Teroristički napadi i nemiri u ruskim većinski muslimanskim regionima dugo su služili jačanju vlasti Vladimira Putina. I nakon bombaškog napada u moskovskom metrou, koji je odneo 40 života, ruski premijer je upotrebio žestoku retoriku koja podseća na verbalnu paradu bivšeg američkog predsednika Džordža Buša nakon terorističkih napada na Ameriku 2001. godine. Putin je rekao da će službe bezbednosti izvaditi teroriste iz kanalizacije na svetlo Božje.
Da li je ruski premijer izabrao pogrešnu strategiju za rešenje problema ekstremista na Severnom Kavkazu, kako pišu neki zapadni mediji, pitamo Marka Almonda, profesora na Oksford univerzitetu (Oriel College).
Almond: Putin je imao masovnu popularnu podršku 1999. godine za vreme prvog talasa terorističkih napada. Mnogi Rusi su pozdravili njegovu spremnost da potuče Čečene kao grupaciju zbog podrške teroristima, ali kako je vreme prolazilo, njegovi pokušaji da uništi izvore terorizma u Čečeniji, nailazili su na sve podeljenije reakcije. Putin je mogao da povrati kontrolu nad Čečenijom zahvaljujući u dobroj meri i Čečenima koji nisu podržavali radikalni muslimanski terorizam. Međutim, nasilno razbijanje ekstremizma, dovelo je do radikalizovanja nove skupine onih spemnih za individualne terorističke akte, koji su postali još opasniji u očima običnih građana u Rusiji. Kad je u pitanju Putinova vlast, postoji realna opasnost da će ruski narod početi da ga doživljava kao lidera koji nije uspeo da zaustavi terorizam. Dakle, užasni teroristički napadi koje smo videli, uprkos tome što iza njih ne stoji bilo kakav jasno formulisan strateški cilj, mogu za posledicu imati politički efekat slabljenja Putinove pozicije.
“Žive bombe”
Mark Almond
Almond: Da. Ali, moramo biti fer prema Putinovoj politici i priznati da je mnogo novca investirano u rekonstrukciju Severnog Kavkaza, posebno Čečenije. U obnovu razrušene prestonice Grozni, gde je zaista nakon devedesetih rekonstruisano, podignuto i vraćeno u funkciju mnogo javnih objekata. Na drugoj strani, imate bedu i siromaštvo, naročito u Dagestanu, i to u sadejstvu sa izuzetno visokim stopama nataliteta, poput onih iz kasnih osamdesetih i ranih devedesetih godina prošlog veka, što je rezultiralo generacijom mladih ljudi bez posla.
Izrasla su, dakle, Gorbačovljeva deca koja stvaraju probleme sadašnjim ruskim liderima. To znači da veliki broj tih mladih ljudi može biti radikalizovan. Čak i uz bolje ekonomske mere i mere obezbeđenja, ruske vlasti neće biti u stanju da odstrane taj problem. Terorizam može biti samom sebi hrana, ali može se jednostavno i ispumpati, istrošiti.
Dakle, čovek se mora zapitati koliko je veliki taj “pul” bombaša-samoubica, a koliko je velika grupa nezaposlenih, nezadovoljnih mladih ljudi koji, iako su opasni, ipak, neće završiti kao “žive bombe”. Sa stanovišta bezbednosti ruske države problem predstavljaju mladi bombaši-samoubice koje ona nikakvim podsticajnim ekonomskim i drugim merama ne može odvratiti od njihovih terorističkih sredstava borbe. Prema takvima nije lako ni bezbednosno delovati jer ne znate ni ko su ni šta, koga, gde i kada su naumili da napadnu.
Almond: Nije u ovom momentu jasno ko će učestvovati na izborima 2012. godine. Iako tandem Putin-Medvedev nastoji da ostavi utisak da dobro funkcioniše, povremeno Putin nagovesti da bi mogao ponovo postati predsednik. Ako, međutim, zbog eventualnog neuspeha da se izbori sa čečenskim, odnosno, severnokavkaskim terorizmom, Putinova popularnost opadne – to može ojačati Medvedeva. S druge strane, i ovaj može upasti u zamku. Ako ga biračko telo u borbi protiv terorizma doživi kao previše pomirljivog, Medvedev takođe može izgubiti podršku ruskih birača neophodnu da ponovo bude izabran na predsedničko mesto. Ne zaboravimo, oni koji su glasali za njega 2008. bili su u velikoj meri ljudi koji su podržavali Putina. Dakle, ako se previše distancira od Putinove politike, čak i ako ne bude bilo njihovog ličnog rivalstva – može mu se osvetiti zbog političke baze koju su ranije delili. Ako podrije tu bazu, moglo bi se desiti da ne bude ponovo izabran za predsednika.
Da li je ruski premijer izabrao pogrešnu strategiju za rešenje problema ekstremista na Severnom Kavkazu, kako pišu neki zapadni mediji, pitamo Marka Almonda, profesora na Oksford univerzitetu (Oriel College).
Nasilno razbijanje ekstremizma, dovelo je do radikalizovanja nove skupine onih spemnih za individualne terorističke akte, koji su postali još opasniji u očima običnih građana u Rusiji.
“Žive bombe”
RSE: Da li je po vašem mišljenju reakcija predsednika Medvedeva nakon bombaških napada na moskovski metro bila umirenija, racionalnija? On je govorio o nužnosti da se pomogne stanovništvu Severnog Kavkaza, o borbi protiv tamošnjeg siromaštva.
Almond: Da. Ali, moramo biti fer prema Putinovoj politici i priznati da je mnogo novca investirano u rekonstrukciju Severnog Kavkaza, posebno Čečenije. U obnovu razrušene prestonice Grozni, gde je zaista nakon devedesetih rekonstruisano, podignuto i vraćeno u funkciju mnogo javnih objekata. Na drugoj strani, imate bedu i siromaštvo, naročito u Dagestanu, i to u sadejstvu sa izuzetno visokim stopama nataliteta, poput onih iz kasnih osamdesetih i ranih devedesetih godina prošlog veka, što je rezultiralo generacijom mladih ljudi bez posla.
Izrasla su, dakle, Gorbačovljeva deca koja stvaraju probleme sadašnjim ruskim liderima. To znači da veliki broj tih mladih ljudi može biti radikalizovan. Čak i uz bolje ekonomske mere i mere obezbeđenja, ruske vlasti neće biti u stanju da odstrane taj problem.
Dakle, čovek se mora zapitati koliko je veliki taj “pul” bombaša-samoubica, a koliko je velika grupa nezaposlenih, nezadovoljnih mladih ljudi koji, iako su opasni, ipak, neće završiti kao “žive bombe”. Sa stanovišta bezbednosti ruske države problem predstavljaju mladi bombaši-samoubice koje ona nikakvim podsticajnim ekonomskim i drugim merama ne može odvratiti od njihovih terorističkih sredstava borbe. Prema takvima nije lako ni bezbednosno delovati jer ne znate ni ko su ni šta, koga, gde i kada su naumili da napadnu.
RSE: Kako će se borba protiv terorizma reflektovati na političke šanse Putina i Medvedeva u bliskoj budućnosti?
Almond: Nije u ovom momentu jasno ko će učestvovati na izborima 2012. godine. Iako tandem Putin-Medvedev nastoji da ostavi utisak da dobro funkcioniše, povremeno Putin nagovesti da bi mogao ponovo postati predsednik. Ako, međutim, zbog eventualnog neuspeha da se izbori sa čečenskim, odnosno, severnokavkaskim terorizmom, Putinova popularnost opadne – to može ojačati Medvedeva. S druge strane, i ovaj može upasti u zamku. Ako ga biračko telo u borbi protiv terorizma doživi kao previše pomirljivog, Medvedev takođe može izgubiti podršku ruskih birača neophodnu da ponovo bude izabran na predsedničko mesto. Ne zaboravimo, oni koji su glasali za njega 2008. bili su u velikoj meri ljudi koji su podržavali Putina. Dakle, ako se previše distancira od Putinove politike, čak i ako ne bude bilo njihovog ličnog rivalstva – može mu se osvetiti zbog političke baze koju su ranije delili. Ako podrije tu bazu, moglo bi se desiti da ne bude ponovo izabran za predsednika.
