Samo sedam robnih brodova prolazi kroz Hormuz, prema podacima kompanije za praćenje brodova
Brodski saobraćaj kroz Ormuski moreuz ostao je na niskom nivou 20. avgusta, sa samo sedam robnih brodova koji su prolazili ključnom energetskom rutom, prema podacima firme za praćenje brodova Kpler.
Ukupan broj, koji se sastoji od četiri broda koja su ušla u moreuz i tri koja su izašla, bio je polovina broja prethodnog dana. Nijedan veoma veliki brod za prevoz sirove nafte ili tanker za tečni prirodni gas (TPG) nije prešao moreuz, iako je jedan veoma veliki brod za prevoz gasa koji je prevozio propan i butan izašao preko rute koju je odredio Iran na severnoj strani moreuza.
Brodski saobraćaj kroz Ormuz ostao je daleko ispod predratnog nivoa usred ponovljenih napada na komercijalne brodove i napora Irana da kontroliše saobraćaj kroz plovni put.
Teheran kaže da moreuz ostaje zatvoren za normalnu plovidbu, ali je dozvolio nekim brodovima da koriste rute koje je odredio, dok Vašington odbacuje iranske tvrdnje o kontroli i kaže da je moreuz ostao otvoren.
Saobraćaj je takođe usporen kroz Bab el-Mandebski moreuz između Jemena i Afričkog roga, gde je 23 robna broda prešlo uski vodeni prostor, u odnosu na 34 u prethodna dva dana. Dva tankera za sirovu naftu marke Suecmaks – veliki brodovi koji obično mogu da prevoze oko milion barela sirove nafte – bila su među onima koji su izlazili, na putu ka Vijetnamu i Indiji.
Kplerovi podaci ne uključuju brodove koji rade sa isključenim transponderima.
Izvor: Reuters
Predsednik iranskog parlamenta poziva na čvršće veze s Irakom
Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Baker Kalibaf rekao je u petak da će Iran i Irak nastaviti da održavaju snažne veze uprkos, kako je rekao, "agresiji" SAD i Izraela protiv njegove zemlje.
On je tokom posete iračkom gradu Nadžafu, jednom od najsvetijih mesta šiitskog islama, pozvao na bliže veze između susednih zemalja, naglašavajući njihove verske, kulturne i ekonomske veze.
Kalibaf je takođe pohvalio, kako to naziva Teheran, "front otpora" – mrežu naoružanih grupa koje podržava Iran u regionu, od kojih neke SAD označavaju kao terorističke organizacije i krive za napade na američke snage.
Iranska poluzvanična novinska agencija ISNA prenela je da je Kalibafa rekao da je pokret "življi i prisutniji na terenu nego ikad" u suočavanju s Izraelom i SAD.
SAD i Izrael navode da je njihova vojna kampanja ima za cilj da spreči Iran da nabavi nuklearno oružje i suprotstavljanje pretnjama od njegovog programa balističkih raketa i regionalnih saveznika.
Teheran, koji tvrdi da je njegov nuklearni program mirnodopske prirode, tvrdi da su napadi nelegalna agresija.
Kalibaf je u poseti Iraku dok ta zemlja pokušava da se izbori s posledicama skoro šestomesečnog rata SAD i Izraela s Iranom, održavajući bliske veze i s Teheranom i s Vašingtonom. Irački zvaničnici su takođe tražili uveravanja od Irana u vezi s prolaskom iračkih isporuka nafte kroz Ormuski moreuz.
Kalibaf, bivši komandant Revolucionarne garde, koji je postao jedan od najmoćnijih političkih ličnosti Irana, imao je istaknutu ulogu u diplomatiji Teherana tokom sukoba i bio je glavni pregovarač Irana u razgovorima sa SAD.
On je došao u Irak i dok Vašington pojačava ekonomski pritisak na Teheran, a pregovori usmereni na okončanje sukoba su i dalje u zastoju.
Američka blokada smanjila iranske isporuku nafte Kini, navode trgovinski izvori
Ponude iranske sirove nafte kineskim kupcima su smanjene, dok su cene naglo porasle, pošto američka blokada ograničava izvoz nafte iz Irana, ukazuju trgovci i podaci praćenja brodskog saobraćaja.
Trgovinski izvori su rekli da je manje iranske nafte ponuđeno za isporuku u septembru i oktobru, dok su prodate zalihe koje su već bile na tankerima. Iranska sirova nafta, koja se obično prodaje s popustom zbog američkih sankcija, u nekim slučajevima je ponuđena s premijom u odnosu na međunarodne referentne cene.
Količina iranske sirove nafte koja se skladišti na tankerima van zone američke blokade pala je na oko 80 miliona barela sa 105 miliona barela pre nego što je blokada ponovo uspostavljena 13. jula, pokazuju podaci kompanije Kpler, koja se bavi pomorskim podacima i praćenjem brodskog saobraćaja.
Ovaj pritisak je pogodio male kineske nezavisne rafinerije (takozvane "čajdžinice"), koje su glavni kupci sankcionisane iranske nafte. Neke su počele da traže alternative, uključujući brazilsku i iračku sirovu naftu.
"S obzirom na ograničenu dostupnost iranske nafte usred američke blokade, kineske čajdžinice sada gledaju dalje od Rusije i Irana", rekao je za Rojters analitičar kompanije Energy Aspects Sun Đianan.
Uvoz iranske sirove nafte u Kinu pao je na 534.000 barela dnevno dosad u avgustu, pokazuju podaci Kplera, u poređenju sa prosekom od 1,4 miliona barela dnevno prošle godine.
Ponuda iranske nafte je smanjena dok Vašington priprema dalji ekonomski pritisak na Teheran. Ministar finansija SAD Skot Besent u četvrtak je zapretio Iranu "najstrožim sankcijama u istoriji". Detalji o tim sankcijama se očekuju 24. avgusta.
Kina kupuje više od 80 odsto iranske nafte, pokazuju podaci Kplera. Peking je kritikovao jednostrane sankcije Teheranu i navodi da sankcije neće rešiti sukob.
Izvor: Reuters
Somalijski pirati zaplenili tanker povezan s Iranom
Naftni tanker pod američkim sankcijama zbog navodnog prevoza iranskih naftnih proizvoda zaplenjen je kod Jemena i preusmeren ka Somaliji, što je najnoviji znak ponovnog porasta aktivnosti somalijskih pirata.
Šest naoružanih osoba 20. avgusta je ušlo na brod "Sibu 1", koji plovi pod zastavom Eritreje, pokazuju podaci organizacije United Kingdom Maritime Trade Operations (UKMTO), koja prati bezbednost pomorskog saobraćaja.
Vašington je uveo sankcije tom tankeru u decembru, navodeći da pripada takozvanoj floti u senci koja se koristi za zaobilaženje ograničenja izvoza iranske nafte.
"Sibu 1" je makar 13. brod koji je napadnut ove godine kod Somalije ili u Adenskom zalivu, pokazuju podaci Međunarodnog pomorskog biroa i izveštaj UKMTO-a, u odnosu na pet napada u celoj 2025.
Pirati u Somaliji, koji su izveli stotine napada između 2008. i 2014. pre nego što su njihove aktivnosti uveliko suzbijene međunarodnom reakcijom, oživela je pošto su bezbednosni resursi upotrebljeni na drugim mestima.
Stručnjaci kažu da su veće cene nafte i preusmeravanje mornaričkih sredstava ka Iranu i jemenskim pobunjenicima Hutima možda otvorili nove mogućnosti za pirate.