Bijela kuća: Američka delegacija putuje u Pakistan na mirovne razgovore s Iranom

Državna novinska agencija Kuvajta izvijestila je 1. aprila da su "iranski dronovi" gađali skladišta goriva na aerodromu u toj zemlji. Kuvajtski zvaničnici rekli su da je aerodrom više puta bio meta posljednjih sedmica i da je kuvajtski zračni prostor ostao zatvoren od 28. februara.

Prema portparolu Kuvajtske uprave civilnog zrakoplovstva, napad na skladišta goriva izazvao je veliki požar, ali nije bilo žrtava.

U Bahreinu je požar u jednom komercijalnom objektu pripisan "iranskoj agresiji". Saudijska Arabija saopštila je da je presrela i uništila nekoliko dronova.

U međuvremenu, tanker za naftu u vodama blizu Katara pogođen je s dva projektila 1. aprila, što je oštetilo njegov trup, ali posada nije povrijeđena i nije prijavljeno nikakvo zagađenje okoliša. Ranije je kuvajtski tanker bio napadnut u luci Dubai.

Ovi napadi dolaze nakon što je Iran zaprijetio da će ciljati kritičnu infrastrukturu, posebno energetske objekte u regionu, nakon početka rata s američkim i izraelskim napadima 29. marta.

Uveče 31. marta jedna iračka oružana grupa povezana s Teheranom upozorila je Sjedinjene Države da bi korištenje kuvajtskog tla za kopneni napad na Iran moglo eskalirati sukob u "rat punih razmjera". Abu Alaa al‑Walai, komandant grupe Kataeb Sayyid al‑Shuhada, objavio je u poruci na X-u da će, ukoliko se koristi kuvajtsko tlo, "osovina otpora" takvu akciju smatrati kršenjem sigurnosnih granica regiona i odgovoriti istom mjerom.

Al‑Walai je također upozorio, pozivajući se na izraelski kopneni napad na Liban, da će odgovori biti zasnovani na principu "oko za oko".

U drugom razvoju događaja, Saudijska Arabija objavila je 1. aprila da je uspostavila autobuske linije do dva aerodroma u gradovima Dammam i Qaisumah za ljude koji planiraju napustiti Kuvajt.

Američki Stejt department saopštio je da prati prijetnje protiv američkih državljana u Saudijskoj Arabiji i pozvao ih da ostanu gdje jesu. Američka ambasada upozorila je da bi lokacije poput hotela, kompanija i obrazovnih institucija povezanih sa Sjedinjenim Državama mogle biti mete, te je pozvala građane da se drže podalje od prozora do daljnjeg.

Upozorenje je stiglo nakon što su Islamska revolucionarna garda, koju Sjedinjene Države smatraju terorističkom organizacijom, najavile da će od 1. aprila ciljati američke kompanije na Bliskom istoku kao odgovor na nedavne napade.

Ujedinjeno Kraljevstvo za pomorsku trgovinsku operaciju (UKMTO), grupa za nadzor sigurnosti pomorskog saobraćaja, saopštila je rano 1. aprila da je primila informacije o tome da je brod pogođen u blizini Ras Laffana, glavnog katarskog čvorišta za proizvodnju ukapljenog prirodnog gasa.

"UKMTO može potvrditi da je brod pogođen s dva projektila", saopštila je grupa na X-u.

Nadzorno tijelo je dodalo da izvor projektila još nije identifikovan i da je istraga u toku, dok je posada, prema izvještajima, sigurna.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da će vojne operacije protiv Teherana biti nastavljene dok se "iranski teroristički režim ne slomi".

"Kampanja još nije završena. Nastavićemo dok ne slomimo teroristički režim", rekao je Netanjahu u televizijskom obraćanju.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan je prethodno rekao da Iran ima "neophodnu volju" da se okonča rat s Izraelom i SAD, pod uslovom da Teheran dobije garancije da se napadi neće ponoviti.

"Morali smo da delujemo, i jesmo", rekao je Netanjahu u govoru uoči jevrejskog praznika Pashe.

Netanjahu je naglasio da se Izrael pojavio kao "regionalna sila", rekavši: "Ostali smo nepokolebljivi u ostvarivanju naših ciljeva i promenili smo lice Bliskog istoka".

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči rekao je da i dalje dobija indirektne poruke od specijalnog izaslanika SAD Stiva Vitkofa, ali da to ne znači da Teheran i Vašington vode "pregovore".

Arakči je u intervjuu za katarsku televiziju Al-Džaziru rekao da poruke uključuju "upozorenja i kontramišljenja" poslata putem različitih regionalnih kanala.

On je naglasio da "nisu u toku pregovori ni sa jednom određenom stranom" i da se "razmena poruka odvija u zvaničnom okviru pod nadzorom vlade i Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost".

Arakči je takođe rekao da Iran nije odgovorio na plan SAD od 15 tačaka i da nije predstavio nikakve predloge ili uslove.

Iranski mediji su objavili da je Teheran zauzvrat postavio pet uslova, uključujući povlačenje američkih snaga iz regiona, isplatu nadoknade Iranu i iransku kontrolu Ormuskog moreuza.

U drugom delu intervjua za Al-Džaziru, Arakči je rekao da "Teheran još nije doneo odluku o principu pregovora, a iranski uslovi za okončanje rata su potpuno jasni".

"Iran neće pristati na prekid vatre i želi potpuni kraj rata u celom regionu", izjavio je.

On je takođe naglasio da je Iran "spreman za svaku kopnenu konfrontaciju" i da se "nada da neprijatelji neće pogrešiti u svojim proračunima".

Arakči je rekao i da je Ormuski moreuz "potpuno otvoren" osim za one koji učestvuju u ratu protiv Irana.

Prema njegovim rečima, Ormuski moreuz bi mogao biti "prolaz za mir" i odluka o tome je na priobalnim zemljama.

Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetskog izvoza nafte i gasa, Iran je praktično zatvorio nakon što su SAD i Izrael pokrenuli masovne napade na Iran.

Brodski saobraćaj moreuzom je smanjen za 95 odsto, što je dovelo do naglog porasta cena energenata širom sveta.