Dostupni linkovi

Prvi put nakon Miloševića: Izborna kampanja prođe bez TV duela


Srbija će uskoro dobiti šefa države koji sa najvećim rivalima prethodno nije direktno ukrstio argumente

Najveći gubitnici zbog izostanka debate u predizbornoj kampanji su građani, koji od vodećih političara neće dobiti odgovore na pitanja koja ih najviše zanimaju, ocenili su sagovornici Radija Slobodna Evropa.

Iako je javno sučeljavanje predsedničkih kandidata praksa u svetu, Srbija će uskoro dobiti šefa države koji sa najvećim rivalima prethodno nije direktno ukrstio argumente.

Predsednički kandidati još se nisu susreli u javnoj debati, što je bilo uobičajeno čak i devedesetih
Predsednički kandidati još se nisu susreli u javnoj debati, što je bilo uobičajeno čak i devedesetih

Mada je demokratija jedna od najistrošenijih reči u Srbiji poslednjih decenija, predsedničko predstavljanje uoči glasanja 2. aprila ne liči na otvorenu ponudu narodu da bira, već na surovu borbu za vlast u kojoj se ne biraju sredstva.

„To pokazuje nivo političke kuture koji je prilično nizak i autoritaran“, rekla je za RSE Milena Dragićević Šešić, profesorka teorije masovnih medija.

Uprkos tome što su orni za žustro prepucavanje preko medija i stranačkih mitinga u kampanji, predsednički kandidati još se nisu susreli u javnoj debati, što je bilo uobičajeno čak i devedesetih, ali uz poznatu činjenicu da tadašnji vođa države Slobodan Milošević birače nije udostojio prisustvom u takvim programima.

Primetno je, kaže Milena Dragićević Šešić, da premijer Aleksandar Vučić, predsednički kandidat vlasti, izbegava direktan duel sa rivalima u kom bi se uživo dokazivali ko je bolji.

„Čini mi se da se on u stvari užasno plaši da odgovori na bilo koje pitanje, ne samo predsedničkih kandidata, već čak i novinara. Jer on nikada ne odgovara na pitanja novinara, već ih obično napada kako se uopšte usuđuju da mu postave neko pitanje. On želi samo pitanja koja su napravljena u smislu potvrde veličine njegovih akata“, zaključuje Dragićević Šešić.

Prva predsednička televizijska debata održana je u Americi davne 1960. godine između Džona Kenedija i Ričarda Niksona
Prva predsednička televizijska debata održana je u Americi davne 1960. godine između Džona Kenedija i Ričarda Niksona

Samo jedno od pitanja na koje od prošlih parlamentarnih izbora, skoro godinu dana, građani i birači nisu dobili odgovor je ko je nezakonito rušio objekte u beogradskoj Savamali, zbog čega su stručnjaci ocenili da Srbija nije pravna država.

Prva predsednička televizijska debata održana je u Americi davne 1960. godine između Džona Kenedija i Ričarda Niksona. Danas, 57 godina kasnije, u Srbiji je Vučića na TV duel javno pozvalo nekoliko predsedničkih kandidata među kojima su Vuk Jeremić, Boško Obradović i Vojislav Šešelj.

„Ja ne mogu da komentarišem zbog čega jedan kandidat odbija da učestvuje u debati. Ono što je važno je da te debate i dijaloga nema i da svaki nedostatak razgovora o problemima i mogućim rešenjima izaziva dodatne podele u društvu. Na kraju krajeva, tako se građanima ograničava prostor na osnovu kog mogu da donesu odluku za koga da glasaju“, kaže za RSE Raša Nedeljkov, iz organizacije CRTA koja prati izborni proces.

Predsedničko predstavljanje uoči glasanja liči na surovu borbu za vlast u kojoj se ne biraju sredstva
Predsedničko predstavljanje uoči glasanja liči na surovu borbu za vlast u kojoj se ne biraju sredstva

Ovi predsednički izbori odvijaju se u atmosferi u kojoj se izlizana sintagma „prljava kampanja“ čini preblagom dok prorežimski mediji opoziciju ponovo kvalifikuju kao strane plaćenike i NATO sluge, pojedini kandidati javno izriču uvrede poput izjava „on je magarac“, što je za trenutak potisnulo vređajuće hitove iz prošlosti da je „taj i taj oposum, odnosno štakor“, a onaj drugi „zvečarka koja jede lešine i žabe“, do udara na porodice kandidata optužbama za povezanost sa organizovanim kriminalom.

Ovakvi nastupi, smatra Raša Nedeljkov, pokazuju da kandidati nemaju programe:

„To više priliči rijaliti programima nego jednoj ozbiljnoj demokratskoj kampanji. Kada nemate jasne politike, ono čemu pribegavaju lideri stranaka i predsednički kandidati pre svega je diskreditacija protivnika.“

Naslovne strane dnevnih novina i tabloida umotane u propagandni materijal predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića, dan uoči početka izborne ćutnje
Naslovne strane dnevnih novina i tabloida umotane u propagandni materijal predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića, dan uoči početka izborne ćutnje

Televizije sa nacionalnom frekvencijom pokazale su spremnost da ugoste predsedničke kandidate, ali nijedna se nije ponudila za finalni okršaj uživo onih najjačih među kojima sa podrškom od oko 50 odsto, kako navode pojedine agencije, prednjači Aleksandar Vučić. On se za sada pojavljuje u emisijama medija koji su mu naklonjeni, pa i na javnom servisu, ali kao jedini gost.

„Očito je situacija koju želi da napravi to da stvori utisak u javnosti da njemu nijedan drugi kandidat nije dorastao. Da on, stoga, nema sa kim da izađe na duel“, smatra Milena Dragićević Šešić i dodaje da predsednički kandidat Aleksandar Vučić ima obavezu da učestvuje u debati i odgovori na pitanja, posebno jer je premijer i lider najveće stranke u zemlji.

„Ali ta stranka na vlasti ne gradi demokratsko društvo. I samim tim ona odustaje od toga da razgovara sa građanima, specijalno sa onima koji nisu za nju glasali. Razgovor sa onima koji različito misle pretvara se u vređanje i princip po kom se sve što nije obožavalac lika i dela premijera baca u blato“, dodaje ona.

Predsednički kandidat Aleksandar Vučić do sada je za svoju predizbornu promociju dobio najviše prostora na oba javna servisa, Radio-televiziji Srbije i Radio-televiziji Vojvodine, kao i na privatnoj Televiziji Pink, pokazalo je istraživanje Novosadske novinarske škole.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG