Dostupni linkovi

Mijatović za RSE: Medijska situacija na Balkanu se pogoršava


Ne slažem se da je novinarstvo u krizi zbog digitalizacije: Dunja Mijatović

Medijska situacija na Balkanu se svakim danom samo pogoršava, kaže za Radio Slobodna Evropa Dunja Mijatović, doskorašnja predstavnica OEBS-a (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) za slobodu medija.

"To je svakako efekat rata, društva u tranziciji, ali iza svega stoji nespremnost političara i onih koji imaju moć da se odreknu kontrole i uticaja na medije. Na žalost, svi tvrde da su demokrate. Međutim, u praksi se ponašaju kao u državama u kojima nema medijskog pluralizma i generalno sloboda", navodi ona.

Dunja Mijatović je bila sedam godina na ovoj funkciji. Kaže da su je kritikovale vlasti mnogih država.

"Međutim, pokazalo se da nijedna izgovorena reč, nijedan slučaj koji sam spomenula – nisu bili lažni. To što se nekome nisu sviđale moje izjave, to je druga tema", ističe Mijatović.

Razgovor za Radio Slobodna Evropa je vođen tokom njenog boravka u Pragu gde je predavala polaznicima novinarske škole u organizaciji "Bakala Foundation".

RSE: Prošle sedmice je prestao da izlazi "Njuzvik" na srpskom jeziku. Adria Media Group, u okviru koje je ovaj magazin publikovan, saopštila je da je to posledica finansijskih i političkih pritisaka. Pre dve godine ste izjavili da je medijska situacija na Balkanu najgora od rata. Da li slučaj "Njuzvika" potvrđuje da se to stanje u međuvremenu dodatno pogoršalo?

Mijatović: Ne bih mogla na primeru "Njuzvika" da komentarišem medijsku situaciju u čitavom regionu. Čitala sam o ovom slučaju, ali ne znam detalje pa ne mogu da komentarišem razloge iako sam videla saopštenja o pritiscima koje pominjete. Pošto od marta više nisam predstavnica OEBS-a za slobodu medija, to je pitanje za mog naslednika Harlemsa Dezira.

Što se tiče generalne medijske situacije u regionu, mislim da se svakim danom samo pogoršava. To je svakako efekat rata, društva u tranziciji, ali iza svega stoji nespremnost političara i onih koji imaju moć da se odreknu kontrole i uticaja na medije. Na žalost, svi tvrde da su demokrate. Međutim, u praksi se ponašaju kao u državama u kojima nema medijskog pluralizma i generalno sloboda.

Ne bih rekla ni da novinari nisu ti koji nisu krivi i da ne snose odgovornost. Manjka solidarnost, profesionalizam.

Problemi su i ekonomske prirode, tačnije nedostatak novca, veoma mali markentinški kolač koji može da se podeli između velikog broja medija. Nedostaje i edukacija. Novinari nemaju dovoljno mogućnosti za obuku, zbog čega su važni treninzi za mlade novinare da bi mogli da odgovore svim izazovima profesije u veoma složenom društvu.

"Manjka i solidarnosti"
"Manjka i solidarnosti"

Takođe, veoma je bitna i sigurnost novinara na šta sam se fokusirala tokom svog sedmogodišnjeg mandata u OEBS. Novinare i dalje napadaju, ubistva iz 1990-ih nisu razrešena. Nema istraga napada, naročito na novinarke koje se bave istraživačkim novinarstvom.

Zbog svega toga imamo veoma konfuznu i problematičnu medijsku scenu u regionu. Ako se analiziraju samo zakoni, oni su u osnovi dobri – neki čak bolji nego i u pojedinim zemljama EU. No, sporna je njihova primena, uključujući i u zaštiti izvora informacija kao i njihovom pristupu. Stoga se tretman novinara u našim društvima mora hitno promeniti.

RSE: Iako balkanske države teže članstvu u EU, mediji ne igraju ulogu "četvrtog staleža", odnosno kontrolora politike, već su često u njenoj službi. U tom kontekstu, privatni tabloidni mediji su često razglasne stanice vlasti koji se koriste za demonizovanje opozicije. To se može videti na primeru Srbije.

Mijatović: Ne mogu o tome pojedinačno govoriti. To su specifični slučajevi, nebitno je da li se radi o Srbiji, Bosni i Hercegovini ili bilo kojoj drugoj državi. Ključno je pitanje kako promovisati medijski pluralizam da bismo živeli u zdravom medijskom okruženju što definitivno nije slučaj u celom regionu. Vode se kampanje u kojima se ljudi blate, iznose najgore optužbe protiv njih. Takođe, poražavajuća je situacija kada je u pitanju novinarski dignitet i profesionalizam.

Insistiranje na privatizaciji medija nije greška

RSE: U kojoj meri je za haotično stanje odgovorna i međunarodna zajednica jer je, zarad povlačenja države iz medija, insistirala na njihovoj privatizaciji koja je na Balkanu izvedena na sumnjiv način tako da se preko njih sada vode najprljavije kampanje?

Mijatović: Međunarodna zajednica nije napravila grešku insistiranjem na privatizaciji medija. Transformacija ne samo medija već i drugih kompanija, kao i društva u celini – jeste dug proces koji se ne može okončati preko noći, imajući u vidu i nasleđe ratova. Svako ko je mislio da ćemo odmah nakon privatizacije medija živeti u demokratskom društvu – bio je u krivu. To je mukotrpan i bolan proces za one koji ne mogu lako da prihvate šta znači istinska sloboda izražavanja.

Problem je i govor mržnje. Međutim, on se ponekad tiče i slobode govora jer ljudi na Balkanu nisu uvek spremni da prihvate provokativnu vest, koja se kosi sa dobrim ukusom i može biti vulgarna, ali spada u slobodu govora.

E, sad, pomiriti sve to i pronaći zlatnu sredinu radeći na profesionalizaciji i, istovremeno, prihvatajući te nove slobode – jeste veoma mukotrpan i dugotrajan posao.

Ceo region pravi grešku i u transformaciji javnih servisa koji su dobili nove zakone i trebalo bi da predstavljaju glas javnosti. Nažalost, to nije slučaj, čime se redukuje medijski pluralizam tako što bismo, na jednoj strani, imali istinski nezavisne javne servise i, na drugoj, komercijalne medije koji se međusobno ne takmiče već učestvuju u jednom važnom procesu. Ni u jednoj balkanskoj državi to nije ostvareno. To je i pitanje za Evropsku komisiju koja pridaje ogromnu važnost uređivačkoj i finansijskoj nezavisnosti javnih servisa kako bi prestali da budu megafoni različitih političkih opcija.

Dakle, nije problem samo privatizacija i komercijalizacija već je sve to mnogo složenije.

"Nespremnost da se prihvati provokativna vest"
"Nespremnost da se prihvati provokativna vest"

RSE: Čini mi se da su, uz sve mane, javni servisi na Balkanu još i najbolji deo medijske scene. Paradoks je da je, na primer, B92 preživeo Miloševićev autoritarizam, ali da nije "preživeo demokratiju", odnosno od nezavisnog postao je obično komercijalno glasilo. S druge strane, na insistiranje EU u Srbiji su privatizovani lokalni mediji, pa je izvesni Radojica za male pare pokupovao više radio i TV stanica. Deo njih je zatvoren, pa je država morala ponovo da ih preuzme kao stečajni upravnik. Stiče se utisak da u Briselu nisu previše vodili računa o speficičnostima balkanskih društava.

Mijatović: Dok sam radila u OEBS-u nisam se bavila pojedinačnim primerima privatizacije. Lokalnih medija koji ne mogu da opstanu ima i u Bosni i Hercegovini kao ostatak starog sistema. Neki su bili čak i glasnogovornici ratnih politika. Održavati ih po cenu bilo čega, ne mislim da je u redu.

Međutim, privatizacija se ne radi na pravi način, to se čini stihijski da bi određene političke partije došle do medija kako bi imale glasilo za izbore, a onda na njih zaborave. To istovremeno pokazuje i da postoji previše medija koji nisu istinski nezavisni i da ne služe interesima svojih lokalnih zajednica, što znači da taj proces nije još ni započeo kako treba a kamoli završio.

Globalno nazadovanje u medijskim slobodama

RSE: Svedoci smo medijske regresije i izvan Balkana. Tako je češki ministar finansija Andrej Babiš, inače jedan od najbogatijih ljudi u zemlji, kupio dva ključna dnevna lista, koji su ranije bili model profesionalnog novinarstva, a sada su u službi njegovih poslovnih i političkih interesa. Veliki su pritisci na mediji i u Mađarskoj, Poljskoj i u drugim postkomunističkim zemljama.

Mijatović: Nije reč samo o Balkanu ili ovom delu sveta, već postoji globalna regresija koja utiče na medijske slobode i profesionalizam. Možemo videti šta se dešava u SAD, zatim u mnogim članicama EU zbog čega moramo obratiti pažnju šta se zbiva u demokratskim državama, jer ako se takvi pritisci na medije događaju u zemljama koje bi trebalo da budu lider u demokratizaciji, postavlja se pitanje kakav će to efekat imati na društva u tranziciji, uključujući i novinarstvo.

Medijska situacija na globalnom planu je veoma problematična iz različitih razloga. Nije problem samo "fake news" (lažne vesti) već nastojanje da se mediji kontrolišu više nego ranije. To se može objasniti i ekonomskim razlozima kao i dugim ostankom na vlasti politika koje ne gledaju prijateljski na slobodu medija. Stoga postoji ogroman globalni pokret, ako tako mogu reći, sa nevladinim organizacijama koje se bave slobodom medija, koje su glasnije nego ikada i prisutne u međunarodnim forumima u kojima se raspravlja o opstanku nezavisnog novinarstva, profesije novinar i kako da se promeni ovaj silazni trend.

"Nastojanje da se mediji kontrolišu više nego ranije"
"Nastojanje da se mediji kontrolišu više nego ranije"

Trenutno radim sa mnogim nevladinim organizacijama, pre svega kada je reč o sigurnosti novinara koja je gora pre nego što je ikada bila – ogroman broj ubistava i napada a države ne rade dovoljno da bi se oni istražili.

RSE: Da li je realno da ti napori nevladinih organizacija osiguraju pomak, ili će duboko ukorenjeni politički i ekonomski interesi, sa jedne, i kao posledica toga sve izraženija autocenzura kod novinara, sa druge strane, voditi daljoj medijskoj regresiji?

Mijatović: Ne znam kako će se to razrešiti. Da znam, dobila bih Nobelovu nagradu. Dakle, pitanje je da li će inicijativa raznih nevladinih organizacija, koja je jača nego ikada ranije, dovesti do – ako mogu tako reći – otvaranja očiju nekih političkih struktura, uključujući i u Briselu i Strazburu, kako bi se uradilo više na zaštiti novinara a da se države koje ne poštuju sve te rezolucije i obaveze koje su prihvatili onoga trenutka kada su postale članice međunarodnih organizacija – jednostavno prozovu, direktno i jasno da moraju promeniti svoj stav.

Nažalost, u mnogim slučajevima i kada se to učini – nema efekta. No, ne treba stati i posustati u naporima da se ukaže na probleme u medijima.

RSE: Tehnološke promene omogućavaju medijima da plasiraju poruke na različitim platformama. No, nažalost, njih koriste i neprijatelji slobode, uključujući i ekstremističku "Islamsku državu". Moćni centri posežu za takozvanim botovima kako bi plasirali poželjne poruke. Istovremeno, skloni su i obaranju sajtova koji im se ne sviđaju. Tako je blokiran sajt Peščanika ubrzo nakon što je objavio tekst da je doktorski rad ministra unutrašnjih poslova Srbije plagijat.

Mijatović: Da, ja sam na to reagovala.

RSE: Dakle, sa mogućnostima rastu i rizici.

Mijatović: Kao i u stvarnom životu. Treba da se naviknemo da je internet platforma, forum za komunikaciju na kome se dešavaju i ružne i jezive stvari na šta bi država trebalo da reaguje. Međutim, ja sam protivnik stava da se svo zlo u našem društvu dešava na internetu te da ga moramo blokirati da bismo se rešili nedaća, zatim da se daju veće ingerencije kompanijama poput Gugla i Fejsbuka da bi se borile protiv toga. To je prebacivanje odgovornosti sa države na nekog drugog, što je problem.

Ne slažem se sa ocenama da je novinarstvo u krizi i opasnosti zbog digitalizacije. To je proces koji treba prihvatiti.

Sve moje kritike su bile osnovane

RSE: Pomenuli ste malopre da ste reagovili na obaranje sajta Peščanika. Vlasti u Srbiji su Vas i zbog ovog ali i drugih izjava često kritikovale i optuživale da ste pristrasni. Kako Vam sve to izgleda iz ove perspektive.

Mijatović: Pa, dobro, ja sam tokom sedmogodišnjeg mandata kritikovana ne samo u Srbiji nego i u mnogim drugim državama. Da nisam kritikovana, onda bi u civilnom društvu koje mi je pružalo ogromnu podršku – rekli da nisam radila svoj posao. Naravno, nije jednostavno kritikovati vlade. Međutim, pokazalo se da nijedna izgovorena reč, nijedan slučaj koji sam spomenula – nisu bili lažni. To što se nekome nisu sviđale moje izjave, to je druga tema.

Nikada nisam imala problem sa kritikom, pogotovo ako je konstruktivna. Međutim, nisam prihvatala iznošenje lažnih informacija u javnosti u smislu da pripadam nekom drugom političkom bloku. Mogu reći da sam izašla iz ovog posla nakon mandata od sedam godina kao pobednik u smislu da sam uradila sve da pomognem, koliko sam mogla, svim 57 članicama OEBS-a.

RSE: Da li se može kao i u slučaju Balkana povući paralela između stanja u medijima pre nego što ste preuzeli dužnostu u OEBS-u i nakon odlaska.

Mijatović: Zavisi od regije do regije. Kada je reč o Balkanu, mnoge stvari su se promenile na bolje ali su i mnoge negativne. Kada je reč o zakonima, dosta zemalja je usvojilo dobru medijsku legislativu, u većini balkanskih država došlo je do dekriminalizacije klevete, što je veoma bitan momenat. U nekoliko slučajeva pokrenute su istrage ubistva novinara. Ja sam direktno učestvovala i u Vladi Srbije i u Vladi Crne Gore u nastojanju da se pokrenuti ti procesi.

"Usvojene dobre medijske legislative"
"Usvojene dobre medijske legislative"

Naravno, još nema rezultata što je problematično, ali su ipak ti slučajevi posle decenija izvučeni iz nekih ladica u kojima su bili. Kada je reč o napadima na novinare na Balkanu, neki slučajevi su rešeni. Ako uporedimo sa drugim članicama OESC, poput Rusije gde nema nikakvih istraga, ili u državama u kojima su novinari zatvoreni – na Balkanu nema novinara u zatvoru.

RSE: A šta je gore?

Mijatović: I dalje neprestana želja politike i moćnika da kontrolišu medije, što je veoma problematično.

RSE: Govorili smo o pritiscima na medije, jačanju autocenzure, pa su mnogi skloni da kažu kako novinarstvo više nije prestižna profesija, jer nije ni dobro plaćena. Trenutno predajete u školi u Pragu koju organizuje Bakala fondacija. Koliko polaznici veruju da novinarstvo ipak još uvek ima smisla u širenju demokratskih sloboda i pomoći građanima da shvate sve složeniji svet u kojem živimo?

Mijatović: Uvek sam govorila da je bolje čak i loše novinarstvo nego da ga uopšte nema. Ovoj profesiji je potrebna podrška i smatram da je i dalje itekako prestižna. Mislim pre svega na istraživačko i hrabro novinarstvo koje otvara oči društvu, na novinare koji su voljni da, bez ozbira na sve probleme, otkrivaju korupciju, kriminal i sve što negativno utiče na naše društvo. Takvo novinarstvo nam treba.

Zato je ovo što radi Bakala fondacija od ogromnog značaja iako je to samo jedna kapljica koja rešava problem u moru problema. Veoma je bitno raditi sa mladim ljudima koji će sutra pomoći demokratizaciji društva.

"Bitno je raditi sa mladima"
"Bitno je raditi sa mladima"

Ja nameravam da se u tome angažujem s obzirom na moja iskustva, videvši između ostalog na koji način završavaju mnogi novinari u ne malom broju država samo zato što rade svoj posao, odnosno prenose istinu koja neke itekako boli. Stoga se mora podržavati novinarstvo bez obzira na probleme u kojima se nalazi.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG