Pojačan saobraćaj u Ormuskom moreuzu

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su izjave generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea (Rutte), koji je rekao da su SAD koristile neke od vojnih baza alijanse u Evropi tokom rata sa Iranom, "priznanje" njihovog "saučesništva" u sukobu, te zatražilo odgovornost.

Ruteove izjave, koje su usledile kao odgovor na kritike američkog predsednika Donalda Trampa zbog nedostatka saradnje NATO-a u vojnoj kampanji Vašingtona protiv Teherana, predstavljaju "priznanje aktivnog saučesništva organizacije u izvršenju vojne agresije protiv nezavisne zemlje", saopštilo je iransko ministarstvo.

Rute je rekao da su tokom rata, koji je počeo američko-izraelskim napadima na Iran 28. februara, evropske članice NATO-a u velikoj meri sarađivale sa Sjedinjenim Državama, i da je između 4.000 i 5.000 operativnih letova američke vojske izvršeno iz evropskih baza, uključujući i iz Italije.

Italijanski zvaničnici odbacili su tu tvrdnju, navodeći da su Sjedinjenim Državama dozvolili korišćenje svojih baza samo za logističke i pomoćne letove na osnovu bilateralnih obaveza prrema Vašingtonu, i da iz Italije nisu izvođene ofanzivne operacije.

Nekoliko evropskih saveznika SAD, uključujući Italiju i Španiju, eksplicitno se protivilo ratu, dok su drugi, poput Britanije, Nemačke i Francuske, zauzeli oprezniji stav i izbegli direktno uključivanje u rat, što je pitanje koje je snažno razljutilo Trampa.

Iranska Revolucionarna garda (IRGC) saopštila je da je bezbedan prolazak brodova kroz Ormuski moreuz moguć samo putem rute koju je odredio Teheran i da je druga ruta, koja je objavljena bez konsultacija sa Iranom, neprihvatljiva i predstavlja bezbednosni rizik.

IRGC je naveo da će njihove snage rešiti situaciju sa plovilima koja pokušaju da prođu kroz ovaj ključni vodeni put bez koordinacije sa Iranom.

Dana 24. juna Oman je uveo privremenu rutu za brodove koji treba da prolaze kroz Ormuski moreuz.

Neki navodi ukazuju na "tihu" saradnju Sjedinjenih Država u usmeravanju određenog broja brodova ka toj ruti.

Iran je ranije odredio drugu rutu i proglasio je jedinim bezbednim prolazom kroz Ormuski moreuz.

Vlada SAD zatražila je od Kongresa gotovo 88 milijardi dolara dodatnih sredstava. Prema saopštenju objavljenom na sajtu Bele kuće, najveći deo tog zahteva namenjen je za "hitne potrebe" povezane sa ratom protiv Irana i epidemijom ebole u Africi.

Više od 67 milijardi dolara tog budžeta namenjeno je vojsci, od toga se 21 milijarda dolara traži za Pentagon, koje će Ministarstvo odbrane SAD iskoristiti za obnavljanje zaliha utrošene municije, jačanje vojne industrije i podršku ključnim vojnim kapacitetima.

Predsednik SAD Donald Tramp tvrdi da je ostvaren veliki napredak u razgovorima sa Teheranom, ponovo zamerajući evropskim saveznicima zbog nedavnog američkog rata protiv Irana.

Ugostivši generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea (Rutte) u Beloj kući 24. juna, Tramp je novinarima rekao da pregovori sa Iranom brzo napreduju, tvrdeći da "Iran pravi mnogo ustupaka i pobeđujemo velikom razlikom".

Tramp je takođe ponovio da bi bilo kakvi pokušaji Irana da uvede naknade ili putarine za brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz bili neprihvatljivi.

Dok iranski zvaničnici odbijaju da SAD odmah omoguće pristup njihovim oštećenim nuklearnim postrojenjima, Tramp je insistira da Teheran jeste pristao na nadzor, uključujući zajedničke inspekcije SAD i Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). "Pristaju na sve što želim, i moraju; u suprotnom ćemo se vratiti i uraditi šta god bude potrebno", upozorio je Tramp obraćajući se novinarima drugom prilikom 24. juna u glavnom gradu SAD Vašingtonu.

Tramp je iskoristio sastanak sa Ruteom da izrazi ogorčenost prema članicama NATO-a koje su se protivile sukobu ili se od njega distancirale, rekavši generalnom sekretaru da su ga mnogi saveznici "razočarali" kada je reč o Iranu. Iako je Rute branio evropsku saradnju ističući ključnu logističku podršku i pristup vazdušnom prostoru, Tramp je dodao da ne bi otišao na samit NATO-a u Ankari 7–8. jula da nije turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana (Recep Tayyip Erdoğan), koji je domaćin tog događaja.