Blokada interneta u Iranu traje više od 400 sati, saopštila je u nedelju organizacija Netbloks (Netblocks) za zaštitu i praćenje digitalnih prava, navodeći da povremena vraćanja veze na kratko stvaraju lažan utisak šire normalizacije usluge.
Netbloks je naveo da je blokada interneta u Iranu nastavljena iako je novinska agencija povezana s državom u subotu tvrdila da će pristup internetu biti vraćen do uveče.
"Minimalno dozvoljeni servis dostupan je nekim korisnicima", dodala je ta organizacija, ukazujući da metode zaobilaženja ograničenja, poput upotrebe VPN-a omogućavaju da poruke ipak prođu.
Novinska agencija Fars, koja je bliska Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC), u subotu je citirala šefa iranske telekomunikacione kompanije koji je rekao da će internet usluga biti vraćena u narednim satima, što je, kako se dodaje, odobrio Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost.
"Ako Bog da, ovo pitanje će biti rešeno danas ili sutra", rekao je Behzad Akbari, izvršni direktor Kompanije za telekomunikacionu infrastrukturu.
Jusef Pezeškijan, vladin savetnik i sin predsednika Masuda Pezeškijana, pozvao je na vraćanje interneta.
"Zatvaranje interneta stvoriće nezadovoljstvo i proširiti jaz između naroda i vlade", napisao je on na Telegramu.
Smatra se da je gotovo potpuni prekid digitalnih usluga rada u Iranu koji traje od 8. januara jedan od najdužih u istoriji. Samo je 25-dnevna potpuna blokada u Sudanu posle puča u oktobru 2021. trajala duže.
Oskrnavljene džamije i jeziva tišina u Teheranu nakon gušenja protesta
Organizacije za ljudska prava navode da mera Teherana za ograničenje pristupa internetu ima za cilj da prikrije kršenja ljudskih prava.
Takođe se navodi da je blokada ograničila mogućnosti demonstranata da se organizuju i pruže otpor, dok je istovremeno ozbiljno ograničilo protok vesti i otežalo nezavisnu proveru informacija.
Prema američkoj organizaciji za ljudska prava HRANA, broj žrtava u protestima porastao je na 5.459 potvrđenih smrtnih slučajeva, uz više od 7.403 "teško povređene" osobe.
Specijalna predstavnica UN za seksualno nasilje Pramila Paten izrazila je zabrinutost zbog "uznemirujućih" izveštaja o seksualnom zlostavljanju u kontekstu političkih nemira u Iranu.
"Takva dela, bilo da su počinjena u pritvorskim objektima, tokom hapšenja ili u kontekstu zastrašivanja demonstranata, predstavljaju teška kršenja osnovnih ljudskih prava i mogu se smatrati zločinima prema međunarodnom pravu", rekla je ona.
Usled isključenja interneta, izveštaje o mogućem seksualnom nasilju povezanom s protestima je nemoguće proveriti. Kurdistanska mreža za ljudska prava (KHRN) izvestila je da je određeni broj pritvorenih osoba bio seksualno zlostavljan u Kermanšahu.
Amnesti internešenel (Amnesty International) je 2023. godine izvestio da su "snage bezbednosti u Iranu koristile silovanje i druge oblike seksualnog nasilja... da bi zastrašile i kaznile mirne demonstrante" tokom protesta "Žena, život, sloboda" 2022. godine.
Nalog američkog Stejt departmenta na persijskom jeziku na X u subotu je objavio je video kako predsednik Donald Tramp (Trump) razgovara s novinarima.
Na pitanje da li misli da bi iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei – za kojeg je ranije naveo da je odgovoran za široko rasprostranjeno nasilje – trebalo da se povuče ili da ode u egzil, Tramp je rekao: "Ne želim da ulazim u to."
"Ali oni znaju šta tražimo", dodao je. "Ima mnogo ubijanja."
On je takođe upozorio Islamsku Republiku da ne pokušava da postavi druga napredna nuklearna postrojenja poput onih koja su bila meta američkih udara u operaciji u junu tokom rata Izraela i Irana.
