SAD insistira da Iran 'ne kontroliše' Hormuški moreuz

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je u utorak da nikakve sankcije Iranu neće biti ukinute u zamenu za pristanak Irana da otvori Ormuski moreuz.

Rubio je tokom saslušanja u senatskom odboru rekao: "O tome se nije razgovaralo. To nije ponuđeno."

Njegova izjava protivreči izveštajima iranskih državnih medija o nacrtu sporazuma o kojem pregovaraju Teheran i Vašington preko pakistanskih posrednika. Ovi izveštaji navode da sporazum o kome se raspravlja uključuje ublažavanje sankcija i vraćanje iranskih sredstava koja su zamrznuta u inostranstvu.

Rubio je rekao senatorima da bi prva faza svakog sporazuma bila da Iran otvori Ormuski moreuz, posle čega bi usledila druga faza koja se bavi iranskim nuklearnim programom u trajanju od 30 do 90 dana.

On je dodao da su razgovori komplikovani zbog kašnjenja uzrokovanih strukturom moći unutar Irana. Iranski pregovarači, rekao je, zatim su morali da pregovaraju sa svojim liderskim savetom u Teheranu – što je dovelo do kašnjenja od nekoliko dana svaki put kada bi se slale nove poruke.

Rubio je takođe upitan da li bi mogao da iskoristi svoj uticaj u Trampovoj administraciji da je ubedi da kongresmeni pruži pravno obrazloženje za američke vojne napade na Iran, koje su SAD pokrenule s Izraelom 28. februara.

"Dozvolite mi da to proverim i pitam Kancelariju za pravne savete. Ali oni su svakako pružili pravno obrazloženje za napad", rekao je on.

Teheran, prema izveštajima medija, planira "oproštajnu ceremoniju" i sahranu za bivšeg vrhovnog vođu Alija Hamneija u nekoliko iranskih gradova.

Hamnei, koji je ubijen u zajedničkom američko-izraelskom napadu 28. februara, još nije sahranjen.

Događaji će biti organizovani u gradovima Kom i Mešhed, kao i u prestonici, rekao je zvaničnik u Teheranu.

Prema izveštajima iranskih medija, Mohamed Amin Tavakolizadeh, zamenik direktora za socijalna pitanja za region Teheran, rekao je 2. juna da zvaničnici očekuju da će samo u prestonici prisustvovati do 20 miliona ljudi.

Nije precizirao tačan datum ceremonije, ali je rekao da će verovatno biti održana krajem juna ili početkom jula.

Tavakolizadeh je rekao da će "oproštajna ceremonija" trajati tri dana u Komu i Mešhedu i 24 sata u Teheranu.

Dodao je da će Hamnei biti sahranjen u svetilištu osmog šiitskog imama u Mešhedu, "prema njegovoj volji i željama njegovih rođaka".

Mada su neke avio-kompanije počele da ponovo lete za Bliski istok, regionalne vazdušne linije, kao i linije između Evrope i Azije su i dalje poremećene usled rata u Iranu koji je sad pod prekidom vatre.

Regionalne avio-kompanije su povećale kapacitet letova posle ozbiljnih poremećaja povezanih s ratom, ali mnoge avio-kompanije van Bliskog istoka i dalje preusmeravaju letove iz Evrope u Aziju kako bi izbegle vazdušni prostor regiona.

Više evropskih i azijskih prevoznika obustavilo je letove za Tel Aviv, Dubai, Dohu, Rijad, Bejrut, Erbil, Bagdad i Teheran do leta ili jeseni. Er Frans je obustavio letove za Tel Aviv do 14. juna i letove između Bejruta i Dubaija do 17. juna, dok je KLM obustavio letove za Dubai do 2. avgusta i rute između Rijada i Damama do 12. jula.

Britiš ervejz je takođe odložio nastavak letova za Dubai, Dohu i Tel Aviv do 1. avgusta i planira da smanji broj letova za Bliski istok kada se letovi ponovo uspostave. Ta avio-kompanija je takođe trajno uklonila Džedu s liste destinacija.

Među američkim prevoznicima, Delta je produžila obustavu leta Atlanta-Tel Aviv do 18. decembra, ali planira da nastavi let Njujork-Tel Aviv 6. septembra. Er Kanada je takođe otkazao letove za Tel Aviv i Dubai do 7. septembra.

Nasuprot tome, neke avio-kompanije nastavljaju ograničen raspored letova. Malezija erlajns je najavila da će nastaviti ograničene letove za Dohu od 2. jula. Australijski Kvantas je takođe povećao letove za Rim i Pariz kako bi zadovoljio povećanu potražnju za evropskim rutama.

Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), kaže da, iako jeste "teško" izvedivo, transfer iranskog obogaćenog uranijuma u inostranstvo "nije nemoguć".

Grosijeve izjave dolaze u trenutku kada je sudbina iranskih rezervi visoko obogaćenog uranijuma postala centralno pitanje u tekućim razgovorima između Teherana i Vašingtona. Iranski zvaničnici nazvali su zahtjev SAD da Teheran odustane od obogaćenog uranijuma "pretjeranim" i rekli da neće popustiti.

Procjenjuje se da Iran ima oko 440 kilograma uranijuma obogaćenog na oko 60 procenata. Grosi je ranije rekao da su iranske zalihe uranijuma uglavnom ostale netaknute i na istom mjestu nakon američkih i izraelskih vazdušnih napada na nuklearna postrojenja zemlje 2025. godine.

U intervjuu za Al Jazeeru, Grosi je rekao da transfer iranskog visoko obogaćenog uranijuma u inostranstvo "nije bio lak, jer je u obliku gasa, i veoma je kontaminantan, i nije laka operacija".

Predsednik SAD Donald Trump nazvao je iranske zalihe obogaćenog uranijuma, koje su zakopane u nuklearnim postrojenjima, "nuklearnom prašinom" i više puta je rekao da Sjedinjene Države moraju da nabave ove zalihe.

Međutim, u Trumpovim posljednjim komentarima o tom pitanju, datim tokom nedavne posjete Kini, Trump je rekao da ne misli da je uklanjanje obogaćenog uranijuma iz Irana neophodno od strane Sjedinjenih Država i da je to više "potez odnosa s javnošću".

"Razmišljali smo o tome da to uradimo rano, ali bi trebalo vremena, trebalo bi oko nedelju i po dana. A to je dugo vreme da se bude na neprijateljskoj teritoriji", rekao je Trump u intervjuu za Fox news 14. maja.