Lideri Islamske Republike Iran glasali su ko će zameniti pokojnog ajatolaha Alija Hamneija na mestu vrhovnog vođe i trebalo bi da objave naslednika, rekao je jedan zvaničnik.
Ajatolah Alam el-Hoda, visoki sveštenik u iranskoj Skupštini stručnjaka, rekao je da su "izbori za vođstvo su održani i vođa je imenovan", prenela je u nedelju poluzvanična novinska agencija Mehr.
Hamnei je ubijen u američko-izraelskom vazdušnom napadu 28. februara, prvog dana rata koji se proširio regionom tokom protekle nedelje.
Predsednik SAD-a Donald Tramp, koji je prethodno pozvao Teheran da prekine otpor i preda se, rekao je američkoj televizijskoj mreži ABC da bez odobrenja SAD novi iranski lider "neće dugo opstati".
U svojim ranijim komentarima, Tramp je naznačio da Sjedinjene Države nisu zainteresovane za dalje pregovore sa Iranom nakon nekoliko rundi razgovora koje nisu dovele do napretka.
"U nekom trenutku, ne mislim da će ostati neko ko će možda reći: 'Predajemo se'", rekao je Tramp obraćajući se novinarima u avionu Er Fors Van 7. marta, dok je upozoravao da bi još iranskih zvaničnika moglo postati mete u ratu.
"Pod ozbiljnim razmatranjem za potpuno uništenje i sigurnu smrt, zbog lošeg ponašanja Irana, nalaze se područja i grupe ljudi koje nisu bile razmatrane za ciljanje do ovog trenutka", napisao je istog dana na mreži Truth Social.
SAD i Izrael pokreću nove vazdušne napade na Iran
SAD i Izrael su u nedelju izveli nove vazdušne napade na stratešku infrastrukturu u Teheranu i okolini, uključujući skladišta nafte i postrojenja za rafiniranje, dok su izraelske snage proširile svoje operacije i van Irana.
Veliki požari su prijavljeni na nekoliko lokacija za skladištenje goriva u Teheranu, zbog čega se gust dim nadvio nad iranskom prestonicom. Zvaničnici su potvrdili da je više naftnih postrojenja oštećeno, iako su timovi za vanredne situacije uspeli da stave neke požare pod kontrolu.
- Pratite blog uživo RSE o ratu na Bliskom istoku.
Prijavljeni su izraelski napadi na mete povezane sa iranskim Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC) u Bejrutu i južnom Libanu, gde je nekoliko ljudi poginulo.
Izraelski zvaničnici su rekli da će se vojna kampanja nastaviti i upozorili su da bi oni koji su učestvovali u izboru budućeg iranskog rukovodstva takođe mogli biti mete.
Nakon što je iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao da želi da se "lično izvini susednim zemljama" koje su pogođene iranskim raketama i dronovima, moćni šef nacionalne bezbednosti Ali Laridžani i drugi su u subotu prkosno uzvratili i Teheran je ponovo udario na arapske saveznike SAD u regionu.
Šef pravosuđa Golamhosein Mohseni-Edžei odbacio je Pezeškijanovu izjavu, rekavši da će se "intenzivni napadi na ove (regionalne) mere nastaviti".
Nekoliko zemalja Persijskog zaliva, uključujući Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Katar, Kuvajt i Bahrein, izvestilo je o novim napadima ili presretnutim iranskim dronovima i raketama u subotu i nedelju.
Sistemi protivvazdušne odbrane širom regiona su aktivirani da presretnu projektile, a prijavljeno je više eksplozija dok su odbrambeni sistemi napadali iranske dronove i rakete.
Među najznačajnijim incidentima u nedelju bili su napadi na kritičnu infrastrukturu u Kuvajtu i Bahreinu. U Kuvajtu, iranski napadi su bili usmereni na rezervoare za skladištenje goriva na međunarodnom aerodromu u Kuvajtu, uzrokujući požare i oštećenja aerodromskih objekata.
U Bahreinu je napad dronom izazvao materijalnu štetu na postrojenju za desalinizaciju, ključnom izvoru vode za piće u toj zemlji. Bahreinske vlasti su saopštile da su ostaci raketa od presretanja takođe povredili civile i oštetili obližnje zgrade.
Napad na postrojenje za desalinizaciju izazvao je zabrinutost da bi civilna vodna infrastruktura mogla biti meta u sukobu, pojačavajući strahove širom regiona Persijskog zaliva.
Predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohamed bin Zajed Al Nahjan rekao je u televizijskom obraćanju u subotu da su UAE u "periodu rata", ali da će "iz krize izaći jači".
Mnoge arapske države Persijskog zaliva imaju američke vojne baze i druge objekte koji su postali meta iranskih napada raketama i dronovima.
Takođe, rakete Kaćuša pale su blizu američke ambasade u Bagdadu – verovatno su ih ispalile savezničke milicije Irana u Iraku. Nije zasad poznato da li je bilo žrtava ili štete.
Rojters je citirao visokog iračkog bezbednosnog zvaničnika koji je rekao da je odbrambeni sistem C-RAM oborio jednu od raketa i da nijedna nije pala unutar ambasade. Zvaničnik je rekao da nije bilo žrtava među Amerikancima.
Tramp: SAD ne žele da Kurdi uđu
Tramp je takođe rekao da ne želi da etnički Kurdi pokrenu napad na iranski režim. Ta izjava je usledila posle oprečnih izveštaja o tome da li Tramp podstiče kopnenu ofanzivu iranskih Kurda u egzilu u Iraku.
"Ne očekujemo da Kurdi uđu", rekao je novinarima u predsedničkom avionu (Air Force One). "Veoma smo prijateljski s Kurdima, kao što znate, ali ne želimo da rat učinimo još složenijim nego što već jeste."
"Ne želim da vidim da Kurdi budu povređeni i ubijeni. Voljni su da uđu, ali sam im rekao da ne želim da uđu. Rat je dovoljno komplikovan i bez uvlačenja Kurda", rekao je Tramp.
Predsednik SAD je prošle nedelje rekao za Rojters (Reuters) da bi bio "potpuno za" ofanzivu iranskih kurdskih boraca u znak podrške američko-izraelskim naporima.
Radio Slobodna Evropa na Telegramu
Registrujte se i budite u toku uz sadržaje Radija Slobodna Evropa na Telegramu!
Klikom ovde dobijate brze, pouzdane i relevantne informacije o najvažnijim dešavanjima o kojima svakodnevno izveštavamo.
Zvaničnici jedne grupe u egzili su u subotu rekli da je baza iranskih Kurda u poluautonomnom kurdskom regionu Iraka pogođena u vazdušnim napadima, verovatno dronovima. Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da gađao "separatističke grupe" u regionu. Izveštaji zasad nisu mogli biti potvrđeni.
Iranski šef bezbednosti Ali Laridžani je dotle rekao da SAD i Izrael žele raspad zemlje.
"Njihova stvar je... fundamentalni raspad Irana", rekao je Laridžani u snimljenom intervjuu na državnoj televiziji.
"Mislim da je najvažniji problem koji Amerikanci imaju to što ne razumeju kontekst Zapadne Azije, posebno Irana", rekao je Laridžani.
"Njihova percepcija je bila da će biti kao Venecuela – udariće, preuzeti kontrolu i biće gotovo – ali sada su u klopci", rekao je on.