"Mnogo puta sam pokušao da pređem u Mađarsku i Hrvatsku, ali me je policija vratila nazad u Srbiju. Sada želim da idem u Bosnu, a iz Bosne u Italiju, pa u Francusku. Tamo imam rođake, oni me čekaju i biću tamo vrlo brzo", kaže 20-ogodišnji Mahmud koji je iz Avganistana u Srbiju stigao pre devet meseci.
U parku kod beogradskog Ekonomskog fakulteta u blizini autobuske stanice ponovo se mogu sresti veće grupe izbeglica i migranata koji, iako je "balkanska ruta" zatvorena 2016. godine, pokušavaju da pređu neku od granica ka zemljama Evropske unije.
"Uglavnom su dolasci iz Avganistana, iz Pakistana, iz Sirije, iz zemalja severne Afrike - Alžir, Maroko. Ljudi i dalje dolaze, bez obzira što su granice zvanično zatvorene, pogotovo što su vremenski uslovi povoljniji. Ima porodica, maloletnika bez pratnje, i to su uglavnom ljudi kojima nije cilj da ostanu u Srbiji već pokušavaju da nastave dalje kroz Evropu", navodi Irena Abdelalem iz centra za izbeglice "Info park".
Prema njihovim podacima, u Beograd je tokom prošlog meseca stiglo preko 1.000 novih ljudi, što je duplo više nego u nekim periodima 2018. godine. Sada međutim, sami ili uz pomoć krijumčara, umesto Mađarske i Hrvatske, kreću put granice sa Bosnom i Hercegovinom.
Ruta preko BiH odakle ovi ljudi, najčešće bez uspeha, pokušavaju da pređu u Hrvatsku, a potom u druge zemlje EU, postala je aktuelna početkom 2018. godine. Procenjuje se da ih je trenutno u Unsko-sanskom kantonu, koji je najbliži granici sa Hrvatskom, oko sedam hiljada.
"Krijumčari dele informacije i manipulišu ljudima da je najlakše preći iz Srbije u Bosnu, i onda iz Bosne dalje u Hrvatsku, odnosno u zemlje Evropske unije, što nije istina i u Bosni se zadržavaju dosta dugo jer je granicu jako teško preći i mali broj ljudi uspe u tome", navodi Irena Abdelalem iz "Info parka".
Oni koji imaju novca plaćaju krijumčare, dok su ostali, koji uglavnom beže iz ratom zahvaćenih područja, prepušteni sami sebi.
"Oni se zadržavaju duže i pokušavaju da pređu granice na dosta rizičnije načine, da se drže ispod voza, da se sakrivaju u cisterne, u hladnjače. Pre nekoliko dana je jedan od naših bivših korisnika, mlad momak od dvadesetak godina išao preko Bosne i udavio se u reci. Nije bio dobar plivač, voda ga je povukla i jedan mlad život je završen prerano i tragično", kaže Irena Abdelalem.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice, u Srbiji je trenutno oko 3.500 izbeglica i migranata. Oko 3.000 njih smešteno je u 16 prihvatnih centara, dok je oko 500 napolju, na granici ka Hrvatskoj, Mađarskoj i Bosni, odnosno u parkovima u Beogradu.
"Svi koji idu na pokušaj prelaska granice uglavnom kreću iz Beograda jer je Beograd centar što se tiče krijumčarenja i informacija, ko je išao, ko se vratio, na koji način je išao, koliko su platili. Zbog toga imamo veliki broj ljudi u parkovima koji su primorani da čekaju pokušaj da pređu granicu i da spavaju van centara", navode u "Info parku".
Mahmud u Beograd dolazi iz 40-ak kilometara udaljenog Prihvatnog centra u Obrenovcu. Nakon 15 pokušaja da pređe hrvatsku i mađarsku granicu, čeka novu priliku.
"Znate da je problem preći granicu tako da mi pokušavamo zajedno, upoznajemo se i sklapamo prijateljstva sa ljudima iz različitih delova Avganistana i iz drugih zemalja i zajedno pokušavamo. Imao sam problema sa hrvatskom policijom, dva puta su me prebili. Sa mađarskom sam zadovoljan, oni nas samo uhapse i vrate u Srbiju. U Srbiji nemam nikakvih problema, ali znate da ovde nema života za nas i da svi želimo da idemo u Francusku, Nemačku, Belgiju", kaže on.
"Game" (igra) - tako Mahmud i druge izbeglice zovu pokušaje prelaska granica duž "balkanske rute". Neki igraju igru kako bi se lakše suočili sa rizikom, dok za druge ovaj termin opisuje politiku Evrope prema izbeglicama - kao igranje sa ljudskim životima.
Facebook Forum