SAD insistira da Iran 'ne kontroliše' Hormuški moreuz

Predsjednik Donald Trump rekao je za ABC News da očekuje postizanje sporazuma s Iranom o produženju primirja i ponovnom otvaranju Hormuškog moreuza tokom naredne sedmice.

U telefonskom razgovoru s glavnim dopisnikom ABC Newsa iz Washingtona, Jonathanom Karlom, 1. juna, Trump je rekao da bi mirovni sporazum mogao biti "čak i bolji od vojne pobjede".

Nacrt sporazuma, u kojem je posredovao Pakistan, posljednjih se sedmica pregovara između dvije strane - s ogromnom neizvjesnošću koja visi nad povremenim pregovorima. Ograničeno primirje na snazi je od aprila, iako je testirano sporadičnim napadima.

Predsjednik je rekao da je postojalo "ogromno neprijateljstvo" od strane Irana.

"Nije im to lako. Zapravo nije lako ni s našeg stajališta. Ali dobivamo ono što trebamo dobiti", rekao je Trump.

Što se tiče vremenskog okvira za mogući sporazum, Trump je rekao: "Mislim da se o tome može govoriti tokom naredne sedmice." Rekao je da sporazum još nije postignut jer "još moram dobiti još nekoliko tačaka".

Posljednjih dana Iran i SAD razmijenili su vojne udare, pri čemu su američke snage najavile napade "samoodbrane" na iranske ciljeve, a Iran je naveo da je napao američku bazu u Kuvajtu.

Poticaj za sporazum dolazi u trenutku kada je zatvaranje Hormuškog moreuza značajno poremetilo globalnu opskrbu naftom i povećalo cijene energenata.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u ponedeljak usred neizvesnosti oko pregovora s Iranom da su diplomatski napori za postizanje sporazuma s Teheranom u toku.

"Razgovori se nastavljaju, brzim tempom, s Islamskom Republikom Iran", napisao je Tramp na svojoj platformi Truth Social, bez detalja.

Iranska novinska agencija Tasnim je prethodno izvestila da će Iran prestati da učestvuje u razmeni poruka preko posrednika, što je izgleda povezano s povećanim izraelskim napadima u Libanu na iranskog proksija Hezbolah.

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje u kojem osuđuje, kako je navelo, izraelsko kršenje prekida vatre i dodalo da je Vašington odgovoran za "posledice i uticaje ove situacije".

Tramp je zatim u drugoj objavi na Truth Social naveo da je razgovarao i s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i, preko posrednika, s Hezbolahom.

"Izrael ih neće napasti, a oni neće napasti Izrael", napisao je Tramp.

Posrnuli diplomatski napori za postizanje sporazuma između Teherana i Vašingtona gurnuti su u dodatnu neizvesnost posle izveštaja iranske novinske agencije Tasnim, povezane s Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC), koji sugeriše da su pregovori obustavljeni.

Upitan o tom izveštaju, američki predsednik Donald Tramp rekao je za NBC News da nije bilo zvanične komunikacije iz Irana o tom pitanju.

"Iranski pregovarački tim će obustaviti 'razgovore i razmenu poruka preko posrednika'", naveo je Tasnim, dodajući da je razlog to što Izrael pojačava vojnu akciju u Libanu, gde se bori protiv iranskog proksija Hezbolaha.

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje u kojem osuđuje, kako navodi, izraelsko kršenje prekida vatre i dodaje da je Vašington odgovoran za "posledice i uticaje ove situacije".

NBC je citirao Trampa koji je rekao da nije upoznat s tom odlukom, ali da to nije zabrinjavajuće.

"Mislim da je u redu ako su završili razgovore", rekao je u kratkoj telefonskoj izjavi. "Ali nas o tome nisu obavestili."

U izjavi za CNBC, Tramp je dodao: "Zaista me nije briga. Uopšte me ne briga."

Dve strane su preko Pakistana poslednjih nedelja razmenjivale predloge sporazuma.

Tramp je 29. maja rekao da ulazi u Situacionu sobu u Beloj kući kako bi doneo "konačnu odluku" o tekstu sporazuma, ali nije bilo naknadnog saopštenja o sporazumu.

Tokom vikenda, dve strane su razmenile dalje vojne udare, pri čemu su američke snage saopštile da izvode "samoodbrane" napade na mete u Iranu, dok je Teheran naznačio da je napao američku bazu u Kuvajtu.

Iran je saopštio da je u ponedeljak pogubio dva čoveka optužena za paljenje džamije, uništavanje javne imovine i blokiranje ulica tokom antivladinih protesta koji su se održali u decembru i januaru, pre nego što su snage bezbednosti brutalno ugušile nemire, ubivši hiljade ljudi u tom procesu.

Iranski portal Mizan povezana s pravosuđem identifikovao je pogubljene demonstrante kao Mehrdad Mohamadiniju i Aškana Malekija. Prema Mizanu, dva demonstranata bila su među glavnim počiniocima napada podmetanjem požara na džamiju Džafari u teheranskoj četvrti Giša.

Mizan navodi da su oni namerno oštetili i zapalili džamiju, uništili javnu imovinu, sukobili se s policajcima i pripadnicima obezbeđenja, blokirali ulice i ometali kretanje ljudi.

Prvobitni izveštaji koje su objavili Mizan i druge iranske novinske agencije nisu pružili detalje o okolnostima njihovog hapšenja ili sudskom postupku.

Mizan je naveo da je Vrhovni sud potvrdio smrtne kazne za dvojicu optuženih pre nego što su pogubljeni u ponedeljak ujutro.

Prema podacima organizacije Hengav za ljudska prava sa sedištem u Oslu, koja prati kršenja ljudskih prava u Iranu, pogubljeni muškarci bili su "dva kurdska politička zatvorenika".

Hengav je naveo da su pogubljenja izvršena u tajnosti i da je dvojici zatvorenika uskraćen poslednji susret s porodicama pre smrti.

Vlasti su ubile najmanje 7.000 ljudi u januaru dok su gušile masovne proteste na kojima je tražen kraj klerikalne vladavine, navode grupe za ljudska prava, mada se veruje da je stvarni broj žrtava znatno veći.

Demonstracije su izbile krajem decembra 2025. zbog ekonomskih problema, ali su se ubrzo pretvorile u najveću pretnju Islamskoj Republici u poslednjih nekoliko godina.

Stotine političkih zatvorenika i građana pritvorenih tokom protesta i dalje se nalaze u iranskim zatvorima pod političkim i bezbednosnim optužbama.

Aktivisti za ljudska prava upozorili su da su mnogi od njih u opasnosti da dobiju smrtne kazne, da im se kazne potvrde ili da budu pogubljeni.

Prema podacima organizacije Iran Human Rights (IHR) sa sedištem u Norveškoj i organizacije Together Against the Death Penalty (ECPM) sa sedištem u Parizu, najmanje 1.639 ljudi je pogubljeno 2025, uključujući 48 žena, čime Iranu ima jednu od najvećih stopa pogubljenja na svetu.