Dostupni linkovi

Peter Nojman: ‘Post covid terorizam’ je opasni pokret u nastajanju


Vrlo je jasno da je u velikom broju država krajnja desnica deo anti-kovid pokreta, ali ih još nije u potpunosti preuzela: Peter Nojman

Postoji opasnost od nastajanja novog radikalnog pokreta koji svoje uporište ima u anti-kovid protestima, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) bezbednosni stručnjak Peter Nojman (Neumann).

Nojman: Veze ekstremne desnice i anti-kovid protesta
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:09:25 0:00

Nojman, profesor bezbednosnih studija na Kraljevskom koledžu u Londonu, u primerima nasilja na anti-kovid protestima u svetu uočava fenomen koji je opisao kao "post-pandemijski terorizam".

On među negatorima pandemije primećuje ideološke razlike, ali naglašava da krajnja desnica pokušava da profitira od anti-kovid protesta, pokušavajući da stavove demonstranata pretoči u glasove na izborima.

"Mislim da će krajnja desnica na određenom nivou izvući korist od aktivnosti na anti-kovid protestima", rekao je Nojman u intervjuu za RSE na Beogradskom bezbednosnom forumu 2021, gde je jedan od učesnika.

Ko podstiče nasilje na protestima?

RSE: Izjavili ste da smo svedoci "post-pandemijskog (post-kovid) terorizma". Kako biste definisali taj termin "post-pandemijski terorizam"?

Nojman: Tokom pandemije COVID-19, videli smo da su se u mnogim evropskim državama pojavili ljudi koji se protive lokdaunu, (zaključavanje, engl. lockdown), vakcinaciji, koji informacije dobijaju iz teorija zavere. Oni veruju da "globalna elita hoće da im ukine slobodu i preuzme njihove države". Te ljude smo videli na ulicama. U Berlinu je, na primer, na jednom takvom protestu bilo 30.000 ljudi.

Vidimo da se određen broj njih radikalizuje, do nivoa da opravdavaju akte nasilja. Teško je definisati to (pojam "post-pandemijski terorizam").

Vrlo je jasno da je u velikom broju država krajnja desnica deo tih pokreta (koji stoje iza protesta), ali krajnja desnica nije u potpunosti preuzela pokret.

Pokret je mnogo raznovrsniji. U njemu su ezoterici (oni koji veruju u "tajna učenja koja razumeju samo odabrani"), zatim ljudi koji nisu politički opredeljeni i nisu ranije učestvovali u političkom životu. Imam osećaj da je nešto novo u nastajanju i da može biti prilično opasno. Zapravo, već smo videli smo da određen broj tih ljudi sprovodi nasilna dela.

Ima li ideoloških razlika među negatorima pandemije?

RSE: Nazvali ste ih "pokretom". Da li se već mogu definisati tako, jesu li se pojavili obrisi pokreta? Koje su karakteristike, organizaciona struktura, ideologija koji bi pomogli u definisanju? Je li to globalni pokret, postoje li varijacije na nacionalnim nivoima?

Nojman: Mislim da to jeste pokret. Nije nužno da pokret bude jedna organizacija. Mnogo je organizacija koje su deo tog pokreta. Postoje takođe ideološke varijacije unutar pokreta, ali mislim da je svima u osnovi da pandemiju i virus vide kao izgovor da vlast oduzme slobodu od ljudi i da iza svega stoji "globalna elita koja hoće da uspostavi svoj režim". To je ono što ujedinjuje različite ljude unutar tog pokreta.

Povrh toga, imate mnogo varijacija. Imate, na primer, krajnju desnicu koja tvrdi da su ta "globalna elita" Jevreji. To je tipično desničarsko uverenje. Ne dele svi (u pokretu) ta verovanja o "zaveri Jevreja", oni imaju neka svoja druga verovanja. I dalje postoji mnogo fluidnosti, stvari koje se menjaju. Videćemo vremenom, verovatno u narednih dvanaest meseci, da li će od tog fluidnog pokreta nastati koherentnija organizacija, potencijalno nasilna organizacija.

Teorije zavere kao 'gorivo' za proteste

RSE: Pomenuli ste teorije zavere. Izjavili ste ranije da su one "grozne, ali legalne" (awful, but lawful) i da "nije nezakonito pričati gluposti". Ali, šta da radimo kad te teorije zavere postanu gorivo koje pokreće nasilne proteste?

Nojman: To će biti veliki izazov za demokratije, kako da se nose sa tim teorijama zavere. Vidite, na primer u Sjedinjenim Američkim Državama, koliko to deli društvo, gotovo na stalnoj osnovi. Značajan procenat američke populacije veruje da su predsednički izbori 2020. godine pokradeni i da aktuelni predsednik nije zakoniti nosilac vlasti. Ako dođete do te tačke, legitimitet sistema je ugrožen. Ne želimo da dođemo do te tačke u Evropi.

Zato mislim da se na nivou država moramo angažovati u obrazovnim kampanjama. Da uzmemo tačku po tačku tih teorija zavere i da ih raskrinkamo. Mislim da smo neke ljude, koji čine srž tog (anti-kovid) pokreta, izgubili. Njih ne možemo ubediti u suprotno.

5G: Nauka pobija teorije zavere
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:17 0:00

Ali, postoje hiljade onih koji su odlazili na proteste, koji su zainteresovani za taj pokret, ali nisu stoprocentno izgubljeni. Do njih se još može dopreti i do njih moramo dopreti. Zato svi činioci političkog sistema moraju da ulože više napora da dođu do tih ljudi, da razgovaraju sa njima i raskrinkaju teorije zavere.

Kako 'profitira' krajnja desnica?

RSE: Svedoci smo izbornih kampanja u mnogim evropskim državama. U Srbiji su izbori planirani na proleće. Sa vaše tačke gledišta, kakva je budućnost tih anti-kovid pokreta u Evropi? Hoće li uspeti da uđu u parlament?

Nojman: U nekim državama su pokušali da uđu u parlament, većinom bez uspeha. Ali mislim da se krajnja desnica nada da će se neki od sentimenata sa ulica (protesta) pretočiti u glasove za njihove partije.

U mnogim državama su one postale krajnje desničarske, anti-vakcinalne, anti-lokdaun, stranke. One se izrazito trude da pridobiju ljude, da im se pridruže mnogi koji nikada nisu bili deo desničarske politike. Mislim da će krajnja desnica na određenom nivou izvući korist od aktivnosti na anti-kovid protestima.

RSE o pandemiji COVID-a 19

Kroz priče, analize, video zapise i infografike pratite kako pandemija COVID-a 19 utiče na zemlje Zapadnog Balkana i šire.

RSE: U Evropi ima i populističkih lidera sa autokratskim tendencijama. Kakve su njihove veze sa anti-kovid pokretom? Jesu li im bliski?

Nojman: Mislim da ih zasigurno simpatišu. Takođe, populisti su isprva prednjačili u tome da pokažu da su restrikcije u pandemiji neophodne, da virus nije izmišljen, da građani ne treba previše da brinu. Imajući to u vidu, žalosno je da sada vidimo da postoji nekakav "pakt" između desnih populista, autokrata i članova tih ekstremnih pokreta koji imaju tendenciju da postanu nasilni.

Ko su nosioci nasilnog narativa?

RSE: Ali kako naći balans – sa jedne strane, dozvoliti ljudima da iskažu svoja prava (na protest), a da se sa druge strane ti protesti ne pretvore u nasilje? Imaju li pravo da izlaze na ulice?

Nojman: Naravno, imaju pravo da demonstriraju. Otišao bih čak toliko daleko da kažem da imaju pravo da ne žele da se vakcinišu. Ja sam, lično, protivnik ideje da ljude prisiljavate na vakcinaciju.

Ali, kao društvo mi moramo reći – vidite, ako birate da se ne vakcinišete, morate da se suočite sa posledicama. Nećete moći da pristupite određenim javnim mestima i uslugama, moraćete ili da se testirate svakog dana i obezbedite dokaz o negativnom testu, ili da ne odlazite na mesta gde su mere relaksirane ukoliko posedujete dokaz da niste zaraženi. Biće veoma teško da ljudi to razumeju.

Možete im dozvoliti demonstriraju, da artikulišu svoje stavove, ali mora se povući linija - da li tako šire zarazu među ljudima i da li pozivaju na nasilje.

Jer, unutar tog pokreta vi imate ljude koji počinju da kreiraju narative koji opravdavaju nasilje. Ljudima govore da su njihov opstanak i sloboda ugroženi i da im moraju pružiti otpor. Govore im i da imaju pravo da pruže otpor na svaki mogući način, uključujući nasilje, jer su oni protiv kojih se bore moćni.

Vidimo da su neki od tih narativa artikulisani u videima na internetu. To nije postojalo pre godinu dana, ali sada postoji. I to pokazuje da određeni ljudi unutar anti-kovid pokreta razmatraju nasilne akcije. To je opasno.

Da li bezbednosne agencije prate anti-kovid pokret?

RSE: Šta je rešenje - prijaviti takav sadržaj na internetu i društvenim mrežama, ukloniti, blokirati? Ko treba to da radi?

Nojman: U mnogim državama, ukoliko neko podstrekuje na nasilje, provajderi društvenih mreža imaju zakonsku obavezu da uklone takav sadržaj. Mislim da je to fer. U nekim drugim slučajevima, diskreciono je pravo provajdera da li će ukloniti sadržaj. Ono što su od ranije radili, jeste da su takav sadržaj počeli da sklanjaju.

Počeli su, na primer, da uklanjaju sadržaj sa činjenično neistinitim tvrdnjama o vakcinama. Mislim da treba ići i dalje od toga – uklanjati sadržaj sa govorom mržnje. Onaj koji, na primer, navodi da su "Jevreji odgovorni za virus, da Džordž Soroš (američki milioner i filantrop) širi virus, da Bil Gejts (suosnivač kompanije Microsoft i filantrop) čipuje ljude vakcinama". To je toliko netačno i toliko podstiče mržnju da provajderi društvenih mreža to treba da uklone.

RSE: A šta sa bezbednosnim agencijama Evrope? Jesu li svesne potencijalne opasnosti ili zanemaruju to?

Nojman: Neke od bezbednosnih agencija su počele monitoring tih ljudi u pokretima, ali ne sve. I to je deo razloga zašto govorim o ovome. Jer, mislim da treba da postoji više svesti o ovom problemu. Nisu sve agencije, zadužene za sprovođenje zakona, započele opservaciju ovog fenomena (anti-kovid pokreta). A njihov je posao da budu sistem ranog upozoravanja i da spreče da takvi pokreti postanu nasilni.

XS
SM
MD
LG