Dva filipinska mornara poginula u napadu na saudijski tanker

Tanker koji je plovio kroz Adenski zaliv zaplijenilo je šest naoružanih ljudi i preusmjerilo ga ka Somaliji, prema podacima agencije za bezbjednost brodarstva Ujedinjenog Kraljevstva za pomorske trgovinske operacije (UKMTO).

Brod se kretao ka zapadu kada je prijavio da mu se približilo neovlašćeno plovilo oko 136 nautičkih milja istočno od Mukale, u Jemenu, saopštila je UKMTO 20. avgusta.

Naoružana grupa se potom ukrcala na tanker i preuzela kontrolu nad njim.

UKMTO nije dao dalje detalje, a bezbjednost posade ostaje nejasna.

Centralna komanda američke vojske (CENTCOM) saopštila je u četvrtak da je nosač aviona USS "Džordž Vašington" stigao u Arapsko more.

Arapsko more je na severu povezan s Omanskim zalivom, a potom i s Ormuskim moreuzom.

CENTCOM je objavio fotografiju posade nosača aviona na palubi u Arapskom moru i naveo da je udarna grupa nosača aviona "Džordž Vašington" ušla u zonu odgovornosti komande prethodnog dana i da će delovati u regionu u okviru planiranog raspoređivanja.

Više američkih medija je objavilo da je "Džordž Vašington" poslat na Bliski istok da zameni nosač aviona "Abraham Linkoln". CNN je citirao američkog zvaničnika koji je rekao da je rotacija planirana unapred.

Do zamene je došlo tokom izveštaja o nestašici hrane i zaliha, problemima s vodovodom, padu morala i zabrinutostima za mentalno zdravlje mornara na "Linkolnu" posle višemesečnog boravka na moru.

Ministar odbrane Pit Hegset rekao je da su izveštaji o teškim uslovima na brodu "potpuno pogrešno predstavljeni" i da vojska čini sve što je moguće da podrži posadu.

"Abraham Linkoln" je isplovio iz San Dijega u novembru 2025. i proveo je više od osam meseci na zadatku, uključujući više od 200 uzastopnih dana bez dužeg zaustavljanja u luci. Raspoređivanje američkih nosača aviona obično traje oko šest do devet meseci, mada se može produžiti tokom ratnog vremena.

Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je u četvrtak da će SAD uvesti "najteže sankcije u istoriji" Teheranu i sugerisao da planovi za pojačavanje ekonomskog pritiska znače da je malo verovatno da će se uskoro nastaviti veliki američki vojni napadi na Iran.

"To je dvostruki udarac. Imamo blokadu (iranskih luka) i imaćemo najteže sankcije u istoriji", rekao je Besent za američku televiziju CNBC. "To će funkcionisati u Iranu i srušićemo ovaj režim".

Dan ranije je predsednik Donald Tramp zapretio Iranu "ekonomskim ratom i izolacijom ogromnih razmera" i upozorio da će se svaka zemlja koja pruži podršku Iranu suočiti s ozbiljnim ekonomskim posledicama.

Pored pritiska na Teheran, "svaka zemlja koja dozvoli da njene finansijske institucije, preduzeća, aerodromi ili vladini entiteti obezbede bilo kakvu vrstu pomoći Iranu, suočiće se s ogromnim ekonomskim posledicama", napisao je Tramp na svojoj platformi Truth Social kasno u sredu.

"To će biti najveća koordinisana ekonomska izolacija u istoriji sveta", rekao je Besent. "I mi ćemo (saveznicima) reći da ste ili sa nama ili protiv nas".

Ni Tramp ni Besent nisu izneli mnogo detalja.

Besent je rekao za CNBC da će 24. avgusta održati konferenciju za novinare "kako bi govorio o onome šta tačno ćemo da uradimo".

Posle rasta cena nafte u četvrtak, Besent je rekao da veruje da tržišta nafte "pogrešno tumače šta znači ovaj ekonomski pritisak".

"Ako vršimo maksimalni ekonomski pritisak, onda to znači da verovatno neće biti velikog ponovnog kinetičkog pokretanja", rekao je Besent. "Kinetički" u ovom kontekstu se odnosi na vojnu akciju.

Tramp je upozorenje izneo u postu u kojem je naveo da Teheran nije postigao sporazum sa SAD.

Taj post je usledio nekoliko sati nakon što je Tramp rekao da bi pregovori s Iranom mogli da se nastave "u nekom trenutku", ali je izrazio zadovoljstvo trenutnim stanjem stvari, rekavši: "Trenutno mislim da je situacija veoma dobra".

Period za pregovore od 60 dana, utvrđen memorandumom o razumevanju između SAD i Irana potpisanim u junu, istekao je ranije ove nedelje. Memorandum je imao za cilj da uspostavi okvir za okončanje sukoba, spreči Iran da dođe do nuklearnog oružja i obnovi slobodnu plovidbu kroz Ormuski moreuz.

SAD tvrde da je Iran prekršio junski sporazum napadom na neutralne komercijalne brodove u moreuzu u julu, što je dovelo do obnove vojne akcije SAD. Rat SAD i Izraela s Iranom počeo je 28. februara.

Pobunjenici Huti koje podržava Iran, sa sjedištem u Jemenu, tvrde da su 20. avgusta uspješno napadali dronovima aerodrom i naftno postrojenje u regionu Nadžran u Saudijskoj Arabiji, blizu jemenske granice.

Grupa je "uspješno izvela dvije vojne operacije koristeći dronove: prva je ciljala osjetljivu saudijsko-neprijateljsku lokaciju na aerodromu Nadžran, dok je druga ciljala postrojenje Aramka u Nadžranu", rekao je vojni portparol Huta Jahja Sari na Telegramu.

Nije bilo potvrde od saudijskih vlasti ili Aramka, državnog naftnog giganta.

Izjava je uslijedila nedugo nakon što je iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) tvrdio da Saudijska Arabija "neće moći da obuzda" Hute, organizaciju koju su SAD označile kao terorističku.

Jemen je upao u građanski rat 2014. godine kada su Huti zauzeli glavni grad Sanu, svrgnuvši međunarodno priznatu vladu koju podržava Saudijska Arabija. Primirje iz 2022. godine uglavnom je bilo na snazi donedavno.

U julu je počeo niz napada nakon što su Huti dočekali iranski avion u Sani. Kasnije su objavili pomorsku blokadu Saudijske Arabije i pokrenuli napade usmjerene na saudijske brodove, aerodrome i naftna postrojenja.