Osamdeset osam milioni Iranaca su živeli u digitalnom mraku pošto su vlasti uvele blokadu interneta posle izbijanja rata sa SAD i Izraelom.
Kraj jednog od najdužih nestanka interneta na svetu, međutim, doneo je slabu utehu mnogim Irancima koji su se posle skoro tri meseca ponovo povezali na istu strogo filtriranu mrežu pod kontrolom države.
Ipak, neki Iranci su osetili olakšanje što su pobegli od skoro potpune izolacije koja je nametnuta bliskoistočnoj zemlji s oko 90 miliona stanovnika.
"Osećaj kolektivnog poniženja, ograničen pristup informacijama, čak i pristup lečenju i zdravstvenoj zaštiti – to su osnovna ljudska prava, a ipak su sva ona oduzeta", rekla je za Radio Farda (Iranski servis RSE) Vida, koja je iz straha od odmazde dala samo svoje ime.
"Pristup je bio toliko ograničen da se čak ni imejlovi nisu mogli otvoriti, a komunikacija s ljudima van Irana postala je nemoguća", dodala je Vida. "(Spoljni svet) nije imao pojma šta se ovde dešava u ratnim uslovima."
'Ne možemo da razgovaramo s našim porodicama'
Iranski predsednik Masud Pezeškijan naredio je 25. maja, Ministarstvu komunikacija da obnovi pristup internetu, koji je bio bar delimično zatvoren od masovnih protesta protiv klerikalnih vlasti početkom januara.
Potpuna obustava je uvedena 28. februara, kada su SAD i Izrael pokrenuli kampanju bombardovanja Irana.
Platforme za praćenje interneta su 26. maja izvestile o delimičnom obnavljanju internet saobraćaja, iako se nisu slagale oko toga koliko pristupa je vraćeno.
Organizacija za praćenje internet aktivnosti NetBlocks saopštila je da je internet konekcija u Iranu na oko 80 odsto u odnosu na nivo pre januara, napominjući da je WhatsApp ograničen, kao i da su neki korisnici i dalje van mreže. Američka firma za praćenje mreža Kentik procenila je nivo saobraćaja na oko 41 odsto.
Čini se da dve grupe koriste različite metrike za izračunavanje internet saobraćaja. Razlika odražava razliku između onoga što dve firme mere: NetBlocks prati da li je mreža dostupna, dok Kentik meri koliko podataka zapravo prolazi.
U pisanoj poruci Radiju Farda, jedna Iranka je navela da sada radi još manje VPN-ova – virtuelnih privatnih mreža koje se koriste za zaobilaženje internet cenzure – i da su brzine veze veoma male.
Elham, Iranka koja živi u Nemačkoj, rekla je da njena porodica u Islamskoj Republici još ne može da se poveže na internet.
"Ili lažu o obnovi ili su brzine veze toliko male da ne možemo da razgovaramo s našim porodicama", navela je u audio poruci Radiju Farda Elham, koja nije želela da koristi svoje puno ime iz bezbednosnih razloga. "Umorili smo se".
'Poverenje je izgubljeno'
Iranci su odbili da slave delimično obnavljanje strogo cenzurisanog interneta.
Bivši poslanik Bahram Parsaei naveo je na X da taj potez "ne zaslužuje pompu", nazivajući ga "samo povratkom u prethodno stanje".
Parsaei je rekao da je pokušaj vlade da predstavi povratak interneta kao dostignuće "uvreda za inteligenciju ljudi".
Iranski podkaster Araš Nalčegar je na X naveo da dok se filtriranje ne ukine, "ovo je kao slanje ljudi iz samice među opštu populaciju" u zatvor.
Teheranski tehnološki preduzetnik Vahid Farid rekao je da pristup internetu koji vlada može da prekine, ograniči i proda javnosti po prevelikim cenama "ne gradi budućnost ni za nas ni za zemlju".
On je govorio o na vladinoj politici nejednakog pristupa, kao što je pristup "belom internetu" za pojedince povezane s režimom i komercijalne "Internet Pro" usluge za bogatije korisnike.
Ekonomska šteta od blokade interneta u Iranu je značajna. Afšin Kolahi, zvaničnik Iranske privredne komore, rekao je na sednici 12. aprila da obustava interneta košta zemlju i do 40 miliona dolara dnevno. Indirektni gubici, rekao je, iznose i do 80 miliona dolara dnevno.
Grupe za praćenje interneta navele su da je još rano reći da li će obnova internet saobraćaja biti održiva.
"Opšti utisak je da je ova situacija s internetom privremena. Poverenje je izgubljeno", navela je iranska novinarka Nilufar Kadiri na X.