Uprkos godinama teških ekonomskih sankcija, Iranci su i dalje mogli da obezbede hleb na stolu. Do sada.
Rastući troškovi i nestašice, pogoršani ratom sa Sjedinjenim Državama i Izraelom, ostavili su veliki deo infrastrukture i industrije Irana u rasulu, podstičući galopirajuću inflaciju i nezaposlenost.
Hleb je istorijski bio među retkim osnovnim namirnicama koje su ostajale pristupačne zahvaljujući državnim subvencijama, pri čemu je država snabdevala pekare brašnom po niskim cenama.
Ali cene hleba su se udvostručile u odnosu na prošlu godinu u mestima kao što je Teheran, ostavljajući mnoge u borbi da obezbede ovu osnovnu namirnicu na svojim trpezama.
"Stvari su veoma loše", rekla je jedna žena u prestonici za Radio Slobodna Evropa (RSE) "a mi smo zapravo u boljoj situaciji nego mnogi ljudi."
Opisujući krizu troškova života u Iranu, žena, koja je tražila da ostane anonimna iz straha od odmazde vlasti, rekla je da više ne kupuje meso, retko jede van kuće i da mesecima nije kupila ništa za sebe.
Teheran i Vašington potpisali su privremeni sporazum sa ciljem okončanja četvoromesečnog rata i trenutno su u periodu od 60 dana tokom kojih će se voditi pregovori sa ciljem da se dostigne potpuni mirovni sporazum.
Ali dok diplomate razmatraju formulacije sporazuma, milioni Iranaca i dalje se bore sa ekonomskim posledicama, pri čemu neki smanjuju ishranu na samo jedan obrok dnevno.
Cene hleba određuju vlasti. U Teheranu, zvaničnici su 23. juna dozvolili veliko povećanje cena, odustajući od obećanja da će zadržati subvencije kako bi hleb ostao pristupačan.
Neformalna poskupljenja već su se proširila na druge provincije gde su cene udvostručene. Cena lavaša, obično najjeftinije vrste hleba u prodavnicama i pekarama, porasla je na 27.000 rijala (0,02 dolara) sa 14.000 rijala (0,01 dolara).
Rastuća inflacija hrane
Rast cena hrane ne zaustavlja se na hlebu. Cene u zemlji od oko 90 miliona stanovnika skočile su oko 130 procenata u maju, prema podacima Centra za statistiku Irana. To je treći uzastopni mesečni rast ukupne inflacije, koja je nešto ispod 58 procenata.
Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa da će ukupna inflacija u Iranu dostići skoro 69 procenata u 2026. godini. To bi bio najviši nivo od Islamske revolucije 1979. godine.
Godinama je iranska ekonomija bila pritisnuta razornim američkim sankcijama i lošim upravljanjem vlasti. U januaru je pad vrednosti nacionalne valute izazvao masovne antivladine proteste.
Samo nekoliko nedelja kasnije, američki i izraelski vazdušni udari uništili su ili oštetili ključnu energetsku i saobraćajnu infrastrukturu zemlje. Ključne industrije su takođe bile meta, što je poremetilo domaću proizvodnju i povećalo cene osnovnih prehrambenih proizvoda.
Američka pomorska blokada iranskih luka i plovila poremetila je izvoz nafte, osnovu iranske ekonomije. U međuvremenu, odluka Irana da mesecima isključi internet naštetila je mnogim preduzećima i profesionalcima.
Pritisak je vidljiv u domaćinstvima širom Irana, gde minimalna mesečna plata iznosi oko 100 dolara.
Prema izveštaju objavljenom u iranskom listu Donya-e Eqtesad, prosečna četvoročlana porodica troši oko 70 procenata prihoda na osnovne prehrambene proizvode.
"Sve je poskupelo."
Druga žena u Teheranu rekla je da je njena prijateljica, samohrana majka, bila primorana da se vrati kod roditelja nakon što nije mogla da plaća kiriju.
"Sve što zaradi odlazi na hranu, samo najosnovnije", rekla je za Radio Farda. "Ne može čak ni da priušti da detetu kupi igračku."
Hosein (Hossein), pekar, rekao je da je rast cena hleba posledica viših kirija i troškova komunalija.
"Vidite samo jednu stranu priče", rekao je u komentaru za Radio Farda na Instagramu . "Sve je poskupelo višestruko."
Ekonomista iz Teherana Džavad Rahimpur (Javad Rahimpour) rekao je za Radio Farda da iranska ekonomija odražava strukturni neuspeh.
"Ne postoji mehanizam ni u jednom sektoru koji bi primorao bilo koga da upravlja ili kontroliše svoje troškove", rekao je. Preduzeća na svim nivoima jednostavno prihvataju rast troškova i prenose ih na potrošače, što je opisao kao "preneto loše upravljanje".
Rahimpur (Rahimpour) je rekao da bi sveobuhvatni mirovni sporazum sa Sjedinjenim Državama mogao doneti određeno privremeno olakšanje, ali je upozorio da je iranskom trgovinskom i ekonomskom sistemu "potrebna opsežna restrukturizacija" bez obzira na bilo kakav sporazum.