari se nakon Tadićeve intervencije utrkuju u izjavama da se ne sme dopustiti povećanje plata u javnom sektoru. Oglasio se i gradonačelnik Beograda Dragan Djilas koji daje podršku odlučnosti „da Vlada ne prihvati povećanje plata u javnim preduzećima koja imaju monopolski status u Srbiji.
"Svaka priča o povećanju plata u takvim kompanijama, plata koje su u proseku oko 50-60 000 dinara, dok ljudi u Kuršumliji štrajkuju zato što dvadeset meseci nemaju plate i dok je u Srbiji prosečna plata duplo niža – dakle, svaka takva priča nema nikakvog smisla."
Pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku Radmila Katić takodje smatra da uopšte nema prostora za priču o povećanju plata.
„Pitanje povećanja zarada je u stvari pitanje o kojem uopšte ne treba da se diskutuje jer je Zakon o budžetu jasno rekao da nema povećanja plata i zarada. Drugo, memorandumom o budžetu za naredne tri godine takodje smo rekli da toga neće biti. I na kraju, aranžmanom sa MMF-om isto tako smo se obavezali da neće biti povećanja plata u javnom sektoru“, podseća Katić.
ČANAK: PLATE U SKLADU SA DOBITI
Na drugoj strani, Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”, proziva ministre koji su radnicima javnog sektora davali lažna obećanja o povišicama, ali i one koji su potpisivali kolektivne ugovore, a sada ih ruše. Prvi čovek “Nezavisnosti” kaže da njegov sindikat podržava odredbe kolektivnog ugovora kojima se garantuje da će se na osnovu ostvarene dobiti preduzeća povećavati i plate.
RSE: Da se vratimo na priču o dobiti. Ko je ostvario dobit, osim Telekoma Srbija? Kakvu dobit je ostvario EPS?
Čanak: Iz razgovora koji su kolege iz EPS-a imali sa ministrom Škundrićem proizilazi da su i oni imali dobit. Njima je obećano da će im biti isplaćena.
RSE: Ako ostvare dobit, ali EPS nije ostvario dobit nego priča o planiranoj dobiti iz najavljenog poskupljenja struje od 20%. Nije li to malo odviše cinično?
Čanak: Pa, pre nekoliko dana kada su imali razgovor sa resornim ministrom Škundrićem nije bilo reči o planiranoj dobiti nego o konkretnoj, ostvarenoj dobiti.
RSE: Pa, neka pokažu onda tu dobit.
Čanak: Znam, ali na tom sastanku je sedeo resorni ministar i obećao im povišicu, pa neka im onda on plati iz svog džepa.
RSE: Mora se, medjutim, reći i to da vlast ovih dana dobija od javnog sektora ono što i zaslužuje. Ona ne prestaje da “muze” državna preduzeća, koja moraju ilegalno da finansiraju partije, pa što se onda ta preduzeća ne bi ovako ponašala i isticala ovakve zahteve prema vlasti?
Čanak: Naravno, pa tako se državni sektor ponašao i u vreme druga Tita. Što se ne bi ponašao i danas kad ima isti status?! Samo što ima mnogo više mušterija koje se njime koriste. Čak bi zaposleni EPS-a morali da budu mnogo više ljuti i mnogo zahtevniji jer su 50 godina izdržavali samo jednu partiju, a sad izdržavaju desetine partija. Logično je kažu: pa, čekajte, hoćemo malo i za nas. Kad ima za vas, ima valjda i za nas. To je potpuno logično“.
Ekonomski analitičari i komentatori, poput Miše Brkića, sa kojim je razgovarala Branka Mihajlović, upozoravaju da se ne sme podleći pritiscima za povećanje javne potrošnje, do čega bi dovelo podizanje plata, ali i oni upiru prstom u političare koji su podgrevali nade u povećanje zarada.
„Saopštenje i razgovor predsednika, premijera i nekoliko ministara i partijskih lidera doživljavam kao vatrogasne mere za gašenje požara koji su sami upalili i podmetnuli i ja mislim da je bio poslednji trenutak da Vlada i predsednik države lupe rukom o sto i da kažu - dosta. Ta pomama sa idejom – dajte pare, baš nas briga za sve – mora se zaustaviti. Pare traže čak i oni koji ne rade, čija je fabrika 20 meseci zatvorena, a još veći bezobrazluk je ovde nadomak Beograda. Elektroprivreda Srbije i Termoelektrana pošto-poto hoće da podignu svoje zarade na osnovu očekivane dobiti. To je klasičan primer kako se kroz rast zarada povećava javna potrošnja I narušavaju svi makroekonomski pokazatelji. Država Srbija nema novca za to što su pojedini ministri i državni činovnici obećavali."
RSE: Sa druge strane, sve je veći broj siromašnih ljudi koji nemaju od čega da žive. Kako taj problem rešiti?
Brkić: Posao države je da stvori uslove da oni koji imaju kapital dodju ovde i počnu da rade neki biznis, da otvaraju fabrike i da zapošljavaju ove ljude koji su nezaposleni. Država ne može da bude poslodavac svim gradjanima Srbije.
