Pukotine u iranskom rukovodstvu? Izvinjenje, pa novi napadi u regionu
Iran bi mogao biti bliži izboru novog vrhovnog vođe dok se čini da se među preživelim liderima u Teheranu pojavljuju pukotine, a SAD i Izrael najavljuju da će izvesti još snažnije napade na Iran s ulaskom rata u drugu nedelju.
Nakon što je iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao da želi da se "lično izvini susednim zemljama" koje su pogođene iranskim raketama i dronovima, moćni šef nacionalne bezbednosti Ali Laridžani i drugi su u subotu prkosno uzvratili i Teheran je ponovo udario na arapske saveznike SAD u regionu.
Iranski državni mediji su kasno u subotu preneli izjavu pripadnika tvrde linije ajatolaha Hoseina Mozafarija, člana Skupštine stručnjaka – koja će izabrati sledećeg vladara – koji je rekao da bi to telo moglo da se sastane u naredna 24 sata kako bi donelo odluku.
Pročitajte više.
Sirene u Izraelu, Netanjahu najavio 'iznenađenja'
Sirene su se u Tel Avivu rano u nedelju posle novog iranskog balističkog raketnog napada, ubrzo pošto je izraelska vojska objavila da je pokrenula talas vazdušnih napada na Iran.
Razmene napada u ranim jutarnjim satima usledile su posle, kako se čini, prvog izraelskog napada na iranska naftna polja i televizijskog obraćanja premijera Bendžamina Netanjahua kasno uveče u kojem je rekao da Izrael ima "organizovani plan s mnogim iznenađenjima".
Netanjahu je rekao Izraelcima da će kampanja "destabilizovati režim" u Teheranu i da se " približava trenutak istine".
U saopštenju o napadima na iranska naftna polja, Izraelske odbrambene snage (IDF) su navele da "vojne snage iranskog terorističkog režima direktno i često koriste te rezervoare za gorivo".
Napad je usledio posle objave komandanta IDF-a Ejala Zamira u petak da operacije protiv Irana ulaze u "novu fazu".
Iranska novinska agencija Fars je navela da su izraelski avioni pogodili tri skladišta nafte na zapadu Teherana.
Rusiji rečeno da Iranu ne dostavlja obaveštajne podatke o metama
Specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof (Steve Witkoff) izjavio je u subotu da je Moskvi rečeno da ne dostavlja Iranu obaveštajne podatke o metama usred vazdušnih napada američkih i izraelskih snaga.
Američki zvaničnici su u petak rekli za RSE da Rusija dostavlja Iranu informacije o metama za napade na američke trupe i vojna sredstva na Bliskom istoku, potvrđujući izveštaj Vašington posta (The Washington Post) koji je sugerisao da Moskva igra značajnu, mada indirektnu, ulogu u širenju regionalnog sukoba.
Novinari u predsedničkom avionu (Air Force One) pitali su Vitkofa da li je rekao Moskvi da ne nudi informacije Teheranu.
"To sam snažno rekao", rekao je on, ne iznoseći detalje.
Vitkof se nekoliko puta sastao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i predvodi američku delegaciju u trilateralnim razgovorima s Moskvom i Kijevom o okončanju rata u Ukrajini.
Američke obaveštajne agencije odbile su da javno komentarišu izveštaje.
Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da nije video naznake da Rusija podržava Iran.
"Ako podržavaju, ne rade baš dobar posao jer Iranu ne ide baš dobro", rekao je Tramp.
Rusija i Iran su dugogodišnji saveznici. Teheran je Moskvi obezbedio smrtonosne dronove za rat protiv Ukrajine.
Tramp kaže da ne želi da iranski Kurdi pokrenu ofanzivu
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u subotu da ne želi da etnički Kurdi pokrenu kopnenu ofanzivu protiv režima u Iranu, navodeći da ne želi da ih vidi "povređene i ubijene".
"Ne očekujemo da Kurdi uđu", rekao je novinarima u predsedničkom avionu.
"Veoma smo prijateljski s Kurdima, kao što znate, ali ne želimo da rat učinimo još složenijim nego što već jeste", dodao je on.
"Da, to sam isključio. Ne želim da Kurdi uđu. Ne želim da vidim da Kurdi budu povređeni i ubijeni", rekao je Tramp.
"Voljni su da uđu, ali sam im rekao da ne želim da uđu. Rat je dovoljno komplikovan i bez uvlačenja Kurda", dodao je on.
Dva dana ranije, Tramp je rekao za Rojters da bi bio "potpuno za" ofanzivu iranskih kurdskih boraca u znak podrške američko-izraelskom ratu.
"Mislim da je divno što žele to da urade. Bio bih potpuno za to", rekao je tada Tramp.
Nekoliko iranskih opozicionih kurdskih grupa nalazi se u poluautonomnom kurdskom regionu Iraka i godinama vode pobunu niskog intenziteta protiv Teherana. Neki zahtevaju autonomiju unutar Irana, dok se drugi bore za otcepljenje od Islamske Republike.
Kurdi čine oko 10 odsto stanovništva Irana i uglavnom žive na zapadu zemlje duž granice s Irakom. Iran je dugo optuživan za suzbijanje i diskriminaciju etničkih manjina u zemlji, uključujući Kurde.