Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Dezinformisanje manjina?


Medijski stručnjaci i novinarska udruženja naglašavaju da je cilj da se smanji politički uticaj na medije manjina

Nakon završene javne rasprave o nacrtu nove medijske strategije nacionalni saveti nacionalnih manjina, koji su i osnivači manjinskih medija o čijem budućem statusu se raspravlja, otvoreno su protiv većine predloženih rešenja za manjinsko informisanje. Dok iz saveta tvrde da predložene mere ugrožavaju stečena manjinska prava, medijski stručnjaci i novinarska udruženja naglašavaju da je cilj mera da se smanji politički uticaj na te medije.

Rasprave o izboru urednika

Nacrt medijske strategije predviđa nekoliko rešenja za manjinsko informisanje. Jedno od njih, koje je izazvalo i negodovanje nacionalnih saveta, je da ti saveti ne bi mogli da smene ili da imenuju glavne i odgovorne urednike bez saglasnosti samih redakcija. Koordinacija nacionalnih saveta nije zadovoljna ni predlogom da više ne budu pitani o izboru urednika u javnom medijskom servisu.

"Predložen tekst medijske strategije umanjuje stečena prava nacionalnih manjina u oblasti javnog informisanja koja su obezbeđena donošenjem Zakona o nacionalnim savetima", prenosi stav Koordinacije saveta nacionalnih manjina Emil Lulić, predstavnik tog tela.

On dodaje da "nacrt predviđa da saveti više ne daju mišljenje u postupku izbora odgovornih urednika javnih medijskih servisa, smatrajući da to nije dobro, a to je odredba zakona o savetima koja je prošla ustavno-pravnu kontrolu, i Ustavni sud je rekao da je to u skladu sa Ustavom kao i sa pravnim sistemom zemlje".

Zadatak strategije je da obezbedi novinarsku autonomiju i samostalnost redakcije, kako u većinskim tako i u manjinskim medijima, odgovara na kritike nacionalnih saveta docentkinja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Jelena Kleut, koja je kao medijska ekspertkinja učestvovala u izradi nacrta strategije.

"Cilj predloženih rešenja nije da se derogiranju manjinska prava, već da se smanji uticaj nacionalnih saveta na same redakcije i da se na taj način obezbedi kvalitetnije informisanje manjinskih zajednica", naglašava ona.

Zgrada Radio-televizije Vojvodine u Novom Sadu
Zgrada Radio-televizije Vojvodine u Novom Sadu

"Mišljenje koje nacionalni saveti daju za izbor urednika u javnom medijskom servisu, u celini narušava koncept javnog medijskog servisa kao potpuno objektivnog, autonomnog dela medijskog sistema", navodi Kleut i podseća da pripadnici nacionalnih saveta učestvuju u radu Regulatornog tela za elektronske medije (REM), a to telo imenuje upravne odbore javnih medijskih servisa i zbog toga se trenutno samo "dupliraju funkcije nacionalnih saveta".

Ko bira NGO?

Istovremeno, nacionalni saveti - koji su po važećem Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina zaduženo za ostvarivanje prava u četiri oblasti - kultura, službena upotreba manjinskih jezika, informisanje i obrazovanje -protive se i ideji da članove upravnih odbora medija čiji su osnivači saveti čine i predstavnici civilnog sektora kao i same redakcije, uz jednu trećinu predstavnika saveta.

"Ko će povući crtu i reći koja nevladina organizacija može, a koja ne može da ima predstavnika u tim medijima? Prosto, nacionalni saveti kao neposredno izabrana tela od strane većine pripadnika manjinskih zajednica, ipak predstavljaju volju većine, pa moraju da uživaju i neki legitimitet, a nacrt strategije upravo ovo negira", kategoričan je Lulić.

Kleut, pak, smatra da se jačanjem prisustva redakcije ali i javnosti u upravljanju tim medijima, značajnije ostvaruje njihova autonomija.

"Mislim da treba insistirati na značaju redakcije, da je to važan deo nacrta, da redakcija bude uključena u izbor i imenovanje urednika medija nacionalnih manjina", kaže ona.

Kleut dodaje da joj je žao što koordinaciono telo saveta nije dalo nikakvo mišljenje o još jednom značajnom delu nacrta, a to je jačanje interkulturalnosti u medijskim sadržajima.

Nacrt sugeriše i to da nacionalni saveti više ne bi trebalo da daju predloge za raspodelu sredstava na konkursima za finansiranje medijskih projekata. Kao rešenje nudi se da oni unapred daju smernice, kakve sadržaje bi voleli da vide u manjinskim medijima.

Esnafska udruženja podržavaju nacrt

Boris Varga, novinar iz rusinske zajednice, učestvovao je na sastancima radne grupe za izradu predloženih mera. On kaže u razgovoru za Radio Sloboda Evropa (RSE) da ova rešenja upravo dolaze od onih koji rade u manjinskim redakcijama čiji su osnivači nacionalni saveti ili imaju dodir sa ovom temom.

"Kritike su dokaz da saveti nemaju iskrenu želju za profesionalnim i objektivnim informisanjem na manjinskim jezicima, već samo nameru da kontrolišu informisanje i kadrovsku politiku u medijima u kojima su oni osnivači. Zato se pravi ta zamena teza da je reč o umanjenju stečenih prava", smatra on.

Varga postavlja pitanje zašto savetima smeta predlog da imenovanje i smena glavnog urednika bude moguća samo uz saglasnost redakcije. Po njemu, to je jasan pokazatelj da saveti kao politička tela žele kontrolisati rad medija.

Podsetio je i na slučaj manjinskog lista na mađarskom jeziku "Mađar so", čiji je glavni urednik Čaba Presburger 2011. godine smenjen uz obrazloženje da je neprofesionalno radio, a kao primer navedeno je da nije objavio saopštenje Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), najjače manjinske stranke u mađarskoj zajednici.

Varga kaže da su sastancima članova radne grupe i novinara prisustvovali i predstavnici nacionalnih saveta koji su, kako on tvrdi, već tada "neprimereno i burno reagovali" na ove predloge i "otvoreno su govorili da su to njihovi mediji, da su oni dobili na izborima za nacionalne savete najveći broj glasova i da njima sleduje upravljane tim medijima".

Pitanje stečenih prava

Da nacionalni saveti nerado odustaju od upravljačke pozicije u manjinskim medijima smatraju i u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV).

Nedim Sejdinović, iz tog udruženja, kaže da je trenutno u toku kampanja nacionalnih saveta nacionalnih manjina protiv rešenja za manjinsko informisanje koja se nalaze u nacrtu medijske strategije.

"Nacionalni saveti kažu da rešenja iz nacrta strategije smanjuju stečena prava nacionalnih zajednica, a to apsolutno nije tačno", tvrdi on i kaže da "stečena prava ne podrazumevaju cenzurisane medije, uplašene novinare i dezinformisane građane".

Predložena rešenja omogućavaju adekvatno i kontinuirano finansiranje medija: Nedim Sejdinović
Predložena rešenja omogućavaju adekvatno i kontinuirano finansiranje medija: Nedim Sejdinović

Sejdinović kaže da saveti pritiskaju Vladu Srbije da izmeni taj predlog. On ukazuje na to da predložena rešenja omogućavaju adekvatno i kontinuirano finansiranje medija i medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina, ali istovremeno uvode i odgovornost nacionalnih saveta i kontrolne mehanizme kojima bi se umanjila mogućnost političkih pritisaka i ucena.

Inače, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i NDNV uputili su Vladi Srbije pismeni prilog javnoj raspravi o medijskoj strategiji u kojem su ukazali da nisu istinite tvrdnje predstavnika nacionalnih saveta da rešenja iz dokumenta umanjuju stečena prava pripadnika nacionalnih manjina.

Nacrt medijske strategije trenutno je u rukama Vlade koja sada uz interresornu grupu razmatra pristigle primedbe. Nakon što se donesu odluke u vezi sa primedbama sledi izjašnjavanje ministarstava.Kao poslednji korak Vlada treba da usvoji predloženi dokument, jer Skupština Srbije nema obavezu da se o tome izjasni. Prema ranijim najavama predsednika Radne grupe za izradu medijske strategije Dejana Stojanovića, očekivani rok za usvajanje ovog dokumenta je druga polovina aprila.

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG