Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Zvaničnik NATO za RSE: Ništa ne namećemo BiH


Na pitanje članstva BiH u NATO moraće da odgovore Vlada u Sarajevu i građani BiH: Robert Pščel

Bosna i Hercegovina je od NATO saveza dobila ponudu i na njoj je da je prihvati ili ne prihvati, izjavio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) viši zvaničnik NATO-a za Rusiju i Zapadni Balkan Robert Pščel (Robert Pszczel), nakon što je Nacrt godišnjeg nacionalnog programa BiH za NATO (ANP) po deveti put skinut sa dnevnog reda sednice Vijeća ministara.

Pščel je u Beogradu učestvovao kao govornik na panelu posvećenom uticaju Rusije na Zapadnom Balkanu, koji je održan u organizaciji Centra za evroatlantske studije.

Govoreći o situaciji u BiH, Pščel je naglasio da NATO ne nameće odluku o članstvu BiH i da je to pitanje na koje će morati da odgovori vlada u Sarajevu i sami građani.

Intervju: Robert Pščel
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:05:58 0:00


Pščel: Reč je o vrlo kompleksnom pitanju, odnosno ono za sobom povlači dodatna pitanja. Prva stvar je da proces integracije ne može biti diktiran i da to nije odluka koju će doneti neko drugi. Naravno, potrebna je odluka članova organizacije, ukoliko govorimo o procesu priključenja NATO-u, ali ništa konkretno se ne može dogoditi ukoliko države nisu zainteresovane i ukoliko o tome nije vođen dijalog unutar same države kako bi postojao široki konsenzus. To je preduslov.

Druga stvar – mi smo prisutni na Balkanu dugi niz godina, koji nije neko zadnje dvorište, već deo našeg terena i zaista smo dali sve od sebe u pokušaju da se region stabilizuje. Kada je reč o konkretnom slučaju BiH, mi ništa ne namećemo, NATO nije deo političkog procesa, mi nismo odgovorni za formiranje vlade.

Ono što smo uradili u decembru 2018. i za to smo imali konsenzus unutar NATO-a, svih 29 saveznika stavilo je na sto ponudu vladi u Sarajevu – ukoliko želite da idete dalje u integraciji u NATO savez, mi želimo da vam predstavimo Godišnji nacionalni program, koji može biti prvi korak ka akcionom planu za članstvo. Ali, to je ponuda. Tako da je na Vladi BiH i na građanima da odluče da li to žele.

RSE: Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je izjavio da Srbija vidi Vojsku Kosova kao jednu od najvećih pretnji za mir i stabilnost u regionu. Isto to su izjavili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar odbrane Aleksandar Vulin. Dačić je takođe izjavio da Srbija očekuje od NATO-a da radi svoj posao u skladu sa mandatom. Kakav je danas stav NATO-a po pitanju transformacije Kosovskih snaga bezbednosti u Vojsku Kosova? Zvaničnici NATO-a su izrazili zabrinutost tim povodom ranije.

Pščel: Stav NATO-a se nije promenio. Prvo, možete biti uvereni da mandat KFOR-a i ono što KFOR svakodnevno radi – to se nije promenilo. KFOR je tu da zaštiti sve zajednice na Kosovu i pomogne u postizanju stabilnosti i bezbednosti. Drago nam je da KFOR uživa podršku i uvažavanje od strane svih zajednica, pa i naših partnera u Beogradu. Što se tiče odluke koju su donele vlasti Prištine, svoj stav smo izrazili više puta, uključujući i generalnog sekretara NATO-a (Jensa Stoltenberga).

Tačno je da saveznici preispituju svoj odnos sa Kosovskim snagama bezbednosti, ali to svakako ne bi trebalo da dovede do spekulacija o budućnosti KFOR-a, koji je postojan i prisutan već 20 godina. Niko ne bi trebalo da ima sumnje oko toga da saveznici snažno podržavaju mandat, operacije, mesto i ulogu KFOR-a na Kosovu i Zapadnom Balkanu.

RSE: Šta NATO vidi kao najveću pretnju bezbednosti na Zapadnom Balkanu?

Pščel: U savremenom svetu, a Balkan jeste deo tog sveta, sve je povezano. Tako da nije iznenađenje da u regionu postoje brojni izazovi poput hibridnih vrsta pretnji, u smislu niza alata koji se koriste – od dezinformacija do pokušaja vršenja malignog uticaja i nelegalnog mešanja u političke procese. To su sve faktori koji destabilizuju region. To sve u kombinaciji sa pretnjama sa kojima se suočavaju drugi regioni i druge države u Evropi, bilo da je reč o terorizmu ili efektima ilegalnih nekontrolisanih migracija.

Istina je da je reč o regionu, koji usled ne tako davne istorije još ima relativno sveže uspomene na užasne događaje i ljudsku tragediju. To treba poštovati i mora se uložiti svaki napor kako se ne bi otvarale stare rane, već da se grade mostovi i da se svi približe jedni drugima. Zbog toga su dobrosusedski odnosi veoma važni.

Zapadni Balkan nije toliko poseban slučaj. Radi se o mogućnostima i izazovima koji postoje i na drugim mestima. Zbog toga su ključni: međunarodna saradnja, visoki standardi, transparentnost, svi oni standardi koji nisu rezervisani samo za međunarodne organizacije, već za države koje to primenjuju u želji da se unaprede.

RSE: Govoreći na panelu o uticaju Rusije na Zapadni Balkan, rekli ste da je potrebno primeniti proaktivan pristup, umesto samo reagovati na ruski uticaj. Na šta ste konkretno mislili?

Pščel: Mi imamo sopstvene alate, sopstvenu agendu, i tu mislim na NATO, EU, pa i na države regiona. Ljudi žele bolji život. Reč je o prosperitetu, reč je o stabilnosti. Želeli bi da vide kvalitetnije institucije, želeli bi da budu bolje povezani, da budu deo međunarodnih institucija. Onda dolazimo do pitanja – šta je to što možemo uraditi zajedno?

Pozitivna i proaktivna agenda znači da nije dobra ideja ulaziti u neku vrstu psihoanalize i reći – postoji toliko razloga zašto su stvari komplikovane. Naravno da su komplikovane, ali u isto vreme znamo iz iskustva kada države razviju regionalnu saradnju, kada olakšaju protok ljudi i olakšaju poslove, kada udruže snage u nekom ekonomskom projektu, kada reše teška pitanja, kao što je pitanje imena između Severne Makedonije i Grčke – to su čvrsti temelji.

Dobrosusedski odnosi nisu nekakav slogan, to je prava stvar. Reforme su dobre same po sebi, ne zato što dođe neko iz Brisela i kaže da su one dobre. Ukoliko unapredite vladavinu prava, ukoliko imate efikasne načine za borbu protiv korupcije i ojačate demokratske institucije, to je dobro za građane i za državu. To otežava posao svima onima spolja koji žele da ostvare negativan uticaj, da pokušaju da podmite, dezinformišu i tako primene loše standarde.

  • 16x9 Image

    Mila Đurđević

    Novinarsku karijeru počinje 2008. godine na TV B92, kao TV novinarka i reporterka u informativnoj redakciji. Deo tima Radija Slobodna Evropa postaje u oktobru 2017. godine, gde radi u okviru digitalnog servisa za Balkan.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG