Dostupni linkovi

Glasaće se opet na skoro tri odsto biračkih mesta u Srbiji


Biračko mesto u Beogradu: Glasanje na opštim izborima u Srbiji održanim 21. juna 2020.

Republička izborna komisija naložila je ponavljanje glasanja za sredu, 1. jul, na izborima za narodne poslanike Skupštine Srbije na 234 biračka mesta, što je skoro 3 odsto od ukupnog broja biračkih mesta kojih je bilo 8.386.

Može li se promeniti rezultat glasanja?

Utvrđene nepravilnosti na tim biračkim mestima podrazumevaju višak glasačkih listića u kutiji i probleme u logičko-računskoj kontroli, a više od 200 hiljada birača koji imaju pravo opet da glasaju mogli bi da promene situaciju za neke od stranaka.

Pre svega, rezultati novog glasanja mogli bi da dovedu do promene mandata strankama, ali neće ugroziti prvoplasiranu na izborima održanim 21. jula, Srpsku naprednu stranku (SNS) predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Nepravilnosti koje su utvrđene ne mogu da se reše ni na jedan drugi način osim poništavanjem izbora na tim glasačkim mestima, objašnjava za RSE Emilija Orestijević iz CESID-a (Centra za slobodne izbore i demokratiju), dugogodišnjeg posmatrača izbornog procesa u Srbiji.

Novina je, dodaje ona, automatsko organizovanje ponovnog glasanja u ovom izbornom ciklusu.

„Dok je prethodnih godina kada su uočavani takvi problemi dolazilo do anuliranja biračkih mesta. To znači da nisu mogli da utvrde rezultate i da su se na tim biračkim mestima pisale nule i nisu se ponavljali izbori“, kaže Orestijević.

Ona navodi da je ovo prvi put da će se na ovolikom broju biračkih mesta ponoviti glasanje.

Koje su nepravilnosti utvrđene?

RIK je 26. juna saopštio da je utvrdio dve grupe nepravilnosti na biračkim mestima na kojima se ponavlja glasanje.

U CESID-u objašnjavaju da je na 117 biračkih mesta utvrđen višak glasačkih listića u kutiji, odnosno više listića od broja birača koji su zaokruženi u izvodu iz biračkog spiska.

„To je nešto zbog čega automatski mora da se poništi glasanje na biračkom mestu s obzirom da RIK ne može da utvrdi kako je došlo do viška listića u kutiji“, kaže Orestijević.

Dok su na 116 biračkih mesta bili tzv. problemi u logičko-računskoj kontroli.

„Da je, na primer, analizom zapisnika o radu biračkih odbora uočeno da broj važećih listića nije jednak broju glasova koje je osvojila svaka lista ili da broj važećih i nevažećih listića ne daju ukupan broj birača koji su izašli na izbore“, objašnjava Orestijević.

Izbori su na 233 biračka mesta poništeni 26. juna, dok su na jednom poništeni ranije zbog prigovora birača.

Odakle višak listića u kutiji?

„To se tumači kao greška“, kaže za RSE Pavle Dimitrijević iz beogradske organizacije Crta (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost), koja je takođe imala svoju posmatračku misiju na izborima.

„Recimo postojali su konkretni slučajevi da je neko upisao da je nula glasalih, a u kutiji je 465 ili koliko već listića. Dakle, reč je o nekvalitetnom, odnosno loše popunjenim zapisnicima o radu biračkih odbora“, objašnjava Dimitrijević.

Beograd: Prve reakcije na rezultate izbora
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:50 0:00

Republička izborna komisija nije odgovorila na upit RSE kako je moglo da dođe do viška glasačkih listića u kutiji na 117 biračkih mesta, da li će to biti utvrđivano i ima li elemenata za reagovanje policije i tužilaštva.

„Odgovornost je svakako na članovima biračkih odbora. Po postojećem pravnom okviru jedina sankcija koja je moguća je da se birački odbor raspusti i da se ponove izbori na tim biračkim mestima“, kaže Pavle Dimitrijević iz Crte.

To znači, dodaje, da ti ljudi koji su tako popunili zapisnike neće moći da sede u novom biračkom odboru i da će morati da budu izabrani drugi.

RIK nije odgovorio ni pitanje kako se objašnjavaju problemi u logičko-računskoj kontroli na 116 biračkih mesta.

Optužbe iz opozicije

Deo opozicije, kako onih stranaka koje su bile u bojkotu izbora, tako i pojedinih učesnica koje nisu prešle cenzus, izneo je sumnju da režim ponavljanjem glasanja želi da omogući još nekim listama ulazak u parlament.

Srpska napredna stranka osvojila je, prema preliminarnim podacima RIK-a, nešto više od 60 odsto glasova i 189 mandata u Narodnoj skupštini.

Pored SNS-a, cenzus su još prešli SPS, sa oko nešto više od 10 odsto i 32 mandata, kao i SPAS sa oko 4 odsto i 12 mandata.

Poslanike će imati i predstavnici manjinskih stranaka. Savez vojvođanskih Mađara dobio je 9 mandata, Stranka pomirenja i pravde Muamera Zukorlića i lista ujedinjenih albanskih stranaka imaće po 3 poslanika, a SDA Sandžaka Sulejmana Ugljanina dva mandata.

Šta donosi ponovljeno glasanje?

Da li će raspored snaga u parlamentu biti promenjen nakon ponovljenog glasanja na 234 mesta zavisi od nekoliko faktora, kaže Emilija Orestijević iz CESID-a.

Ona navodi da broj od preko 200 hiljada birača koji ponovo mogu da glasaju nije mali, ali napominje da je izlaznost uvek na ponovljenim izborima manja u odnosu na prvi dan.

Birači, kako kaže, nemaju dovoljan motiv da ponovo izlaze na biračka mesta, zatim u pitanju je radni dan i pitanje je koliko će biti obavešteni da se na njihovim biračkim mestima ponovo održavaju izbori.

„Sigurno je da neće uticati na to ko je ostvario najbolji rezultat, ali je pomalo neizvesno, iako se ne može tvrditi sa sigurnošću da se to može desiti, da se promeni broj mandata strankama koje su osvojile mesta u parlamentu“, ocenjuje Orestijević.

Posebno, ukazuje ona, što je reč i o opštinama u kojima živi veliki broj pripadnika nacionalnih manjina, kao što su, između ostalih, Bujanovac, Novi Pazar, Sjenica.

Ocene izbora

Parlamentarni izbori 2020. su po kvalitetu i izbornog dana i, u još većoj meri, celokupnog izbornog procesa najlošiji izbori koje je Crta do sada posmatrala – zaključak je Posmatračke misije Crte.

Ta organizacija je procenila da su nepravilnosti i incidenti, u rasponu od 8 do 10 odsto, pre svega uticali na procenat izlaznosti, koja bi, bez njihovog uticaja, bila manja za oko 4 procentna poena.

CESID je ocenio da su parlamentarni izbori uvažili osnovna ljudska prava, ali da je politička kompeticija bila ograničena zbog bojkota dela opozicije i gubljenja distinkcije između aktivnosti javnih funkcionera i funkcionera vladajuće političke stranke.

Slavlje u štabu Srpske napredne stranke
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:15 0:00

Izborni dan je uglavnom protekao mirno, ali uz različite nepravilnosti među kojima je bilo i onih koje pripadaju rangu ozbiljnih nepravilnosti (vođenje paralelnih evidencija, vršenje uticaja na birače da glasaju na svim nivoima izbora, prisustvo neovlašćenih lica na biračkim mestima, sukobi na i ispred biračkih mesta itd.), naveo je CESID.

Misija Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) saopštila je da je uočila ograničen broj neregularnosti na izborima u Srbiji, ali da zbog malog broja izbornih mesta koje su posetili ne postoji statistički uzorak na osnovu kojeg to može da se generalizuje.

Dva dana pre ponavljanja glasanja na jednom broju biračkih mesta posmatračka misija Crte uputila je poziv Vladi Srbije, Kriznom štabu za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 i Republičkoj izbornoj komisiji da se hitno izjasne o uslovima za održavanje ponovljenih izbora 1. jula s obzirom na porast broja zaraženih koji se evidentira poslednjih dana.

U Srbiji su u ponedeljak, 29. zabeležena nova 242 slučaja infekcije COVID 19, dok su četiri osobe preminule.

XS
SM
MD
LG