Pojačan saobraćaj u Ormuskom moreuzu

Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) obavestio je saveznike SAD u Persijskom zalivu o okvirnom sporazumu sa Iranom i povezanim pitanjima na sastanku Saveta za saradnju zemalja Zaliva (Gulf Cooperation Council - GCC) u Bahreinu.

Rubio je potvrdio da su zemlje GCC zabrinute zbog sporazumom SAD i Irana, koji je propisao rok od 60 dana za dalje pregovore sa Teheranom.

"Važno je ukazati na nekoliko stvari koje su nam prioritet. Iako želimo dogovor, ne želimo dogovor po svaku cenu. Želimo dobar dogovor", rekao je on. "Želimo da obezbedimo da se u svim odlukama koje se donose tokom ovog pregovaračkog procesa interesi naših partnera i saveznika u regionu uvek uzmu u obzir."

GCC čine Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Sastanak dolazi nakon Rubiove turneje kroz regio.

Medijski izveštaji navode da zemlje GCC imaju sumnje u vezi sa sporazumom.

Sve su bile meta iranskim napada nakon američkih i izraelskih vazdušnih udara koji su započeli rat 28. februara.

Na sastanku u Bahreinu, Rubio je ponovo naglasio da su iranske najave da bi uveli takse ili naknade za brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz neprihvatljive.

"Možete to nazvati putarinom. Možete to nazvati taksom, kako god želite - to je semantička igra. Suština je da nijedna zemlja na svetu nema pravo da naplaćuje korišćenje međunarodnih plovnih puteva i to nikada neće biti prihvatljiv uslov bilo kakvog dogovora", rekao je.

Dok traje spor između Vašingtona i Teherana oko toga da li međunarodni inspektori mogu da potvrde da Iran poštuje svoje obaveze vezane za neširenje nuklearnog oružja, bivši zvaničnici kažu za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su obim, opseg i nivo pristupa ključni za uspeh provera.

Detalji o tome još nisu utvrđeni, iako je direktor IAEA Rafael Grosi (Raffaele Grossi) rekao da će to telo UN "vrlo brzo raditi na modalitetima - datumima, procedurama i lokacijama".

To, prema mišljenju stručnjaka, ne znači da organizacija već nema spreman plan za eventualne inspekcije.

"Gotovo sigurno već imaju plan za povratak na teren, koji su prioriteti i koje su prve, druge i treće lokacije koje bi želeli da obiđu", rekla je za RSE Laura Rokvud (Rockwood), bivša pregovaračica IAEA za Iran.

"Ključno je utvrditi gde se tačno nalazi obogaćeni uranijum... Spremna sam da se kladim da već imaju plan za dan kada bude trebalo da se vrate“, dodala je Rokvud, koja je tokom svoje 28-godišnje karijere u IAEA učestvovala u pregovorima na visokom nivou sa Iranom pre nego što se penzionisala 2013. godine.

Više čitajte ovde.

Cena sirove nafte Brent, globalnog repera za tržište nafte, pala je ispod nivoa na kojem se nalazila pre nego što su američki i izraelski vazdušni udari pokrenuli rat sa Iranom 28. februara.

Pad cena dolazi u trenutku kada sve veći broj brodova prolazi kroz Ormuski moreuz, ključno globalno pomorsko čvorište kroz koje je pre rata prolazilo oko 20 odsto svetskih zaliha nafte.

U jednom trenutku 25. juna, Brentom se trgovalo po ceni od 72,24 dolara po barelu. Prema podacima sajta Trading Economics, cena je 27. februara iznosila 73,48 dolara.

Cene nafte padaju tokom cele nedelje kako se saobraćaj kroz moreuz povećava, nakon okvirnog sporazuma SAD i Irana o okončanju sukoba.

Nivo pomorskog saobraćaja i dalje je daleko od onog pre rata, ali ga dodatno povećava operacija Međunarodne pomorske organizacije (IMO) za evakuaciju brodova koji su ostali blokirani kada je Iran početkom marta zatvorio moreuz.

Podaci IMO-a od 25. juna pokazuju da je 23. juna kroz moreuz prošlo 13 plovila, narednog dana 32, a do podneva po lokalnom vremenu 25. juna još 12 plovila. Reč je samo o brodovima koji su izlazili iz moreuza u okviru operacije IMO-a.

Globalno snabdevanje naftom dodatno se povećalo nakon što su SAD ublažile sankcije koje se odnose na iransku naftu, čime su na tržište stigle dodatne količine koje ranije nisu bile legalno dostupne - iako su kineske rafinerije kupovale velike količine nafte transportovane brodovima iranske "flote iz senke".

Kompanija Kpler, koja se bavi analizom tržišta sirovina, zabeležila je 70 prolazaka kroz moreuz u oba smera 24. juna, što je najveći broj od 1. marta. Istog dana, kompanija za pomorsku analitiku Windward saopštila je da je saobraćaj kroz moreuz porastao za 48 odsto.

Američki Senat glasao je 50 prema 47, uz jedan uzdržan glas, da blokira rezoluciju o ratnim ovlašćenjima koja je dan ranije usvojena i koja je ograničavala predsednikovo vođenje rata u Iranu.

Predsednik Donald Tramp je oštro kritikovao originalnu rezoluciju, navodeći da bi njeno usvajanje moglo oslabiti poziciju Vašingtona u pregovorima sa Iranom. Navodno se sukobio sa pojedinim republikanskim senatorima zbog njihove podrške rezoluciji pre nego što je novo glasanje održano.

Pohvalivši postupak republikanaca u novom glasanju na društvenim mrežama, napisao je: "Ovo glasanje je upozorenje Iranu."

Predlog zakona, koji je uglavnom simboličan, nije stavljen na dnevni red Senata. Dva glasanja odnose se na dve različite faze procesa razmatranja zakona ili rezolucije u Kongresu.

Originalna rezolucija, koja je prvo usvojena u Predstavničkom domu, zahtevala je da Trampova administracija povuče američke snage iz sukoba sa Iranom, osim ako Kongres izričito ne odobri tu akciju.