Trump kaže da će SAD 'usmjeravati' nasukane neutralne brodove iz Hormuza od 4. maja
Američki predsjednik Donald Trump rekao je da će američke snage početi 4. maja usmjeravati nasukane "neutralne" brodove iz ograničenih voda blizu Hormuškog moreuza. Također je rekao da Washington i Iran vode "pozitivne razgovore" o okončanju rata na Bliskom istoku.
Nazivajući taj napor "humanitarnim" gestom, Trump je 3. maja rekao da su SAD "za dobro Irana, Bliskog istoka i Sjedinjenih Država" obavijestile neutralne zemlje da "ćemo njihove brodove sigurno izvesti iz ovih ograničenih plovnih puteva, kako bi mogli slobodno i nesmetano nastaviti svoje poslovanje."
U objavi na Truth Social, Trump je upozorio da će biti preduzete mjere ukoliko Iran pokuša ometati američku misiju, što bi potencijalno moglo ponovo rasplamsati neprijateljstva s Teheranom koja su trenutno pauzirana prekidom vatre.
"Ako se na bilo koji način bude ometao ovaj humanitarni proces, to ometanje će, nažalost, morati biti riješeno silom," rekao je Trump.
Visoki iranski zvaničnik upozorio je da će Teheran svaki pokušaj SAD-a da djeluju u moreuzu smatrati kršenjem prekida vatre.
"Svako američko miješanje u novi pomorski režim Hormuškog moreuza smatrat će se kršenjem prekida vatre," objavio je na X-u Ebrahim Azizi, šef komisije za nacionalnu sigurnost iranskog parlamenta.
Centralna komanda Sjedinjenih Američkih Država objavila je saopštenje u kojem se navodi da će misija "uključivati razarače s navođenim projektilima, više od 100 aviona na kopnu i moru, bespilotne platforme u više domena i 15.000 pripadnika vojske."
U saopštenju nije precizirano kako će ta sredstva biti korištena. Novinar za Axios, pozivajući se na dva američka zvaničnika, rekao je da brodovi mornarice neće pratiti komercijalna plovila, već će biti "u blizini" ukoliko bude potrebno da spriječe napade.
Američki predsjednik rekao je da se ova akcija preduzima na zahtjev zemalja čiji su brodovi zaglavljeni u plovnom putu, jer je Iran spriječio većinu saobraćaja kroz moreuz kao odgovor na američko-izraelske zračne udare koji su počeli 28. februara. SAD također provode blokadu kako bi spriječile brodove da napuštaju ili ulaze u iranske luke.
"Zemlje iz cijelog svijeta, gotovo sve koje nisu uključene u bliskoistočni spor koji se odvija tako vidljivo i nasilno da ga svi mogu vidjeti, zatražile su od Sjedinjenih Država da li možemo pomoći da se oslobode njihovi brodovi, koji su zarobljeni u Hormuškom moreuzu," rekao je.
Trump je dodao da je rekao svojim predstavnicima da obavijeste zemlje "da ćemo uložiti maksimalne napore da njihove brodove i posade sigurno izvučemo iz blokiranog Hormuškog moreuza."
"Kretanje brodova ima za cilj isključivo da oslobodi ljude, kompanije i zemlje koje nisu učinile apsolutno ništa pogrešno — oni su žrtve okolnosti."
"Mnogi od ovih brodova ostaju bez hrane i svega što je neophodno za velike posade da ostanu na brodu u zdravim i sanitarnim uslovima," dodao je Trump.
Mirovni pregovori između Sjedinjenih Država i Irana, uz posredovanje Pakistan, posustali su nakon prve runde razgovora u Islamabad 11. i 12. aprila.
Iranski zvaničnici su 3. maja rekli da proučavaju Trumpov odgovor na najnoviji mirovni prijedlog Teherana od 14 tačaka, koji je SAD-u predat preko Pakistana.
Trump je 2. maja rekao da se priprema da razmotri prijedlog Teherana, ali je dodao da ne može zamisliti da će biti prihvatljiv.
Iranski univerzitetski profesori čekaju red za internet, kaže dekan
Izveštaj poluzvanične iranske novinske agencije baca intrigantno svetlo na korišćenje interneta u Iranu.
Na 65. dan blokade interneta, dekan medicinskog fakulteta na Univerzitetu u Teheranu Alireza Estamati rekao je za novinsku agenciju ISNA da su "profesori primorani da se smenjuju u korišćenju interneta i čekaju redu da bi koristili taj resurs".
Aktuelna blokada interneta u Iranu počela je posle vazdušnih napada SAD i Izraela 28. februara i, s obzirom na to da Iran ima više od 90 miliona stanovnika, to je verovatno najveći prekid onlajn komunikacija koji je izazvala vlada u zabeleženoj istoriji.
Organizacija za praćenje interneta NetBlocks opisala je blokadu kao "neprevaziđenu po obimu i ozbiljnosti u povezanom društvu", zbog gega je značajno ograničen protok informacija ka Iranu i iz te zemlje.
Iranske vlasti su takođe isključile internet kao sredstvo za suzbijanje masovnih protesta širom zemlje u januaru. Dok su snage bezbednosti ubile hiljade ljudi, opozicioni aktivisti nisu mogli da se povežu na internet i organizuju.
Čini se da vlasti sada koriste prekid interneta kako bi napravile mrežu pod većom kontrolom dostupnu samo onima koji su lojalni klerikalnom establišmentu.
Umesto potpunog prekida interneta, vlasti su napravile razrađen sistem sa selektivnim odobrenjima povezivanja na mrežu za favorizovane institucije, kompanije i pojedince, dok je ostatak stanovništva odsečen od interneta.
Zaposleni u akademskim institucijama su među onima koji imaju koristi od novog režima, nazvanog Internet Pro. Ipak, Estamati je rekao da je čak i to daleko od zadovoljavajućeg.
"Pristup internetu je dostupan na nekoliko mesta na univerzitetu, ali van univerziteta, posebno noću kada se odvijaju mnoge akademske aktivnosti i pripreme za predavanja i časove, pristup internetu je poremećen", rekao je on.
Pored toga, Estamati je rekao da je pristup laptopovima ograničen, dodajući da Internet Pro "ne zadovoljava akademske potrebe".
Amnesti internešenel je kritikovao iranske vlasti zbog uvođenja, kako je naveo, "digitalnog mraka", opisujući pristup internetu kao "osnovno ljudsko pravo, neophodno u vremenima sukoba".
Najmanje jedna osoba poginula u akciji izraelskih snaga u Libanu
Izraelske odbrambene snaga (IDF) ubile su najmanje jednu osobu u Libanu, u novom oružanom incidentu tokom krhkog primirja između IDF-a i Hezbolaha, militantne organizacije koju podržava Iran.
Sukob između IDF-a i Hezbolaha preti da poremeti primirje između Vašingtona i Teherana, i Iran je više puta insistirao da se to pitanje mora rešiti u okviru pregovora o okončanju sukoba sa SAD.
Hezbolah je i militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veliki deo juga Libana. SAD ga smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija stavila na crnu listu samo njegovo oružano krilo.
Libanska državna Nacionalna novinska agencija citirala je Ministarstvo zdravlja te zemlje koje je navelo da je "napad izraelskog neprijatelja na grad Arab Salim u okrugu Nabatije rezultirao jednim mučenikom i troje ranjenih, među kojima je dete".
Izraelska vojska je saopštila da su dva "naoružana terorista" Hezbolaha "eliminisana" nakon što su "predstavljali neposrednu pretnju". Dodaje se da su u naknadnom napadu ubijeni i drugi "teroristi".
Nije jasno da li izraelska vojska spominje isti incident, niti je bilo neposredne nezavisne potvrde o tome šta se dogodilo.
Izraelska vojska je prethodno u nedelju izdala upozorenje stanovnicima nekih područja juga Libana da napuste svoje domove i presele se najmanje kilometar dalje zbog, kako je navela, operacija protiv Hezbolaha.
Prethodnog dana, izraelska vojska je saopštila da je pogodila desetine meta Hezbolaha na jugu Libana.
OPEK+ najavljuje povećanje proizvodnje nafte posle skoka cena
Sedam najvećih svetskih proizvođača nafte saopštilo je da će povećati proizvodnju "kako bi podržali stabilnost tržišta nafte", nekoliko dana posle dramatičnog skoka cena nafte usled strahova na tržištima da isporuke kroz Ormuski moreuz neće uskoro biti nastavljene.
Saudijska Arabija, Rusija, Irak, Kuvajt, Kazahstan, Alžir i Oman doneli su odluku na virtuelnom sastanku 3. maja da u junu povećaju proizvodnju za 188.000 barela dnevno.
Cene nafte dostigle najviši nivo od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022, dostigavši 126 dolara po barelu 29. aprila, nakon izveštaja u Volstrit žurnalu da je američki predsednik Donald Tramp rekao pomoćnicima da se pripreme za "produženu" blokadu iranskih luka. Cena je od tada blago pala.
"Zemlje će nastaviti da pažljivo prate i procenjuju tržišne uslove i da kontinuirano podržavaju stabilnost tržišta", navodi se u saopštenju OPEK+ (Organizacija zemalja izvoznica nafte plus zemlje koje nisu u tom kartelu).
Međutim, iako ovaj potez može pružiti izvesno olakšanje, on ne menja osnovne uzroke trenutnih nivoa cena.
Američka blokada sprečava Iran da isporučuje naftu Kini, dodatno pojačava pritisak na cene izazvan iranskom blokadom koja je sprečila druge zemlje Persijskog zaliva da šalju naftu kupcima širom sveta. Američka blokada je počela 13. aprila, posle neuspešnih američko-iranskih pregovora u Islamabadu.
Teheran je pokrenuo blokadu nakon što su američko-izraelski vazdušni napadi na Iran pokrenuli rat 28. februara.
Pre rata, oko 20 odsto globalnih isporuka nafte prolazilo je kroz Ormuski moreuz.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ukrajinski napadi na rusku naftnu industriju takođe doprinose pritisku na cene.
"Ako dodatne količine naše nafte budu uklonjene s tržišta, cene će dodatno porasti sa trenutnih nivoa, koji su već iznad 120 dolara po barelu. To bi značilo da bi čak i s manjim obimom izvoza, naše kompanije zaradile više novca, a država bi dobila više prihoda", rekao je Peskov.
Ukrajinski napadi dronovima su poslednjih dana dosezali čak do 1.500 kilometara unutar Rusije.
"Važno je da svaki napad smanjuje mogućnosti ruske vojne industrije, logistike i izvoza nafte", napisao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na društvenim mrežama 29. aprila.