Više od 4.000 uhapšenih i 50 pogubljenih od početka rata, saopštila organizacija za ljudska prava
Organizacija za ljudska prava HRANA saopštila je da su iranske vlasti uhapsile najmanje 4.023 osobe i izvršile 50 pogubljenja nakon početka američko-izraelskih napada na Iran 28. februara, navodi se u novom izvještaju koji analizira vojnu kampanju i njen uticaj unutar zemlje.
Prema izvještaju, uhapšeni su optuživani za špijunažu, ugrožavanje nacionalne bezbjednosti i dijeljenje informacija povezanih s sukobom. Dodaje se da su Iranci tokom rata iskusili "preplitanje štetnih efekata usljed pojačane unutrašnje represije".
HRANA navodi da su se uslovi u pritvorskim objektima "naglo pogoršali", dok su vlasti "proširile kontrolne punktove, pojačale ograničenja kretanja i uvele dugotrajnu internet blokadu", koja je smanjila nacionalnu povezanost na oko jedan posto uobičajenog nivoa.
Izvještaj takođe dokumentuje posljedice samog sukoba, potvrđujući najmanje 3.636 poginulih, uključujući 1.701 civila, 1.221 pripadnika vojske i 714 neidentifikovanih osoba. HRANA je dodatno potvrdila smrt 307 djece, dok je još 2.213 ranjeno tokom napada.
Izvještaj pod naslovom Između projektila i represije, objavljen 18. maja, zasniva se na 6.324 verifikovana incidenta prikupljena iz otvorenih izvora, spoljnog izvještavanja i mreže izvora unutar Irana. Organizacija navodi da je svaki slučaj potvrđen iz najmanje dva nezavisna izvora.
Tramp izjavio da je pauzirao planirani napad na Iran dok se mirovni pregovori nastavljaju
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je pauzirao planirani vojni napad na Iran kako bi omogućio pregovore o okončanju sukoba na Bliskom istoku, nakon što je Teheran podneo novi mirovni predlog preko Pakistana.
Tramp je u ponedeljak na Truth Social naveo da je vojsci rekao da "neće sutra izvesti planirani napad na Iran, ali da smo im dali dodatne instrukcije da budu spremni da nastave s krenu u potpuni, veliki napad na Iran, u trenutku, u slučaju da se ne postigne prihvatljiv sporazum".
On je rekao da su ga, suočeni s pritiskom da se ponovo otvori Ormuski moreuz i smanje ekonomske posledice rata, lideri Katara, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata pozvali da odloži napad jer će "biti postignut sporazum".
Iran je potvrdio da su njegovi stavovi preneti Vašingtonu preko Pakistana, mada je pakistanski izvor upozorio: "Nemamo mnogo vremena".
Iranski predlog navodno daje prioritet okončanju sukoba, ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza i ublažavanju sankcija, uz odlaganje sporova oko nuklearnog programa Teherana.
Iranski izvori takođe tvrde da je Vašington pokazao veću fleksibilnost u pogledu zamrznute imovine i civilnih nuklearnih aktivnosti, iako SAD nisu potvrdile nikakve ustupke.
Izvor: Reuters
Iranski zvaničnik umanjuje ozbiljnost povreda Modžtabe Hamneija
Zvaničnik iranskog Ministarstva zdravlja odbacio je izveštaje da je vrhovni vođa Modžtaba Hamnei zadobio teške povrede tokom izraelskog napada na rezidenciju njegovog oca Alija Hamneija, insistirajući da se novom ajatolahu "ništa značajno nije dogodilo".
U napadu 28. februara ubijeni su Ali Hamnei i desetine visokih zvaničnika, dok je Modžtaba – kasnije imenovan za očevog naslednika kao vrhovnog vođu Islamske Republike – navodno preživeo s teškim povredama.
Hosein Kermanpur, koji je na čelu centra za odnose s javnošću i informisanje ministarstva, rekao je za državnu novinsku agenciju ISNA da je Modžtaba Hamnei zadobio samo rane, ali da nije bilo amputacije ili da nije u stanju trajnog invaliditeta.
Njegova izjava je u suprotnosti s ranijim izjavama ljudi iz režima i navodima iranskih državnih medija koji su Modžtabu opisivali kao "veteranom invalidom".
Međunarodni mediji, uključujući CNN, Reuters i The New York Times, izvestili su da je Modžtaba Hamnei i dalje na lečenju zbog ozbiljnih povreda lica, ruke, trupa i noge i da izbegava javne nastupe kako bi izbegao da deluje slabo.
Uz Qalibafa, Iran poručuje da su odnosi s Pekingom prioritet
Iran je imenovao uticajnog predsjednika parlamenta Mohammada Baqera Qalibafa za svog specijalnog predstavnika za odnose s Kinom, što, prema ocjeni analitičara, šalje poruku koja daleko nadilazi bilateralne veze i jednako se odnosi na Washington kao i na Peking.
Nije bilo zvanične vladine objave. Imenovanje su prvo prenijele novinske agencije Tasnim i Fars - obje povezane s Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC)- pozivajući se na upućene izvore. Obje su navele da je Qalibaf, bivši komandant IRGC-a, imenovan na prijedlog predsjednika Masouda Pezeshkiana i uz odobrenje vrhovnog vođe Mojtabe Khameneija.
Izvori Tasnima naveli su da se ova uloga razlikuje od onih koje su imali Qalibafovi prethodnici "u pogledu nivoa ovlasti", bez dodatnih objašnjenja.
Prethodni nosioci funkcije djelovali su u odvojenim mandatima: pokojni Ali Larijani, ubijen u izraelskom napadu u martu, bio je predstavnik vrhovnog vođe za odnose s Kinom, dok je Abdolreza Rahmani Fazli djelovao kao predsjednikov predstavnik. Qalibafovo imenovanje praktično objedinjuje te dvije linije u jednu, snažniju funkciju. Pročitajte više OVDJE