Bijela kuća: Američka delegacija putuje u Pakistan na mirovne razgovore s Iranom

Izvještaji iz Izraela navode da je 14 ljudi, uključujući 11‑godišnju djevojčicu, povrijeđeno u novom raketnom napadu na zemlju ujutro 1. aprila. Izraelska hitna medicinska služba saopštila je da je povrijeđena djevojčica u kritičnom stanju. Izraelska policija takođe je izvijestila o šteti na više lokacija u centralnom dijelu zemlje.

Izraelska vojska ranije je saopštila da je, prvi put nakon 20 sati, "detektovala rakete ispaljene iz Irana prema izraelskoj teritoriji", te da su se sirene za uzbunu oglasile širom centralnog Izraela.

Prema Komandi pozadine izraelske vojske, manje od sat kasnije izdata je još jedna uzbuna zbog raketne paljbe, što je izazvalo stanje pripravnosti u velikim dijelovima sjevernog i centralnog Izraela.

Izraelski mediji izvijestili su da je u napadu korištena kasetna municija, vrsta naoružanja koja eksplodira u zraku i rasipa male bombe po širokom području.

Međunarodne organizacije za ljudska prava ranije su upozoravale na upotrebu ove vrste municije u civilnim i stambenim područjima.

U međuvremenu, Huti, naoružana grupa koja djeluje u Jemenu koju podržava Iran saopštila je da je 1. aprila lansirala raketni napad na Izrael, istovremeno s Iranom i libanskim Hezbolahom, koji Izrael i Sjedinjene Države smatraju terorističkom organizacijom.

Ovo je treći napad ovog tipa koji su Huti izveli otkako su se uključili u rat na Bliskom istoku.

Jahja Sari, portparol Hutija, tvrdio je u video izjavi da su napali "osjetljive mete" salvom balističkih raketa.

Iran koristi taktičko odlaganje kao strategiju u pregovorima o okončanju američkih i izraelskih napada koji su desetkovali vojne kapacitete Teherana, dok se nastavlja gomilanje američkih snaga na Bliskom istoku, rekao je penzionisani general američke vojske Džozef Votel (Joseph L. Votel), koji je bio na čelu Centralne komande SAD od 2016. do 2019.

Votel je u intervjuu za RSE 30. marta izložio rizike od eskalacije sukoba i upozorio da bi bez političkog rešenja koje bi sprečilo Iran da blokira Ormuski moreuz, moglo biti potrebno produženo međunarodno vojno prisustvo kako bi se ključna tranzitna ruta za naftu i gas bila otvorena.

RSE: SAD su u desetodnevnoj pauzi koju je naredio američki predsednik Donald Tramp (Trump) posle pretnji udarima na iransku energetsku infrastrukturu, što je omogućilo više vremena za razgovore. Istovremeno, Iran je dozvolio brodovima prolazak kroz Ormuski moreuz. Da li to vidite kao znak da Teheran želi sporazum ili deluje u svom interesu?

Džozef Votel: Znamo da Iran ima istoriju pokušaja da produžava, produžava, produžava pregovore i pokušava da odugovlači stvari. Dakle, svakako mislim da je to taktika koju je pokušao, tako da s jedne strane moramo to uzeti u obzir.

Drugo, što se tiče samih pregovora, ne znam koliko smo zapravo odmakli u ovome. Mislim da verovatno trenutno koristimo treće strane da nam pomognu u našim pregovorima. Znam da su se Pakistanci angažovali i pokušavali da pomognu u ovome. Dakle, potrebno je malo vremena da se dođe do neke vrste smislene diskusije.

Možda je u pitanju kombinacija dve stvari: Iranci pokušavaju da nas zavlače, ali i postoji priznanje administracije da je potrebno malo vremena da se ovi razgovori organizuju – smisleni razgovori – kako bismo mogli da idemo ka nekoj vrsti krajnjeg stanja sukoba.

Pročitajte više OVDJE

Prvog dana rata Iran je ispalio stotine balističkih raketa u masovnim salvama u nameri da samom njihovom brojnošću nadvlada američke i izraelske vazdušne odbrane. Većina je presretnuta.

Međutim, od 28. februara Teheran lansira manje raketa kratkog i dugog dometa – oko nekoliko desetina dnevno u proseku. Ipak, stopa pogodaka je povećana, rekli su vojni analitičari koji analiziraju podatke iz otvorenih izvora.

Zašto?

To je delimično posledica toga što su SAD i Izrael degradirali iranske vojne kapacitete, ali i toga što Teheran čuva svoj preostali arsenal i postaje selektivniji u onome što gađa, kažu stručnjaci.

"Američki i izraelski udari su očigledno naneli značajnu štetu iranskoj infrastrukturi lansirnih sistema", rekla je Keli Grieko (Kelly Grieco), viša saradnica u Stimson centru, vašingtonskom tink-tenku. "To fizičko iscrpljivanje verovatno objašnjava značajan deo pada stope lansiranja."

Pročitajte više OVDE

Samo u prvih 48 sati od izbijanja rata na Bliskom istoku 28. februara u ovom regionu otkazano je više od 5.000 letova, pokazuju podaci platforme FlightAware.

Tako je došlo do jednog od najvećih poremećaja globalnog vazdušnog saobraćaja od pandemije kovid 19.

Nakon početka konflikta, velike aviokompanije suspendovale su letove ka Bliskom istoku, dok su države poput Irana, Izraela, Iraka i Katara u potpunosti zatvorile svoj vazdušni prostor.

U nedeljama koje su usledile, veliki deo vazdušnog prostora Bliskog istoka ostao je zatvoren ili pod strogim ograničenjima.

Nove okolnosti menjaju globalni, ali i evropski turizam.

U jadransko-jonskom regionu Hrvatska i Albanija su u najboljoj poziciji da profitiraju od ovih promena, Crna Gora ostaje nestabilna, dok je Grčka najizloženija padu poverenja i rastu troškova.

Ovo za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Wadim Strielkowski, direktor i profesor Poslovne škole u Pragu (Prague Business School).

Objašnjava, međutim, da ti benefiti neće doći sami od sebe, već zahtevaju adekvatan odgovor nacionalnih Vlada kako bi se istovremeno ublažili rizici po lokalni turizam i privukli novi turisti.

Rat na Bliskom istoku i globalni turizam

Svetska turistička organizacija (UN Tourism) navodi da je Bliski istok tokom 2024. godine bio turistički najuspešniji region u odnosu na period pre pandemije, sa oko 95 miliona međunarodnih dolazaka.

Taj region učestvuje sa oko pet odsto u globalnim međunarodnim dolascima i 14 odsto u međunarodnom tranzitnom aviosaobraćaju, podaci su Svetskog saveta za putovanja i turizam (WTTC). Pročitajte više OVDJE