Dva filipinska mornara poginula u napadu na saudijski tanker

Fondacija Islamske Revolucije za stanovanje saopštila je da se šteta nastala tokom 40-dnevnog rata sa SAD i Izraelom na "stambenim jedinicama, poslovnim prostorijama i imovini ljudi širom Irana, osim u glavnom gradu", procenjuje na više od 37 biliona tomana (približno 196 milijardi dolara).

Zvaničnik fondacije Madžid Džodi rekao je u sredu za državnu novinsku agencu IRNA da je dosad podneto više od 140.000 dokumenata za procenu štete, od kojih se oko 110.000 odnosi na kuće i poslovne jedinice, a oko 35.000 na štetu na sredstvima za život i imovini ljudi.

Džodi je rekao da je 25 iranskih provincija pretrpelo štetu tokom rata, dok su najteže pogođene provincije Ilam, Kermanšah i Kurdistan.

Statistika fondacije ne uključuje štetu na infrastrukturi, industrijskim i vojnim objektima, niti kompletnu statistiku štete u Teheranu.

Predsednik iranskog parlamenta Muhamed Bager Galibaf razgovarao je u sredu s iračkim premijerom Alijem Falehom Al Zaidijem, prvog dana svoje posete Iraku.

Galibaf je rekao da je svrhu posete "jačanje novog poretka u regionu i ubrzanje jačanja saradnje između svih zemalja u regionu bez stranog mešanja".

Međutim, napori da se razoružaju iračke naoružane grupe koje podržava Iran postali su istaknuto pitanje u odnosima između Bagdada i Vašingtona poslednjih meseci.

Iračka vlada je, pod pritiskom SAD, dala ovim grupama rok do 30. septembra da predaju oružje. Taj datum se poklapa sa završetkom misije međunarodne koalicije koju predvode SAD protiv Islamske države.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u sredu da bi pregovori s Iranom mogli biti nastavljeni "u nekom trenutku", ali da je zadovoljan trenutnom situacijom.

Na pitanje novinara u Beloj kući o mogućnosti nastavka razgovora s Iranom, Tramp je rekao: "Trenutno mislim da je situacija tako dobra" i dodao da bi pregovori mogli biti nastavljeni "možda u nekom trenutku".

Tramp je takođe ponovio da Iran ne sme da dobije nuklearno oružje.

"Iran ne može imati nuklearno oružje", rekao je on, dodajući da Iran "ne može imati nuklearno oružje i neće ga imati".

U vezi s Ormuskim moreuzom, Tramp je rekao da SD imaju "posed, potpunu kontrolu" nad plovnim putem, dodajući da preostala iranska aktivnost predstavlja "smetnju" kada Iran povremeno obori dron.

Novinska agencija Rojters, pozivajući se na firmu za trgovinske obaveštajne podatke Kpler, navela je da je šest teretnih brodova prešlo moreuz u utorak, što je manje od devet dan ranije i ispod desetodnevnog dnevnog proseka od 11.

Šezdesetodnevni pregovarački period predviđen memorandumom o razumevanju između SAD i Irana potpisanim u junu, istekao je pre dva dana. Memorandum je imao za cilj da uspostavi okvir za okončanje sukoba, sprečavanje da Iran dobije nuklearno oružje i obnavljanje slobode plovidbe kroz Ormuski moreuz.

Period od 60 dana je istekao bez konačnog sporazuma, a pregovori su zastali. SAD tvrde da je Iran prekršio junski sporazum napadom na neutralne komercijalne brodove u moreuzu u julu, što je dovelo do obnove američke vojne akcije.

Iranske vlasti su pogubile još jednog optuženog u vezi sa smrtonosnim nemirima u Isfahanu u januaru, što je peto pogubljenje povezano sa jednim poznatim slučajem koji je proistekao iz široko rasprostranjenih protesta protiv rukovodstva Islamske Republike.

Iransko pravosuđe je 20. avgusta objavilo da je Kaem Hoseini, koji je koristio pseudonim "Arian", pogubljen u ranim jutarnjim satima.

Vlasti su identifikovale Hoseinija kao stranog državljanina. U ranijim izvještajima je navedeno da je njegov rođak i saoptuženi, Gol-Mohamed Mohamadi, bio avganistanski državljanin.

Hoseini je osuđen za "korupciju na zemlji", najteži prekršaj prema iranskoj islamskoj jurisprudenciji; moharebeh (vođenje rata protiv Boga); djelovanje protiv nacionalne bezbjednosti; i uništavanje javne imovine.

Državni tužioci su tvrdili da je Hoseini igrao aktivnu ulogu tokom nemira 8. januara na trgu Alihani u Isfahanu, gdje su ubijena četiri oficira specijalnih snaga.

Hoseinijevim pogubljenjem ukupan broj ljudi pogubljenih u slučaju Trga Alihani porastao je na pet. Najmanje osam drugih optuženih u istom slučaju trenutno se suočava sa potencijalnim pogubljenjem.

Od početka rata sa Sjedinjenim Državama i Izraelom 28. februara, Iran je doživio porast broja pogubljenja ljudi koje grupe za ljudska prava smatraju političkim zatvorenicima - od demonstranata do navodnih članova zabranjenih grupa i onih osuđenih za špijunažu.

Prema podacima Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava (OHCHR), iranske vlasti su pogubile najmanje 56 ljudi po optužbama vezanim za bezbjednost i politiku između 19. marta i 5. avgusta. Ovaj ukupan broj uključuje najmanje 27 demonstranata osuđenih zbog učešća u antiestablišmentskim nemirima.

Prema podacima Amnesty International, Iran sprovodi drugi najveći broj pogubljenja od svih zemalja na svijetu, poslije Kine.