Južna Koreja isključuje vojno učešće u ratu s Iranom
Južnokorejski predsednik Li Džae Mjung isključio je slanje trupa ili vojnih sredstava na Bliski istok na način koji bi uvukao Seul u rat s Iranom, ali je rekao da Južna Koreja može preduzeti mere za zaštitu komercijalnih brodova i isporuka nafte kroz region.
"Neka bude jasno: Neće biti slanja trupa koje bi dovelo do mešanja u sukob. Neće biti angažovanja niti učešća u ratu", rekao je Li na konferenciji za novinare u petak.
On je rekao da će Južna Koreja zadržati princip da ne šalje vojna sredstva na način koji bi je mogao uvući u sukob.
Li je rekao da Seul ipak mora da sprovede "minimalni nivo aktivnosti" kako bi zaštitio južnokorejske građane i transportnu rutu za sirovu naftu, kao što to rade druge zemlje.
Južna Koreja razmatra da li da vojnim sredstvima doprinese naporima za obezbeđivanje Ormuskog moreuza usred pritiska SAD.
U telefonskom razgovoru s iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Arakčijem prošle nedelje, južnokorejski ministar spoljnih poslova Čo Hjun naglasio je da Seula učestvuje u međunarodnim naporima za obezbeđivanje slobode plovidbe kroz Ormuski moreuz. Razgovor je obavljen na Arakčijev zahtev.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei upozorio je početkom septembra da će svako strano vojno prisustvo ili učešće u operacijama u Persijskom zalivu i Ormuskom moreuzu biti smatrano direktnom podrškom agresoru i da će imati "ozbiljne posledice".
Tramp kaže da je pred odlukom da li da 'uništi' iranski režim
Američki predsednik Donald Tramp rekao je u četvrtak da se približava važnoj odluci o tome da li SAD treba da obnove napade velikih razmera protiv Irana.
"Preda mnom je velika odluka. Da li želim da uđem i uništim ih (iranski režim) ili ne? To je velika odluka. Sa mnom sve može da se desi", rekao je Tramp za Aksios.
Tramp bi sledeće nedelje na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku trebalo da se sastane s liderima šest zemalja Persijskog zaliva – Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Bahreina, Kuvajta i Omana.
Aksios je izvestio da bi sastanak mogao da pomogne u oblikovanju sledeće faze rata, uključujući i to da li će se diplomatija nastaviti ili će se vojna akcija pojačati. Tramp je rekao da želi da čuje direktno od regionalnih lidera o sledećim koracima.
"Želim da znam kakva je njihova situacija i kako se snalaze. Pružamo im veliku podršku i zaštitu", rekao je za Aksios.
Tramp je takođe rekao da je "veoma zadovoljan" što je američka blokada sprečila izvoz iranske nafte.
"Od kada smo počeli, nijedan brod nije otišao u Iran. Pokušali su i mi smo ih razneli", rekao je on.
Tramp je takođe rekao da je Iran kontaktirao njegovu vladu i da je Teheran "veoma zainteresovan" da postigne sporazum. Međutim, sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana Mohsen Rezaei je ranije ove nedelje odbacio razgovore, rekavši: "Nema razgovora dok se ne ispune uslovi Irana. Tačka!"
Iranska organizacija za ljudska prava dokumentovala više od 4.000 smrtno stradalih u protestima u januaru
Organizacija za ljudska prava Irana (IHRNGO) objavila je popis s podacima o više od 4.200 osoba za koje navodi da su smrtno stradale tokom masovnih protesta širom Irana, započetih krajem decembra 2025. i nastavljenih u januaru. Organizacija je saopštila da je popis sastavljen nakon višemjesečnog prikupljanja i provjere informacija, utvrđivanja identiteta žrtava te pregleda opsežne dokumentacije i dokaza.
Prema podacima organizacije IHRNGO sa sjedištem u Norveškoj, među dokumentovanim žrtvama nalazi se najmanje 420 žena i 281 osoba mlađa od 18 godina. Dvadeset i pet žrtava bilo je mlađe od 14 godina, dok je najmlađa identificirana žrtva imala četiri i po mjeseca. Organizacija je naglasila da brojka od više od 4.200 žrtava obuhvata samo smrtne slučajeve koje je uspjela dokumentovati i identifikovati te se ne smije smatrati konačnim brojem poginulih.
IHRNGO navodi da su prekidi interneta i komunikacije širom zemlje, pritisak na porodice žrtava te ograničen pristup bolnicama i ustanovama za sudsku medicinu otežali utvrđivanje stvarnih razmjera stradanja.
Iranske vlasti prethodno su objavile da je tokom protesta smrtno stradalo 3.117 osoba. IHRNGO tvrdi da je njihova istraga pokazala kako je službeni popis nepotpun te da su na njemu nedostajala imena koja su se pojavljivala na popisima pojedinih pokrajina i u državnim medijima, a nisu bila uvrštena na popis Ureda predsjednika.
Organizacija je kao dane s najviše smrtnih slučajeva izdvojila 8. i 9. januara, navodeći da je u tom razdoblju zabilježeno 3.356 smrtnih slučajeva. Organizacija Amnesty International nezavisno je dokumentovala raširenu upotrebu vatrenog oružja od strane sigurnosnih snaga tokom gušenja protesta, uključujući pucnjavu s ulica i krovova, te izvijestila da su demonstranti često pogađani u glavu i gornji dio tijela.
IHRNGO je takođe izvijestio o najmanje 29 pogubljenja povezanih s protstima i identifikovao 100 demonstranata osuđenih na smrt, uz upozorenje da bi stvarne brojke mogle biti i veće. Organizacija je navela da se provjera podataka na popisu nastavlja.
Misija UN za utvrđivanje činjenica pronašla osnove za istragu mogućih ratnih zločina SAD
Posle američkih i izraelskih vojnih udara 28. februara na Iran, Misija Ujedinjenih nacija za utvrđivanje činjenica utvrdila je da postoje "razumne osnove" za verovanje da su SAD počinile ratni zločin izvođenjem neselektivnih napada koji su izazvali smrt i povrede civila, kao i štetu na civilnoj infrastrukturi.
U izveštaju objavljenom u četvrtak, misija UN je navela da su identifikovani incidenti bili napadi raketama Tomahavk na jasno označenu osnovnu školu Šadžare Tajebeh u Minabu, u kojima je ubijeno više od 150 ljudi, uključujući približno 120 dece.
Američki zvaničnici su više puta izjavili da se vojne operacije sprovode u skladu sa zakonom o oružanim sukobima i da je istraga u toku. U junu je predsednik SAD Donald Tramp rekao da "niko to nije uradio namerno" i da je to "pod istragom". Konačan izveštaj još nije objavljen.
"Za razliku od Irana, Sjedinjene Države nikada ne gađaju civile i mi ćemo nastaviti da delujemo precizno, gađajući samo one koji prete nama i našim saveznicima i nećemo popustiti", napisao je na X u martu Šon Parnel, pomoćnik ministra odbrane za javne poslove, nekoliko dana pošto su se prvi put pojavili izveštaji o bombardovanju škole.
U drugom napadu u Lamerdu, naveli su eksperti UN, precizne rakete su ispustile oblake volframovih kuglica iznad jasno prepoznatljivog sportskog kompleksa i obližnjeg stambenog područja, ubivši 22 civila, muškarca i žene.
Centralna komanda SAD je u martu saopštila da američke snage nisu izvele nikakve napade na Lamerd 28. februara i da video snimak napada koji je kružio ne prikazuje preciznu raketu.
Izveštaj je takođe zaključio da je nasilna represija iranske vlade tokom protesta u decembru i januaru predstavljala neviđenu eskalaciju u odnosu na prethodne represije, i da je bila obeležena širokom upotrebom smrtonosne sile koja je rezultirala masovnim ubistvima i povredama, kao i brojnim hapšenjima.
Misija UN je saopštila da mnoga od ovih teških kršenja predstavljaju zločine protiv čovečnosti, uključujući ubistva, zatvaranje, mučenje i druga nehumana dela koja su počinile iranske vlasti u okviru široko rasprostranjenog i sistematskog napada na civile.
Misija za utvrđivanje činjenica pozvala je Iran i SAD da odmah okončaju sva kršenja prava i navodne zločine, obezbede punu nadoknadu štete žrtvama i preduzmu korake kako bi sprečili ponavljanje sličnih incidenata. Takođe je pozvala na hitan prekid neprijateljstava, obnovljene diplomatske napore država članica UN u cilju trajnog mira, kao i na odgovornost trećih država kroz korišćenje univerzalne jurisdikcije.