Potpredsednica Bundestaga o izvinjenju u Kragujevcu: Činjenice sramote i krivice

“Poruka koja se šalje posetom visokorangiranog predstavnika Bundestaga Kragujevcu jeste da se suočavamo sa zločinima počinjenim u ime Nemačke, nudeći naše izvinjenje žrtvama i njihovim voljenima, moleći ih za oproštaj”, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Klaudija Rot (Claudia Roth), potpredsednica nemačkog Bundestaga i članica stranke Savez 90/Zeleni.

Rot je prva visokorangirana zvaničnica Nemačke koja je 21. oktobra posetila spomen park Šumarice u Kragujevcu, gde je nacistička vojska 1941. streljala oko 3.000 nedužnih civila, među kojima 300 đaka i nastavnika tadašnje Muške gimnazije.

Sa tog mesta u centralnoj Srbiji Klaudija Rot je odala poštu žrtvama i uputila izvinjenje njihovim porodicama.

“Moja namera tom posetom je bila da naglasim da zločini nacista i Vermahta (nemačke oružane snage u nacističkoj Nemačkoj, prim. RSE) neće biti zaboravljeni”, kaže Klaudija Rot.

Prema njenim rečima, iako su u nemačkom društvo postojale “eksplicitne i otvorene” debate o ulozi Nemačke u Drugom svetskom ratu, “ljudi u Nemačkoj su očigledno imali ograničeni pogled na stvari kada je reč o zločinima koje je Vermaht počinio u bivšoj Jugoslaviji ili Grčkoj”.

Na pitanje šta bi društvo u Srbiji trebalo da uradi kako bi napredovalo u procesu suočavanja sa ratnim zločinima iz prošlosti, nemačka zvaničnica odgovara, na osnovu iskustva iz svoje zemlje, da su sudske presude ratnim zločincima samo prvi deo tog procesa.

“Debata o samim zločinima, o pozadini i genezi tih zločina, mogla je da počne tek decenijama kasnije. Način na koji je nacionalsocijalistička ideologija delovala i njeni temelji su i dalje teme kojim se bavi civilno društvo u svim društveno-političkim sferama“, kaže Rot.

RSE: Vi ste prva visoka državnica Nemačke koja je posetila stratište iz Drugog svetskog rata u Kragujevcu. Kakve utiske nosite iz te posete?

Rot: Pripremajući se za taj put, naučila sam da je sećanje na zločine u Kragujevcu prolazilo kroz različite faze u poslednjih 80 godina – naročito u kontekstu Hladnog rata. Međutim, Balkan i Srbija su i dalje previše često skrajnuti u sećanju nemačkog naroda na Drugi svetski rat. Užasni masakri u Kraljevu (grad u centralnoj Srbiji) i Kragujevcu su istorijske činjenice sramote i krivice, koje su ostavile duboke ožiljke na preživele i one koji su izgubili svoje voljene, kao i na kolektivno pamćenje.

Zbog toga je meni, kao visokoj zvaničnici nemačkog Bundestaga, bilo veoma važno da posetim komemorativnu ceremoniju povodom 80. godišnjice ovih zločina. Moja namera tom posetom je bila da naglasim da zločini nacista i Vermahta (nemačke oružane snage u nacističkoj Nemačkoj, prim. RSE) neće biti zaboravljeni, i da građenjem tog sećanja želimo da negujemo dobre i prijateljske odnose sa našim prijateljima i partnerima. Potpuno pomirenje može se postići samo kroz iskreni obračun sa istorijskim događajima i njihovim prihvatanjem.

Moj utisak je da je u srpskom društvu, kao i drugde, želja za pomirenjem veoma jaka. Zbog toga mi je drago što, vođeni idejom “sećanje u budućnost”, možemo nastaviti rad na zajedničkom prevazilaženju crnih tačaka u našoj istoriji i na zajedničkim aktivnostima sećanja.

Pročitajte i ovo:

Kragujevac: Veliki školski čas u znaku žrtava rata

RSE: Nemačka je uradila ozbiljan posao u suočavanju sa zločinima iz vremena nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata. Međutim, koliko nemačka javnost zna o nacističkim ratnim zločinima na Balkanu?

Rot: Otkako smo shvatili da iskreno i sveobuhvatno istraživanje naše prošlosti povoljno utiče na našu demokratiju i učvršćuje demokratske puteve u našem društvu, mi Nemci smo postali otvoreni za svaku ruku koja nam je pružena. Takođe treba da budemo proaktivni i da pokušamo na sopstvenu inicijativu da razotkrijemo i pozabavimo se mračnim poglavljima nacističkih zločina koja su prethodno bila neadekvatno rasvetljena ili potpuno nepoznata.

Takve istrage su pola onoga što je potrebno. Druga polovina je da se naširoko saopštavaju rezultati tih istraživanja, da se objave i uspostave kao deo istorije u školama i drugim obrazovnim institucijama. I dalje imamo mnogo posla na tom polju, delimično zbog federalne strukture u našem obrazovnom sistemu. Neke federalne države su napravile veći napredak od drugih. Te praznine u našem širenju znanja moramo podvrgnuti kritičkoj analizi i zatvoriti ih.

RSE: Kako razumete to da, do vaše posete, nijedan visoko rangirani zvaničnik Nemačke nije posetio memorijalni park Šumarice u Kragujevcu?

Rot: To je jednostavno neshvatljivo, nedokučivo i neoprostivo. Svesna sam da je prevazilaženje nacističkih zločina u današnjoj demokratskoj Nemačkoj bio težak put sa mnogo napornih debata i diskusija. Iako su te debate bile eksplicitne i otvorene, ljudi u Nemačkoj su očigledno imali ograničeni pogled na stvari kada je reč o zločinima koje je Vermaht počinio u bivšoj Jugoslaviji ili Grčkoj.

Zbog toga je izuzetno važno da nastavimo rad na suočavanju sa našom istorijom i da održavamo sećanje živim, kako bismo popunili sve one crne tačke u našem sećanju.

RSE: Prve dve decenije nakon Drugog svetskog rata Nemačka je imala probleme sa sprovođenjem tranzicione pravde. Iz vašeg iskustva, šta bi društvo u Srbiji trebalo da uradi kako bi napredovalo u procesu suočavanja sa ratnim zločinima iz prošlosti?

Pročitajte i ovo:

Iz Aušvica poruka preživelih: Nemojte nas izdati, nikad više genocid i mržnja

Rot: Tranziciona pravda je bila važna u početnoj fazi nakon završetka rata, pre svega da bi se pred lice pravde izveli najgori prestupnici nacističke ere. Ali sudske presude samo su osudile zločince. Debata o samim zločinima, o pozadini i genezi tih zločina, mogla je da počne tek decenijama kasnije. Način na koji je nacionalsocijalistička ideologija delovala i njeni temelji su i dalje teme kojim se bavi civilno društvo u svim društveno-političkim sferama. Politika sećanja zamišljena kao „sećanje u budućnost“ ima upravo taj cilj: sprečiti da se ponovi varvarska politika, politika koja raskida sa civilizacijom.

RSE: Posetili ste Srbiju juna 2003. godine, takođe kao članica Bundestaga.Da li je Srbija sada bliža Evropskoj uniji (EU)nego pre 18 godina?

Rot: Situacija se značajno promenila i, rekla bih, poboljšala. Sećam se da su LGBTIQ aktivisti tada imali ogromnih poteškoća da istaknu zastavu. To je nesumnjivo bila samo delimična slika. U razgovorima sa predstavnicima organizacija civilnog društva i opozicionih stranaka, čula sam kakve ogromne probleme imaju sa medijskim pejzažom, slobodom štampe i pristupom javnim resursima. To pokazuje da je napredak opisan u izveštaju EU o napretku stvaran, ali da još mnogo toga treba da se uradi.