Tramp naznačio da sada favorizuje ekonomski, a ne vojni pritisak na Iran
Predsednik SAD Donald Tramp izgleda je odustao od pretnji neposrednom vojnom akcijom protiv Irana, uprkos sporu s Teheranom oko Ormuskog moreuza, sugerišući da će dozvoliti da ekonomski pritisak da primora Islamsku Republiku da sklopi mirovni sporazum.
Tramp je u nedelju za Aksios u kratkom telefonskom razgovoru rekao da SAD to sada rade uzdržanije.
"Samo delimično pregovaramo s njima. Samo posmatramo Iran s njegovom ogromnom inflacijom i činjenicom da nemaju novca", rekao je on. Aksios je dodao da Tramp nije izneo nikakve dalje vojne pretnje tokom intervjua.
Tramp je rekao da je Iran ekonomski "u veoma lošem stanju", da nema novca da plati vojsku i da je američka pomorska blokada pojačala ekonomsku krizu u toj zemlji.
Prema Aksiosu, Tramp je rekao da, s padom cena nafte s nedavnih maksimuma, američki narod oseća manje bola zbog rata koji je, prema mnogim anketama, veoma nepopularan u SAD.
"Srediće se to. Uvek se sredi. To je kao partija šaha", rekao je Tramp o pregovorima s režimom u Teheranu.
Od početka rata SAD i Izraela protiv Irana, Tramp je naizmenično pretio velikim vojnim udarima i govorio o potencijalno dugoročnom mirovnom sporazumu. Često je insistirao da je trajni mirovni sporazum nadomak, samo da bi Teheran poricao takav napredak, što je dovelo do uzajamnih napada dve strane.
Tramp je 1. avgusta rekao da je odlučio da "odustane" od novih napada na Iran, navodeći da je sporazum s Teheranom blizu.
"SAD su spremne da krenu na Islamsku Republiku Iran, na nivoima vojnog terora, snage i moći kakvi nisu viđeni od Drugog svetskog rata. Uprkos tome, upravo su od nas tražili Iran i druge zemlje Bliskog istoka da odložimo napad, s obzirom na to da su okviri sporazuma dogovoreni", naveo je on na Truth Social.
"To bi uključivalo hitno, potpuno i totalno otvaranje Ormuskog moreuza i kraj iranske nuklearne pretnje", dodao je on.
"Na osnovu ovog zahteva, pristao sam, za buduću korist sveta, a takođe i za opstanak uspešnog i prosperitetnog Irana, da otkažem napad, pod uslovom da budemo u mogućnosti da brzo sklopimo dogovor", napisao je Tramp, dodajući da se Izrael pridružio u ovoj "obavezi".
Prema iranskim medijima, vojni izvori u Iranu su negirali Trampovu tvrdnju da je Teheran tražio od Vašingtona da se uzdrži od pokretanja novih napada.
U nedelju, s izjavama iz SAD da je dogovor o otvaranju Ormuskog moreuza blizu, moćni elitni vojni ogranak Irana saopštio je da plovni put neće biti ponovo otvoren dok SAD ne prihvate sve zahteve Teherana.
Iran je zatvorio ključni plovni put, ograničavajući prolazak naftnih tankera za isporuke na globalna tržišta. Teheran je koristio zatvaranje tog plovnog puta kao ključnu kartu u pregovorima s Vašingtonom.
Iako je Tramp u početku rekao da je uklanjanje nuklearne pretnje Teherana glavni cilj američko-izraelskog rata s Iranom koji je počeo 28. februara, poslednjih nedelja se fokusirao na slobodan protok saobraćaja kroz Ormuski moreuz, kroz koji je pre rata prolazilo oko 20 odsto svetskih isporuka nafte i prirodnog gasa.
Iranski zvaničnik kaže da će biti objavljene slike novog vrhovnog vođe
Visoki iranski zvaničnik rekao je da će slike Modžtabe Hamneija, čovjeka koji je postao vrhovni vođa Irana nakon smrti svog oca u izraelskom vazdušnom napadu, biti objavljene.
Hamnei nije viđen u javnosti od marta kada je objavljeno da će biti sljedeći vrhovni vođa Irana.
Navodno je zadobio teške povrede u istom napadu u kojem je ubijen njegov otac, ajatolah Ali Hamnei, 28. februara, prvog dana rata. Iranski zvaničnici insistiraju da je živ i sposoban da obavlja svoje službene dužnosti.
Hamnei nije prisustvovao sahrani oca početkom jula, što je dodatno pojačalo spekulacije o njegovom stanju. Iranski zvaničnici su rekli da nije prisustvovao iz bezbjednosnih razloga.
U komentarima za novinski dom Mizan 9. avgusta, Kasem Koraiši, visoki zvaničnik organizacije Basidž, rekao je da će u budućnosti biti objavljeni snimci Hamneija, koji ga prikazuju "među ljudima i na ulicama, kao i na sastancima sa komandantima oružanih snaga".
Koraiši nije dao više detalja; Mizan, novinski dom iranskog pravosuđa, nije pružio dalje detalje.
Basidž je dobrovoljačka paravojna milicija povezana sa elitnom vojnom jedinicom, Korpusom islamske revolucionarne garde.
Još jedan zvanični novinski izvor, novinska agencija Mehr, objavila je kratak izvještaj 9. avgusta u kojem se navodi da se Hamnei sastao sa Pezeškijanom, razgovarajući o nizu tema, uključujući i američko-izraelski rat. Sukob, koji je u petom mjesecu, trenutno je u zatišju.
Nisu objavljene fotografije, audio ili video snimci.
Prošle nedelje, Pezeškijan je rekao da je komunikacija sa Hamneijem trenutno veoma "teška".
Iranska revolucionarna garda: Ormuz se ponovo otvara kada SAD prihvate zahtjeve Irana
Iranska revolucionarna garda je saopštila je da Ormuski moreuz neće biti ponovo otvoren dok Sjedinjene Države ne prihvate sve zahtjeve Teherana.
Komentar Huseina Mohebija, portparola Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGK), bio je najnovija poruka iranskih zvaničnika, dok napori da se pregovara o okončanju rata koji predvode SAD i Izrael, a koji traje više od pet mjeseci, traju.
Iran je zatvorio kritični plovni put, ograničavajući glavni izvor saobraćaja tankera za naftu za globalna tržišta. Teheran je iskoristio zatvaranje kao neophodnu adut u pregovorima sa Vašingtonom.
Iran i Oman, čije se teritorijalne vode nalaze na južnoj strani moreuza, vode razgovore o stvaranju sistema naplate putarine za brodove koji prolaze.
Mohebija je iranska državna televizija 9. avgusta citirala da će IRGK držati plovni put zatvorenim.
"Naša trenutna strategija je da zadržimo ovaj moreuz dok neprijatelj ne prihvati sve naše uslove", rekao je. "Moreuz je sada za nas zapravo ratna pozornica, a ne samo plovni put."
Iranski ministar inostranih poslova je, u međuvremenu, rekao da nema direktnih razgovora sa Vašingtonom, već samo preko posrednika.
U razgovoru za novinsku agenciju Mehr, Abas Arakči je optužio Vašington da krši prelazni sporazum koji su dvije strane potpisale u junu.
Arakči je takođe rekao da su Iran i Oman u "završnoj fazi" pregovora o tranzitu.
U intervjuu za Fox news emitovanom 8. avgusta, potpredsednik SAD JD Vance je rekao da je cilj Vašingtona "da vidi ista količina nafte i gasa koja dolazi iz Zaliva kao prije početka sukoba".
"To je ono što su nam Iranci rekli da će uraditi", citiran je. "Ali znate, mi im ne verujemo", rekao je Vance.
Turska insistira da novi pakt ne cilja Iran, kaže da bi Egipat mogao na kraju da se pridruži
Turski ministar inostranih poslova tvrdio je da sporazum o odbrani koji su potpisali Turska, Pakistan i Saudijska Arabija ne cilja Iran, iako je rekao da je tehnički isti kao i pakt o međusobnoj odbrani NATO-a iz Člana 5, što znači da je napad na jednu stranu napad na sve.
Ministar inostranih poslova Hakan Fidan je 8. avgusta dodao da bi paktu, koji su dan ranije potpisali lideri tri zemlje, na kraju mogli da se pridruže Egipat i druge zemlje kada se riješi niz tehničkih pitanja.
"NATO je veliki vojni savez 32 zemlje. Počeli smo ovdje kao tri zemlje i moramo da preduzmemo veoma skromne, ali konkretne korake", rekao je.
Fidan je za državnu novinsku agenciju Anadolija rekao da će biti osnovan komitet ministara sličan onom unutar NATO saveza, kao i generalni sekretarijat sa sjedištem u Saudijskoj Arabiji.
Fidan nije odmah otkrio pitanja koja je potrebno riješiti kako bi se otvorio put Egiptu da se pridruži sporazumu, koji predvode uglavnom sunitske muslimanske zemlje. Iran je većinski šiitski.
Lideri Turske, Saudijske Arabije i Pakistana 7. avgusta okupili su se u saudijskom gradu Meki kako bi potpisali zajednički odbrambeni pakt čiji je cilj jačanje "kolektivnog odvraćanja od bilo kakvog čina agresije".
U početnom saopštenju, turska vlada je rekla da "sporazum nije u suprotnosti sa obavezama Turske prema postojećim međunarodnim savezima, uključujući i one u srcu NATO-a". Turska je članica zapadnog vojnog saveza.
"Sporazum je od posebnog značaja u svjetlu sve većih izazova i prijetnji sa kojima se suočava region, među kojima su prije svega teroristički napadi, šverc oružja i prijetnje usmjerene na susjedne zemlje i međunarodne pomorske rute", dodalo je ministarstvo.
Ovaj razvoj događaja dogodio se usred rastuće neizvjesnosti na Bliskom istoku, bez neposrednog kraja sukoba između Teherana i Vašingtona.
Odvojeno, Saudijska Arabija je prošle godine potpisala Sporazum o strateškoj međusobnoj odbrani sa Pakistanom koji je uključivao klauzulu sličnu članu 5 NATO-a, u kojem se navodi da će se "svaka agresija protiv bilo koje zemlje smatrati agresijom protiv obje".
Saudijska Arabija, saveznik SAD i dugogodišnji ogorčeni rival Irana za regionalni uticaj u političkim, vojnim i vjerskim pitanjima, često je bila meta iranskih raketa i lansiranja dronova nakon što su SAD i Izrael napali Iran počev od 28. februara.
