Sedam iranskih projektila pogodilo područje Kuvajta tokom noći

Ujedinjeni Arapski Emirati saopštili su da su ponovo bili meta napada iranskih projektila i dronova, te da njihove snage odgovaraju na te prijetnje.

U objavi na mreži X, Ministarstvo odbrane UAE navelo je da su "protivvazdušni sistemi Emirata aktivno angažovani u odgovoru na prijetnje projektila i dronova", uz tvrdnju da je "izvor tih prijetnji Iran".

Pojavili su se i izvještaji o oglašavanju sirena za vazdušnu opasnost u Dubaiju.

UAE su 4. maja saopštili da su presreli "tri projektila ispaljena iz Irana", dok je četvrti projektil pao u more.

Međutim, vlasti u luci Fujairah navele su da je napad dronom pogodio energetsko postrojenje, izazvavši požar u kojem su povrijeđene tri osobe.

Kako tenzije rastu u Hormuškom moreuzu nakon što je predsednik Donald Trump objavio Projekat Sloboda, napor da se pokrene komercijalni brodski saobraćaj, krhko primirje između Vašingtona i Teherana deluje sve napetije.

Brodski gigant Maersk saopštio je da je jedan od njegovih brodova uspešno prošao moreuz pod zaštitom američke vojske 4. maja, čak i dok rizici i dalje postoje. Uz pitanja o tome kako će američka mornarica obezbediti pomorski saobraćaj pod aktivnom pretnjom i da li trenutni pristup može sprečiti širi sukob, RSE je razgovarao sa penzionisanim viceadmiralom Robertom Murrettom.

Bivši direktor Nacionalne geoprostorno-obaveštajne agencije (NGA) i visoki obaveštajni zvaničnik pri Združenoj komandi snaga SAD, Murrett je sada profesor na Maxwell školi za građanstvo i javne poslove Univerziteta u Syracuse i zamenik direktora njegovog Instituta za bezbednosnu politiku i pravo.

RSE: Admirale, počnimo sa najnovijim dešavanjima u Hormuškom moreuzu – američke snage navodno uništavaju iranske brodove, rakete lete ka UAE i prekid vatre visi o koncu. Sa vaše tačke gledišta kao bivšeg šefa NGA i nosioca drugih visokih obaveštajnih funkcija, da li smo već prešli tačku "krhkog mira" i efikasno se vratili u sukob?

Murrett: Odlična primedba. Rekao bih da to svakako predstavlja veoma značajno povećanje nivoa sukoba tamo. Aktivnosti koje su se odigrale u poslednja 24 sata ili tako nešto veoma su zabrinjavajuće zbog onoga što nagoveštavaju u pogledu širenja obima sukoba. Na primer, Ujedinjeni Arapski Emirati i dva broda koja su napadnuta u njihovoj blizini, s druge strane Hormuškog moreuza, deo su te zabrinutosti. Takođe, i dešavanja u samom Zalivu, kao i napadi u oba smera - uključujući i to da je američka mornarica potopila male čamce koje su Iranci rasporedili - dovode nas u veoma opasnu poziciju. Cijeli intervju možete pročitati OVDJE

Iransko pravosuđe saopštilo je da je zaplijenilo imovinu političkog aktiviste Mehdija Nasirija i još 21 osobe u provinciji Semnan, u sjevernom dijelu zemlje, navodeći da su povezani sa "neprijateljskim elementima".

Novinska agencija Mizan, koja je povezana s pravosuđem, navela je da su te osobe bile "povezane s Izraelom i drugim neprijateljskim državama", te da je zapljena imovine sprovedena u skladu sa zakonom o kažnjavanju špijunaže i saradnje s Izraelom.

Prema navodima agencije, zapljena imovine predstavlja "nacionalnu potrebu", a optuženi se terete da su, u saradnji s "neprijateljskim vladama", nanijeli veliku štetu infrastrukturi i javnim objektima, uključujući škole, univerzitete, istraživačke centre i industrijska postrojenja.

Pravosuđe je objavilo imena svih osoba kojima je zaplijenjena imovina i saopštilo da su njihova pokretna i nepokretna imovina, kao i bankovni računi, identifikovani, zaplijenjeni i zamrznuti. Zabranjeno im je i obavljanje bilo kakvih finansijskih transakcija.

Iranske vlasti nisu iznijele dokaze koji bi potkrijepili optužbe protiv tih osoba.

Iran često zapljenjuje imovinu novinara, političkih aktivista i umjetnika koje optužuje da predstavljaju prijetnju nacionalnoj bezbjednosti.

Nakon rata između Irana i Izraela u junu 2025. godine, iranski parlament usvojio je plan kojim se pooštravaju kazne – uključujući i smrtnu kaznu – za one koji špijuniraju za Izrael ili Sjedinjene Američke Države, ili s njima sarađuju.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči putuje u Peking na razgovore 5. maja.

"Tokom ove posete, sastaće se sa svojim kineskim kolegom, Vang Jijem, kako bi razgovarali o bilateralnim odnosima i regionalnim i međunarodnim dešavanjima", saopštilo je iransko Ministarstvo spoljnih poslova u kratkom saopštenju.

Sastanak se održava u trenutku kada Sjedinjene Države i Iran ostaju u ćorsokaku u pregovorima o okončanju rata.

Dana 4. maja, ministar finansija SAD pozvao je Kinu da pojača svoje diplomatske napore kako bi ubedila Iran da otvori Hormuški moreuz za međunarodnu plovidbu. Skot Besent je dodao da će se to pitanje pokrenuti tokom predstojećeg sastanka predsednika SAD Donalda Trampa sa kineskim liderom Si Đinpingom sredinom maja.