Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Radić: Zašto napad nije terorizam


"Bitno je ne uletati u emociju i stvarati od toga priču o terorizmu i politički motivisanom aktu", kaže Aleksandar Radić (na fotografiji)

Vojni analitičar i stručnjak za bezbjednost iz Beograda Aleksandar Radić kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) da u slučaju napada na Ambasadu Sjedinjenih Država u Podgorici treba sačekati okončanje istrage.

Radić smatra da sve ukazuje da je riječ o pojedinačnom činu a ne terorističkom aktu koji u konkretnom slučaju, ukoliko dođe do zloupotreba, može biti iskorišten u političke svrhe i tako uticati na dalje podjele u Crnoj Gori u kojima bi se mogla produbiti matrica "ko je Crnogorac – on je za NATO i Zapad, a ko je Srbin – on je protiv njih i za Rusiju".

RSE: Gospodine Radiću, policija je potvrdila identitet napadača na Ambasadu SAD-a u Podgorici. Riječ je Daliboru Jaukoviću, nagrađivanom pripadniku Vojske SRJ i to 1999. godine, godine u vrijeme NATO-ove intervencije na SRJ. Kako biste protumačili ove do sada poznate činjenice?

Radić: Bitno je ne uletati u emociju i stvarati od toga priču o terorizmu i politički motivisanom aktu ili bilo čemu što bi na javno mnjenje moglo da ostavi širu posljedicu. Jer, da se razumemo, uvek postoje i one neke posebne priče koje se odnose samo na jednog čoveka i možda je to tema o kojoj bi u ovom trenutku više mogli da kažu psiholozi i sociolozi nego što bismo to trebali da posmatramo striktno kao slučaj iz domena bezbednosti.

Jedno je kad neko dođe usred dana pred Američku ambasadu u Sarajevu, kao što je to bio slučaj, i krene da uzvikuje već poznate parole, i kada očekujete da se sa svojom matricom pripadnosti nekom ekstremnom punktu uklapa u nešto.

Mevlid Jašarević prilikom napada na Ambasadu SAD-a u Sarajevu, oktobar 2011.
Mevlid Jašarević prilikom napada na Ambasadu SAD-a u Sarajevu, oktobar 2011.

Ovo je čin, čak ako se i pokaže na kraju da je čovek ostavio neki trag i neku političku konstrukciju, s obzirom na naš mentalitet, je individulani čin i kao takvoga ga treba gledati. Sad je to posao policije a posao je, naravno, i ljudi ko se bave psiholgijom da sagledaju šta je to njega nagnalo na takav jedan potez.

Naravno, u atmosferi koja je sad u Crnoj Gori i oštre podele u kojoj dio ljudi iz vlasti na neki način zloupotrebljava atmosferu i pokušaj izazivanja nereda u Podgorici, i na tome insistirajući stvara nacionalno podvajanje.

Sa druge strane, činjenica je da su proruske partije bile involvirane sa stranim obaveštajnim službama, i u takvoj jednoj atmosferi podele svaka reč mora da bude odmerena, uvek mora da se razmišlja o tome kome sada treba da bude celishodno da, tumačeći tragediju, dovede do stvaranja jedne slike koja bi mogla da bude štetna u kontekstu bezbednosti.

Ako tako gledamo na stvari, onda bi tragedija gospodina Jaukovića mogla, nažalost, da evoluira u nešto što bi moglo da ima svoju političku težinu, ako dođe, recimo, u medijima do neodgovornog tumačenja i potrebe za senzacionalizmom u kojoj se onda pojave ljudi koji već imaju gotove istine o tome šta je on zapravo radio.

RSE: Međutim, na profilu Jaukovića na društvenim mrežama za koji su na pres-konferenciji crnogorske policije rekli da je sada u fokusu FBI-ja koji se naravno uključio u istragu, može se pronaći dosta anti-NATO retorike, kao i proruske. Kako to možemo shvatiti?

Radić: Upravo o tome i govorim. Znači da, bez obzira na njegove lične motive i na sliku koju je stvarao na svom Facebook profilu ili na to što se kasnije sazna u istazi da je pričao svojim prijateljima, ne sme da se gleda kao na činjenicu da je on bio čovek koji je nešto počinio sa snažnim političkim motivom, što je najopasnije po nečijem zadatku. Znači, tu mora da se jasno razdvoji, s obzirom na to da u našem narodu mi nemamo primere klasičkog terorističkog organizovanja.

Možda bih mogao da kažem da svi kod nas žele da budu političke vođe koje profitiraju na tako nečemu, ali je činenica da mi nemamo presedane sa delovanjem terorističkih organizacija. I bez obzira na Principov postupak (Gavrilo Princip, prim. aut.) i atentat na Ferdinada (Franc Ferdinand, prim. aut.) koji danas, posle sto godina, neki tumače kao terorizam, mi nemamo tradiciju terorizma na našim prostorima i u našem narodu.

Atentat i Sarajevo
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:07:10 0:00

Ako se nešto dešavalo, to su bile neke druge forme političkog nasilja i upravo zbog toga mislim da je potrebno maksimalno oprezno tumačiti Jaukovićeve poteze, jer bilo bi jako štetno ako bi se izveo zaključak da postoji razvijen politički ekstremizam i da se na tome kapitalizuje jedan dodatni pritisak u Crnoj Gori u kojoj su ljudi i ovako dovoljno podeljeni u dve grupe za i protiv NATO-a, za i protiv Amerike i Rusije.

I upravo zbog toga mora da postoji jedan visok nivo javne odgovornosti i treba sačekati u svakom slučaju na ono što kaže zvanična istaga i na kraju tek iznositi zaključke.

RSE: Ali u kontekstu onoga što ste rekli, anti-NATO raspoloženje i rusofilja nijesu zanemarljiv osjećaj kod dijela populacije u Crnoj Gori, pa i šire. Da li ovakva vrsta incidenta može podstaći slične radikalne akcije?

Radić: Često se dešava da se nasilni činovi događaju kao da su uzrok jedan drugome kao, recimo, masovno ubistvo u Americi. U tom kontekstu možemo reći da postoji rizik. Da se razumemo, sam stav protiv NATO-a ili protiv Zapada nije pokretač, niti opravdanje za bilo koga da podigne reč, a kamoli da preduzme čin nasilja. Ali generalizacija te teme može da dovede do još većeg presinga prema ljudima koji drugačije misle u Crnoj Gori, odnosno u vlasti, i to može da produkuje negativnu reakciju.

Jaka emocija koja postoji je potpuno izdvojila dve grupe i mislim da je opasna. Jer na kraju ćemo dobiti sliku koja se, nažalost, gradi "da je onaj ko je Crnogorac – on je za NATO i Zapad, a onaj ko je Srbin – on je protiv NATO-a i Zapada, a za Rusiju". To je nešto što nikome ne treba da se dogodi u našem regionu, odnosno da tako napravimo jednu generalnu sliku o tome da prema nacionalnosti određujemo i naša politička osećanja.

RSE: Da li ovo može ili ne može imati nekih političkih reperkusija?

Radić: Mislim da posledice mogu biti jako negativne, ako se na negativan način preduzme kampanja u kojem će se na slučaju Jaukovića graditi slika o tome da su oni koji su protiv NATO-a i koji imaju rezervu prema Berlinskom integracionom procesu spremni na nasilje da bi ostvarili svoje ciljeve.

Upravo u kontekstu događaja iz oktobra pretprošle godine u Podgorici, treba da naučimo lekciju kako lako može da se izvrši podela, ako se jedan stav generalizuje. Kao što se sada sudi onima koji su to počinili, tako i slučaj Jokovića treba gledati kao problem, izvući zaključke, preduzeti preventivne mere, ali je vrlo opasno stvarati generalnu sliku i pojednostaviti situaciju i tumačiti da svako ko je na onoj drugoj strani fronta je spreman da se bori po svaku cenu, čak i koristeći metode koje izgledaju kao terorističke.

Crnogorska policija privodi osumnjičene za pokušaj državnog udara, oktobar 2016.
Crnogorska policija privodi osumnjičene za pokušaj državnog udara, oktobar 2016.

RSE: Interesantno je da se napad dogodio praktično na 10. godišnjicu napada na Ambasadu SAD-a u Beogradu, što nas vraća na priču o antizapadnom sentimentu koji postoji u političkom diskursu?

Radić: To može da bude potpuna slučajnost. Antizapadni sentiment je vrlo jak u srpskom narodu i primetan je. Ja živim u Beogradu i osećam koliko je teško među ljudima i pokušati racionalizovati neke odnose između Istoka i Zapada i, naravno, da će se negde na margini tih snažnih osećaja pojaviti ljudi koji su spremni da odu korak dalje u onome što se ne sme ni pomisliti, a kamoli da se učini.

No, u stvaranju atmosfere pritiska i krivice samo će se indukovati još više slučajeva u kojima će se radikalno postupati i to je tema o kojoj u ovom trenutku treba da se razgovara, odmereno, sa rezervom, da se priča o tome šta je jednog čoveka ponukalo da uradi to što je učinio i završio svoju životnu priču na takav način.

Facebook Forum

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG