Ustavni monolog

U dosadašnjoj javnoj raspravi o izmenama Ustava koje se tiču pravosuđa, skoro da nije ni bilo reči o glavnom problemu - depolitizaciji pravosuđa, rekli su za Radio Slobodna Evropa (RSE) predstavnici strukovnih organizacija koje su odlučile da se povuku iz daljih razgovora o ustavnim promenama.

U nadležnom ministarstvu Pravde međutim odbacuju kritike i kako navode, sve zainteresovane „pozivaju da sednu za sto“.

Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je da cilj ustavnih izmena, koje se odnose na oblast pravosuđa nisu samo zadovoljne sudije i tužioci, već i da se „povrati poverenje građana u pravosudni sistem“.

Ona je tako prokomentarisala to što su dan ranije dva najveća strukovna udruženja - Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca Srbije, saopštili da će napustiti dalju javnu debatu o promenama Ustava u oblasti pravosuđa, navodeći da Ministarstvo pravde zanemaruje primarnu temu - nezavisnost pravosuđa.

Ministarka je uprkos tome pozvala “sve zaintresovane da učestvuju u konsultacijama u vezi sa promenom Ustava”, ocenivši da je najvažnije da je javna rasprava o izmenama Ustava otvorena, kao i da je to prvi put da se tako nešto radi.

“Postoji više udruženja, jedno udruženje je najavilo ne želi dalje da učestvuje. Ali, ja lično kao ministar pravde i svi moji saradnici, i dalje pozivam sve učesnike da učestvuju i da kažu svoje mišljenje jer je suština javne rasprave upravo u tome da čujemo i različite stavove, čak i ako se sa njima ne slažemo. Upravo je to cilj dijaloga koji vodimo”, rekla je ministarka pravde.

Društvo sudija Srbije obavestilo je Ministarstvo pravde o prekidu učešća u "takozvanim konsultacijama u vezi sa izmenama Ustava", navodeći da to čini pre svega zbog toga što država do sada nije izašla sa polaznim osnovama za izmenu Ustava i što, kako navode, proces usmerava na mehanizme koji će pravosuđe učiniti još zavisnijim od političke vlasti.

Predsednik Udruženje tužilaca Srbije, Goran Ilić, za RSE je rekao da su stekli utisak da suštinske debate, pre svega o depolitizaciji pravosuđa, nije ni bilo.

„Skoro da nije bilo ni jedne reči o glavnoj temi, o glavnom povodu za ustavne promene, a to je depolitizacija pravosuđa. Podsetiću vas da prema akcionom planu za poglavlje 23 promena Ustava, kada su u pitanju odbredbe o pravosuđu, treba da se desi pre svega i samo da bi se obezbedila, odnosno osigurala depolitizacija pravosuđa. Drugim rečima, mi smo stanovišta da je u pitanju simulacija debate i da je, dok god Ministarstvo pravde ne izađe sa nacrtom odredbi o pravosuđu koje bi trebalo da se nađu u novom Ustavu, naše učešće u toj i takvoj debati izlišno“, kaže Ilić.

Uz Udruženje tužilaca i Društvo sudija, debatu su napustili i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, Centar za pravosudna istraživanja, Komitet pravnika za ljudska prava - Jukom i Beogradski centar za ljudska prava, rekla je ranije za RSE predsednica Društvo sudija, Dragana Boljević.

Direktor JUKOM-a Milan Antonijević, potvrdio nam je da oni više neće biti deo tog procesa. Ono što očekuju, kaže, jeste da im vlada dostavi predlog izmena Ustava.

Antonijević ističe i da su, takođe, dostavili svoja viđenja i mišljenja o procesu izmena Ustava koja se tiču pravosuđa, ali da od Ministarstva pravde nisu dobili odgovore.

“Želimo da izbegnemo i to da se Venecijanskoj komisiji dostavi predlog izmena Ustava ukoliko on nije bio predmet javne rasprave i to je jasno i rečeno u pismu koje smo poslali. Onog trenutka kada budemo videli predlog, zaista ćemo nastaviti aktivno da učestvujemo u raspravi. To je zajednički stav organizacija koje su potpisnice, ali i velikog broja drugih organizacija koje nam se pridužuju ovih dana”, kaže Antonijević.

Promeniti način izbora sudija i tužilaca

Osnovni zahtev koji zaposleni u pravosuđu već duže iznose jeste da se izmeni način izbora sudija i tužilaca, odnosno da se taj izbor iz Skupštine izmesti u ruke pravosudnih tela - Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Do tada, ističe Goran Ilić, pravosuđe se neće osloboditi uticaja politike.

“Budući da se naši javni tužioci u našem sistemu biraju u jednom parekselans političkom procesu – predlaže ih vlada, a bira Skupština - oni su samim tim neka vrsta kanala za politički uticaj. Jer, i ako ste najbolji za neku poziciju, vi ne možete da budete izabrani ukoliko ne dobijete podršku političke garniture koja u tom trenutku čini skupštinsku većinu”, rekao je Ilić.

Neophodnost depolitizacije srpskog pravosuđa ilustruje i istraživanje iz januara ove godine koje su sproveli CESID i Društvo sudija Srbije, a prema kome je, uprkos tome što se Srbija kroz rad na pregovaračkom poglavlju 23 upustila u prilagođavanje evropskim pravosudnim standardima, 44 odsto sudija navelo da je u svom radu „doživelo pritisak sračunat sa ciljem donošenja određene odluke“.