Većina međunarodnih komemoracija povodom Dana sećanja na Holokaust održavale su se ove godine onlajn zbog korona virusa, uključujući na mestu nekadašnjeg logora smrti Aušvic, gde su nacističke nemačke snage ubile 1,1 milion ljudi u okupiranoj Poljskoj. Spomen-mesto je zatvoreno za posetioce zbog pandemije, prenosi AP.
Nemački predsednik Frank-Valter Štanmajer je u poruci Svetskom jevrejskom kongresu i Memorijalnom muzeju Aušvic, naveo da obeležavanje Dana sećanja onlajn ne umanjuje njegovu važnost.
„To je dužnost, ali i odgovornost, koju nasleđujemo od onih koji su preživeli strahote Shoaha (masovnih ubistava Jevreja), čiji glasovi postepeno nestaju“, rekao je Štanmajer.
„Najveća opasnost za sve nas započinje zaboravom. Kada tolerišemo antisemitizam i rasizam u našoj sredini – prestajemo da se sećamo što smo činili jedni drugima,“ istakao je nemački predsednik.
"Moramo biti oprezni, identifikovati predrasude i teorije zavere i boriti se protiv njih razumom, strašću i odlučnošću", rekao je Štanmajer.
Nemački Bundestag obeležio je godišnjicu holokausta ceremonijom u zgradi Rajhstaga i preko Interneta. Istovremeno je proslavljeno 1.700 godina života Jevreja u Nemačkoj.
Predsednik Bundestaga Volfgang Šojble je upozorio na pretnje sa kojima se suočavaju nove generacije. „Prošlost je ovde veoma deo sadašnjosti“, naveo je Šojble ukazujući na povratak antisemitizma u Nemačku.
Bivša čelnica Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj i preživela u holokaustu Šarlot Nobloh i publicistkinja Marina Vajsband govorili su na ceremoniji, kojoj su prisustvovali i Štanmajer i kancelarka Angela Merkel.
Preživeli iz Aušvica: Ne dozvolite da izbledi sećanje
U jednom od retkih događaja uživo, građani su se okupili u glavnom gradu Poljske da odaju počast na spomen-obeležju u bivšem varšavskom getu, najvećem od svih u kojima su evropski Jevreji držani u surovim i smrtonosnim uslovima pre nego što su poslati da umru u kampovima za masovno istrebljenje.
Iz nekadašnjeg ozloglašenog nemačkog logora smrti Aušvic-Birkenau na jugu Poljske otišla je u sredu, na 76. godišnjicu oslobođenja logora poruka od preživelih u ime žrtava, sa onlajn komemoracije- "Nemojte nas izdati. Ne dozvolite da se istorija ponovi. Gradimo mostove".
Pandemija Covid-19 prenela je centralnu komemoraciju u Aušvicu, posvećenu ove godine sudbinama dece žrtava, na Dan sećanja na žrtve Holokausta i na internet gde su onlajn emitovana svedočenja dve preživele logorašice koje su u Aušvic dospele kao deca, kao i njihov apel svetu da se suprotstavi mržnji, antisemitizmu i ratovima.
"Nemojte nas izdati. Ne dozvolite da se izvitoperi sećanje i da ga otruju nepošteni naučnici koje vode ksenofobija i antisemitizam. Sami učite istoriju onih koji su bili osuđeni na poniženje. To su bili obični ljudi. Ljudska bića. Dok ih nisu podelili po nacionalnosti ili veri. Negirajući šta se ovde desilo i trujući jedni druge mržnjom ubijamo te žrtve po drugi put", kazala je Anita Lasker Valfliš koja je, kao jevrejska devojčica iz Nemačke, dospela u Aušvic.
Zđislava Vlodarčik prisećala se danas da su u Aušvicu, toj najvećoj fabrici smrti koju su Hitlerovi nacisti podigli na jugu okupirane Poljske za preko 230.000 dece koja su prošla kroz logor, najgore bile noći.
"Deca su plakala, u snu dozivala mame, jecala ali postepeno bi ti glasovi utihnuli jer su znali da niko neće doći, niko ih neće pomaziti po glavi, neće ih zagrliti. Umirala su usamljena. Zašto? Deca su se rađala u logoru ali im nije dopuštano da žive, na mestu su ubijana. Nisu imala imena, čak ni brojeve. Koliko ih je umrlo? Zašto? Jesmo li bili neprijatelji Trećeg Rajha?", kazala je Vlodarčik.
Na kraju svog obraćanja Vlodarčik je apelovala da se zaustave ratovi.
"Sada je u celom svetu epidemija virusa korona. Da li je i to rat? Ljudi su odvojeni jedni od drugih, deca ne mogu da se igraju sa vršnjacima, imaće psihičke teškoće. I takođe ima patnje. I ljudi umiru u samoći. Zašto? Nedostaje budnosti u svetu", kazala je.
Predsednik Poljske Andžej Duda upozorio je da ovogodišnja komemoracija bez presedana, na internetu, umesto da se kao svake godine uživo okupe preživeli logoraši, državnici, velikodostojnici i u ekumenskoj molitvi i zajedno odaju poštu žrtvama, samo potvrđuje koliko je važno sačuvati materijalne dokaze zločina.
"Zločini izvršeni u nemačkim koncentracionim logorima bili su realni i Holokaust je bio realan. Istinski ljudi su tu stradali u nezamislivoj ali realnoj patnji. I zaista su umirali. I zaista su ih ubijali. Stradanja i smrt žrtava bili su i ostaju realni", kazao je Duda.
Poljski predsednik, kao i Anita Lasker Valfliš i Zđislava Vlodarčik, apelovao je da se čuva sećanje na sve što se dešavalo u Aušvicu i da se sledećim pokoljenjima prenese glavna poruka tog mesta - nikad više Aušvic, nikad više genocid, mržnja i rasizam.
Direktor Državnog muzeja u bivšem nacističkom nemačkom logoru Aušvic Birkenau, Pjotr Civinjski upozorio je da uz sve ratove, pandemije i katastrofe naša ravnodušnost u stvari ubija najviše žrtava.
"Varamo sami sebe da ratovi, katastrofe ili pandemije menjaju svet. Ali naša ravnodušnost je ta koja pravi najviše žrtava. A među njima najslabije, a najnevinijeasu uvek deca", rekao je Civinjski.
Nakon ekumenske molitve obeležavanje 76. godišnjice oslobođenja logora Aušvic i Dan sećanja na žrtve Holokausta okončano je onlajn konferencijom o uticaju rata i Holokausta na oblikovanje identiteta dece.
Poljska danas odaje poštu žrtvama Holokausta, onlajn komemoracijama ali na ulicama Varšave, gde, kao svake godine na ovaj dan, krstari prazan, sablasni stari tramvaj sa žutom Davidovom zvezdom, od geta do stanice gde su Jevreje trpali u vagone za stoku i odvozili u smrt u Aušvic, Treblinku, Majdanek i druge logore u okupiranoj Poljskoj.
Širom Poljske uveče u prozorima pale se sveće, kao podsećanje na jevrejske susede kojih više nakon pakla Holokausta nema.
Luksemburg vraća imovinu žrtvama Holokausta
Dan sećanja je obeležen i u Evropskom parlamentu. Izraelski predsednik Ruven Rivlin, nemački predsednik Štanmajer i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) naglasili su u utorak u zajedničkom saopštenju posvećenost očuvanju sećanja na Holokaust i borbi protiv antisemitizma.
U međuvremenu, Vlada Luksemburga je u sredu potpisala sporazum o vraćanju neaktivnih bankovnih računa, polisa osiguranja i opljačkanih umetničkih dela ljudima koji su preživeli Holokaust. Time će se obezbediti finansijska sredstva za promociju sećanja, obrazovanja i istraživanja Holokausta u Luksemburgu.
Nemački nacisti su okupirali Luksemburg u maju 1940. godine. Tokom Holokausta je ubijeno oko 2.000 luksemburških Jevreja.
Preživeli i mnogi drugi pridružili su se kampanji Svetskog jevrejskog kongresa koja je podrazumevala objavljivanje njihovih fotografija i #MeRemember. Prikazane su u Aušvicu na ekranu pored kapije i stočnim kolima kojima prevoženi logoraši.
Onajn priroda ovogodišnjih komemoracija je u kontrastu sa prošlogodišnjom, kada je obeleženo 75 godina od oslobađanja Aušvica velikim skupom na mestu nekadašnjeg logora uz učešće preživelih i nekoliko desetina evropskih lidera.
Bilo je to jedno od poslednjih velikih međunarodnih okupljanja pre nego što je pandemija zaustavila normalan život.
Papa Franjo: Budite zabrinuti kako je put istrebljenja počeo
Papa Franjo je u sredu, povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, zatražio od ljudi da pomno prate ideološki ekstremizam "jer se takve stvari mogu ponoviti".
Govoreći tokom opće audijencije, održane u vatikanskoj biblioteci zbog restrikcija protiv širenja korona virusa, Franjo je izjavio kako je imperativ da svet ne zaboravi.
"Pamtiti izraze čovječnosti. Pamtiti znake građanskog društva. Pamćenje je uslov za bolju budućnost u miru i bratstvu", kazao je Franjo, koji je posetio Aušvic 2016. godine.
Kazao je da društvo nikada ne treba popustiti u svojoj budnosti pred opasnostima nacionalizma.
"Pamtiti također znači i biti oprezan, jer se takve stvari mogu ponoviti, počevši od ideoloških prijedloga koji se pozivaju na zaštitu ljudi, ali završavaju u razaranju naroda i razaranju humanosti", kazao je.
"Budite zabrinuti time kako je taj put smrti, istrebljenja i brutalnosti započeo", naglasio je, misleći na uspon nacista na vlast u 1930-im godinama na valu ekstremističkog nacionalizma, prenosi Rojters.
'Preživeli nesigurniji tokom pandemije'
Stotine preživelih u Austriji i Slovačkoj će u sredu dobiti prvu dozu vakcine protiv bolesti koju izaziva korona virus.
„To im dugujemo“, rekla je Erika Jakubovits, organizatorka akcije vakcinacije iz Jevrejske zajednice u Beču.
"Oni su pretrpeli toliko trauma i čak su se osećali nesigurnije tokom ove pandemije", dodala je.
Agencija Asošijejted pres navodi da se očekuje da će oko 400 Austrijanaca, mahom u osamdesetim i devedesetim godinama, koji su preživeli holokaust biti 27. januara vakcinisano u najvećem bečkom centru za vakcinaciju koji je postavljen u kongresnom centru austrijske prestonice.
Jevrejska zajednica Bratislave u Slovačkoj takođe u sredu vakciniše preživele.
„Veoma, veoma smo zahvalni što se vakcinacije održavaju ovog simboličnog dana“, rekao je Thomas Stern, šef jevrejske zajednice u Bratislavi. Oko 128 preživelih trebalo je da u sredu primi prvu dozu u jevrejskom zajednici Bratislave, a narednih dana još 330 širom zemlje.
Evropski jevrejski kongres procenjuje da danas oko 20.000 preživelih od holokausta još uvek živi u Evropskoj uniji.
Izrael je saopštio uoči obeležavanja 27. januara da je oko 900 ljudi koji su preživeli holokaust preminulo 2020. godine od posledica bolesti koju izaziva korona virus.
Kako je saopštio je Centralni biro za statistiku Izraela, oko 5.300 preživelih u masovnom ubistvu evropskih Jevreja koje su počinili nacisti i njihovi saradnici u Drugom svetskom ratu bilo je zaraženo korona virusom prošle godine.
Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta obeležava se 27. januara – na dan kada su jedinice Crvene armije 1945. godine oslobodile nacistički logor Aušvic u kojem je tokom Drugog svetskog rata ubijeno najmanje 1,1 milion ljudi.
Prema podacima memorijalnog centra Jad Vašem, tokom holokausta je ubijeno između pet i šest miliona Jevreja.
