Dok traje spor između Vašingtona i Teherana oko toga da li međunarodni inspektori mogu da potvrde da Iran poštuje svoje obaveze vezane za neširenje nuklearnog oružja, bivši zvaničnici kažu za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su obim, opseg i nivo pristupa ključni za uspeh provera.
Detalji o tome još nisu utvrđeni, iako je direktor IAEA Rafael Grosi (Raffaele Grossi) rekao da će to telo UN "vrlo brzo raditi na modalitetima - datumima, procedurama i lokacijama".
To, prema mišljenju stručnjaka, ne znači da organizacija već nema spreman plan za eventualne inspekcije.
"Gotovo sigurno već imaju plan za povratak na teren, koji su prioriteti i koje su prve, druge i treće lokacije koje bi želeli da obiđu", rekla je za RSE Laura Rokvud (Rockwood), bivša pregovaračica IAEA za Iran.
"Ključno je utvrditi gde se tačno nalazi obogaćeni uranijum... Spremna sam da se kladim da već imaju plan za dan kada bude trebalo da se vrate“, dodala je Rokvud, koja je tokom svoje 28-godišnje karijere u IAEA učestvovala u pregovorima na visokom nivou sa Iranom pre nego što se penzionisala 2013. godine.
"Downblending" uranijuma
Dok američki predsednik Donald Tramp tvrdi da je Iran pristao na najviši nivo nuklearnih inspekcija, a Iran navodi da ne planira da dozvoli takve provere, tačka 8 američko-iranskog memoranduma o razumevanju predviđa da su se dve strane saglasile o "minimalnoj metodologiji" prema kojoj će iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma biti "razblažene na licu mesta pod nadzorom IAEA".
Međutim, detalji tog procesa mogli bi da izazovu nove sporove.
"Ako bi inspektori IAEA mogli da izmere i okarakterišu i visoko i nisko obogaćeni materijal pre razblaživanja, jednostavna matematika bi dala dobru predstavu o konačnom proizvodu. Zatim bi želeli da izvrše dodatna merenja kako bi to potvrdili i zapečatili materijal radi buduće kontrole", rekao je za RSE Metju Šarp (Matthew Sharp), koji je od 2021. do 2022. bio direktor za pitanja iranskog nuklearnog programa u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD.
"Ako, s druge strane, Iran sam izvrši razblaživanje i tek potom preda materijal inspektorima, bilo bi mnogo teže utvrditi koliko je visoko obogaćenog uranijuma imao na početku. To bi moglo da stvori neizvesnost oko toga da li je sav materijal obogaćen do 60 odsto zaista razblažen ili je deo ostao van domašaja nadzora", objasnio je Šarp, danas viši saradnik za nuklearna pitanja na MIT Centru za međunarodne studije.
Trenutno nije poznato gde se nalazi oko 450 kilograma iranskog visoko obogaćenog uranijuma. Nakon američkih i izraelskih vazdušnih udara, moguće je da je zatrpan ispod ruševina u bunkeru ispod planine, ali i da su ga iranske vlasti premestile na drugu lokaciju kako bi ga sakrile.
Ako bude uspešno pronađen i razblažen, sledeći korak biće sprečavanje Irana da ga kasnije ponovo obogati.
Nadzor nad obogaćivanjem
Memorandum navodi da su se dve strane saglasile da "razmotre pitanje obogaćivanja uranijuma i druga obostrano dogovorena pitanja vezana za nuklearne potrebe Islamske Republike Iran", na osnovu okvira koji bi trebalo da bude definisan konačnim sporazumom.
Stručnjaci su za RSE rekli da provera tog procesa mora da uključuje IAEA.
"Svaka obustava obogaćivanja uranijuma relativno je besmislena ukoliko ne može da bude proverena i ukoliko IAEA nema pristup koji bi joj omogućio da potvrdi da se tajne aktivnosti povezane sa obogaćivanjem ne odvijaju negde drugde u zemlji", rekla je Kelsi Davenport (Kelsey Davenport), direktorka za politiku neširenja nuklearnog oružja u Asocijaciji za kontrolu naoružanja.
"Nivo pristupa, informacije dostupne Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju i brzina kojom Iran mora da odgovori na zahteve za pristup - sve to biće od ključnog značaja", objasnila je.
"Kada nivo obogaćenja padne ispod pet odsto, mnogo je bezbednije izvesti taj materijal iz zemlje. On bi mogao da bude uskladišten u međunarodnoj banci nuklearnog goriva u Kazahstanu", dodala je Davenport.
Ideja o iznošenju razblaženog uranijuma iz Irana očigledno ima podršku američkih zvaničnika. Tokom nedavnog razgovora sa novinarima, jedan zvaničnik rekao je da je razblaživanje unutar Irana "minimalni cilj", ali da će Vašington "tražiti više od toga".
Visoki američki zvaničnik rekao je da će se SAD u velikoj meri oslanjati na nuklearni nadzorni organ UN i američke tehničke timove radi verifikacije.
"Ne bavimo se verovanjem na reč", rekao je on.
IAEA je i ranije potvrđivala da Iran poštuje obaveze iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, koji je ratifikovala 1970. godine, kao i iz Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA) iz 2015.
Pouke iz prošlosti
Stručnjaci smatraju da su iz tih iskustava izvučene brojne pouke. Posebno ukazuju na značaj Dodatnog protokola IAEA, koji inspektorima daje dodatne alate za proveru.
Rokvud, danas viša saradnica Bečkog centra za razoružanje i neširenje nuklearnog oružja, bila je glavna autorka tog protokola.
"Prema Dodatnom protokolu, više nismo ograničeni samo na nuklearni materijal i nuklearna postrojenja. Imamo pristup informacijama i lokacijama koje obuhvataju čitav ciklus nuklearnog goriva, uključujući proizvodnju centrifuga", rekla je.
"Ako okvirno znate koliko centrifuga neka zemlja može da proizvede, želite da znate gde se one nalaze, a Dodatni protokol nam omogućava da tražimo takvu vrstu pristupa."
Iran je potpisao Dodatni protokol 2003. godine, ali nikada nije poslao zvanično obaveštenje IAEA koje bi ga formalno aktiviralo.
Njegove odredbe primenjivao je privremeno od 2003. do 2006. godine, kao i tokom perioda važenja JCPOA sporazuma. Međutim, kako navodi Rokvud, "postojali su brojni pokazatelji da Iran ne poštuje obaveze".
Takvi problemi mogli bi da se nastave, kako kaže, uz dodatne komplikacije.
Iran je prošle godine prestao da omogućava IAEA pristup lokacijama pogođenim američkim i izraelskim napadima na nuklearna postrojenja. Time je prekinuto ono što Rokvud naziva "kontinuitetom saznanja" - odnosno sposobnost IAEA da prati šta Iran poseduje i gde se to nalazi.
Pored toga, nije jasno kolika je šteta pričinjena na tim lokacijama, što može dodatno otežati pristup, a moguće je i prisustvo neeksplodiranih ubojnih sredstava.
"Biće mnogo neizvesnosti, verovatno i više nego ranije. Zapravo, očekujem da će upravo tako biti. Da, to će zaista biti mukotrpan proces", zaključila je Rokvud.