Izmena Ustava Kosova prošla je kroz prvu fazu identifikacije 30 pitanja koja se očekuju da će se izmeniti, a koja se većinom tiču izbora predsednika i njegovih kompetencija.
Predsednik komisije za izmenu Ustava, Arsim Bajrami, izjavio da će izmene, nakon usvajanja i stupanja na snagu, omogućiti Kosovu da se predsednik Kosova bira glasom građana, dajući mu tako mnogo veći legitimitet, nego što je to bilo prilikom izbora kroz Skupštinu.
“Prva opcija koja je dobila podršku gotovo svih članova komisije jeste da građani budu primarni predlagači ili čak i jedini. Jedina razlika unutar komisije je u tome da li je dovoljno 10,000 potpisa ili da se taj broj poveća na 15,000, kako bismo imali ozbiljnog kandidata. Dali smo pravo i političkim partijama koje su zastupljene u parlamentu, pošto su one postigle izborni cenzus, ali dilema je da li su i njima potrebni potpisi kako bi bili ravnopravni sa kandidatima koji nisu iz političkih partija u trci za predsednika”, kazao je Bajrami.
Direktan izbor predsednika od strane građana daće predsedniku još više kompetencija. Ali, ostaje nejasno da li će biti i zamenika predsednika, u slučaju odlaska sa vlasti, smrti i ostalih slučajeva koji predviđaju ukidanje mandata.
Izbor predsednika zahteva 50 posto plus jedan glas kosovskog biračkog tela, a ukoliko se to ne postigne, nastupa drugi krug, gde će pobediti kandidat sa najvećim brojem glasova građana.
Izmene i za manjine u Skupštini
Komisija je zatražila od Skupštine da im se da ovlašćenje za promene ustavnih pitanja u vezi sa rezervisanim mestima u Skupštini koja pripadaju manjinskim zajednicama.
Poslanik Arsim Bajrami kaže da Ahtisarijev plan predviđa da se sada pređe sa formule 20 plus rezervisanih mesta za manjine, na 20.
Zastava Kosova - ilustracija
“Prelaz sa rezervisanih mesta na zagarantovana je automatsko rešenje. Postoji član koji navodi da nakon dva izbora od proglašenja nezavisnosti, rezervisana mesta prelaze na zagarantovana. O ovome se ne pregovara, ovo je automatsko rešenje, i ukoliko ova Skupština istraje više od dve godine, koliko čini ceo mandat, onda na sledećim izborima rezervna mesta prelaze u zagarantovana”, naglasio je Bajrami.
Predstavnici manjinskih političkih partija zatražili su da se tokom izmene postojećeg Ustava ne izmeni broj i raspored zagarantovanih mesta u Skupštini Kosova na štetu manjinskih zajednica.
Jedan od zamenika kosovskog premijera, Slobodan Petrović, i predsednik Samostalne liberalne Stranke, izjavio je da se i u novom promenjenom Ustavu moraju sačuvati garancije da manjinske zajednice imaju pravo a održavaju i razvijaju svoju kulturu, čuvaju suštinske elemente svog identiteta, odnosno veroispovesti, jezik, tradiciju i kulturu, slobodno koriste svoj jezik.
“Borba za jednaka prava je duga i teška i smatram da bi zagarantovanim mestima u Skupštini Kosova odnosno i drugim institucijama, pospešili socijalnu uključenosti i pospešili komunikaciju manjinskih zajednica sa najvišim telom a to je svakako skupština. Ako nema zagarantovanih predstavnika u najvišim institucijama kako skupštine tako i vlade vrlo cesto problemi postaju svakodnevnica, a evropski put mnogo dalje“, kazao je on.
Zaključivanje ustavnih promena može se ispuniti i izmenama u vezi sa međunarodnim prisutvom, inicirajući tako kraj nadgledane nezavisnosti. O ovome najpre treba da se slože Skupština i Vlada Kosova sa međunarodnom zajednicom na Kosovu.
Predsednik komisije za izmenu Ustava, Arsim Bajrami, izjavio da će izmene, nakon usvajanja i stupanja na snagu, omogućiti Kosovu da se predsednik Kosova bira glasom građana, dajući mu tako mnogo veći legitimitet, nego što je to bilo prilikom izbora kroz Skupštinu.
“Prva opcija koja je dobila podršku gotovo svih članova komisije jeste da građani budu primarni predlagači ili čak i jedini. Jedina razlika unutar komisije je u tome da li je dovoljno 10,000 potpisa ili da se taj broj poveća na 15,000, kako bismo imali ozbiljnog kandidata. Dali smo pravo i političkim partijama koje su zastupljene u parlamentu, pošto su one postigle izborni cenzus, ali dilema je da li su i njima potrebni potpisi kako bi bili ravnopravni sa kandidatima koji nisu iz političkih partija u trci za predsednika”, kazao je Bajrami.
Bajrami: Prva opcija koja je dobila podršku gotovo svih članova komisije jeste da građani budu primarni predlagači ili čak i jedini prilikom izbora predsednika.
Direktan izbor predsednika od strane građana daće predsedniku još više kompetencija. Ali, ostaje nejasno da li će biti i zamenika predsednika, u slučaju odlaska sa vlasti, smrti i ostalih slučajeva koji predviđaju ukidanje mandata.
Izbor predsednika zahteva 50 posto plus jedan glas kosovskog biračkog tela, a ukoliko se to ne postigne, nastupa drugi krug, gde će pobediti kandidat sa najvećim brojem glasova građana.
Izmene i za manjine u Skupštini
Komisija je zatražila od Skupštine da im se da ovlašćenje za promene ustavnih pitanja u vezi sa rezervisanim mestima u Skupštini koja pripadaju manjinskim zajednicama.
Poslanik Arsim Bajrami kaže da Ahtisarijev plan predviđa da se sada pređe sa formule 20 plus rezervisanih mesta za manjine, na 20.
“Prelaz sa rezervisanih mesta na zagarantovana je automatsko rešenje. Postoji član koji navodi da nakon dva izbora od proglašenja nezavisnosti, rezervisana mesta prelaze na zagarantovana. O ovome se ne pregovara, ovo je automatsko rešenje, i ukoliko ova Skupština istraje više od dve godine, koliko čini ceo mandat, onda na sledećim izborima rezervna mesta prelaze u zagarantovana”, naglasio je Bajrami.
Predstavnici manjinskih političkih partija zatražili su da se tokom izmene postojećeg Ustava ne izmeni broj i raspored zagarantovanih mesta u Skupštini Kosova na štetu manjinskih zajednica.
Jedan od zamenika kosovskog premijera, Slobodan Petrović, i predsednik Samostalne liberalne Stranke, izjavio je da se i u novom promenjenom Ustavu moraju sačuvati garancije da manjinske zajednice imaju pravo a održavaju i razvijaju svoju kulturu, čuvaju suštinske elemente svog identiteta, odnosno veroispovesti, jezik, tradiciju i kulturu, slobodno koriste svoj jezik.
“Borba za jednaka prava je duga i teška i smatram da bi zagarantovanim mestima u Skupštini Kosova odnosno i drugim institucijama, pospešili socijalnu uključenosti i pospešili komunikaciju manjinskih zajednica sa najvišim telom a to je svakako skupština. Ako nema zagarantovanih predstavnika u najvišim institucijama kako skupštine tako i vlade vrlo cesto problemi postaju svakodnevnica, a evropski put mnogo dalje“, kazao je on.
Zaključivanje ustavnih promena može se ispuniti i izmenama u vezi sa međunarodnim prisutvom, inicirajući tako kraj nadgledane nezavisnosti. O ovome najpre treba da se slože Skupština i Vlada Kosova sa međunarodnom zajednicom na Kosovu.
