Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kome odgovara siromašan 'Ikarbus'?


Fabrika (na fotografiji) u ovom trenutku deluje kao da je napuštena, a razlog nesolventnosti jeste činjenica da godinama unazad nisu imali nijednu porudžbinu

U trenutku dok je sve izvesnija mogućnost da fabrika autobusa „Ikarbus“ iz Beograda ostane bez ijednog radnika budući da mesecima ne dobijaju platu, lokalne samouprave u Srbiji nove autobuse uvoze iz Kine i Turske. Radnicima „Ikarbusa“ ponuđen je socijalni program, poslednju platu dobili su u avgustu 2019. godine jer, kako kaže generalni direktor fabrike Aleksandar Vićentić - novca u kasi nema.

Fabrika u ovom trenutku deluje kao da je napuštena, a razlog nesolventnosti jeste činjenica da godinama unazad nisu imali nijednu porudžbinu.

„Utihnulo je zato što nemamo posla. Zato što mi u Srbiji poslednje dve godine i više ne možemo da dobijemo nikakav posao. Državna preduzeća u Srbiji, koja su 90 odsto korisnici gradskih autobusa koje Ikarbus proizvodi, poslednjih godina koriste autobuse iz inostranstva, uglavnom iz Turske i Kine“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vićentić.

On tvrdi da bi „Ikarbus“ mogao da proizvede „vrlo moderne, kvalitetne i po ceni konkurentne autobuse“, kao i da su poslovni partneri fabrike, osnovane pre gotovo sto godina, poznati „Mercedes“ i "MAN“.

Sličan komentar na celu situaciju ima i predsednik Samostalnog sindikata „Ikarbusa“ Dragan Bubić.

„Prosto, ne možemo da verujemo, eto, da u našoj vlastitoj državi prednost imaju turski, beloruski, kineski i drugi autobusi, a ne naši“, kaže Bubić.

Namešten tender ili jaka konkurencija

Grad Beograd u martu 2019. godine raspisao je dva tendera za nabavku autobusa za Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP). U „Ikarbusu“ su na najavu tendera gledali kao na poslednju šansu da proizvodni pogon konačno ponovo proradi a račun fabrike bude u plusu. Ipak, na tender se na kraju „Ikarbus“ nije ni prijavio.

„Oni su raspisali tender na kome mi nismo mogli da učestvujemo. Raspisali su tender sa, mogu da kažem, skoro bizarnim uslovima da ste recimo u prethodne tri godine morali imati 4.000 prodatih autobusa. To u svetu retko ko može da ispuni“, objašnjava generalni direktor „Ikarbusa“ i dodaje da su oba tendera imala samo po jednog ponuđača.

Radi se o kineskom proizvođaču „Hajger“ („Higer“) i turskom BMC-u. Prvi se na osnovu ugovora, potpisanim sa GSP Beograd, obavezao na isporuku 174 autobusa, dok je od proizvođača iz turskog Izmira kupljeno 70 autobusa. Za potrebe ove nabavke grad je podigao kredit u iznosu od 35 miliona evra.

Aleksandar Vićentić kaže da ne može da tvrdi da je tender namešten za unapred određene proizvođače autobusa ali da svi navedeni uslovi u tenderu na to mogu da ukazuju.

„Pa tako to liči kad se gleda… Ne mogu da tvrdim sto odsto, ali liči. To je bio tender sa dve partije u kojem su učestvovala dva ponuđača. Znači, ne „Ikarbus“, nego niko drugi na svetu nije mogao da učestvuje“, tvrdi generalni direktor ove fabrike.

Privatizacija 'Ikarbusa'

Fabrika „Ikarbus“ je više od godinu dana u procesu privatizacije. Većinski vlasnik trebalo bi da postane kineska kompanija „Yinlong“ („Jinlong“). Investitor iz Kine otkupio je dugove „Ikarbusa“, ali se čeka kraj privatizacionog postupka.

U međuvremenu zaposleni su već prošli kroz jedan socijalni program. U trenutku kada je kineska kompanija otkupila dugove, u „Ikarbusu“ je bilo 300 zaposlenih. Posle prvog socijalnog programa ostalo ih je 120.

Predsednik Samostalnog sindikata Dragan Bubić kaže da su mnogi radnici tada odbili socijalni program nadajući se, između ostalog, obećanjima gradske uprave da će fabrika početi da proizvodi vozila za GSP.

Bubić podseća na izjavu zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića koji je, upravo prilikom potpisivanja ugovora o nabavci vozila iz inostranstva, najavio nabavku autobusa iz „Ikarbusa“.

„Dogovor koji smo postigli jeste da Grad Beograd do kraja godine kupi 50 zglobnih autobusa od ’Ikarbusa’, a plan je da u prva dva meseca sledeće godine kupimo još 50 zglobnih i 30 električnih autobusa“, rekao je tada, 25. aprila 2019. godine, Goran Vesić.

Predsednik sindikata radnika „Ikarbusa“, međutim, devet meseci od ove najave kaže da od tog posla nije bilo ništa.

„Od obećanja gradske vlasti nije ništa bilo, od najavljenih poslova ništa nema. Mi smo se nadali tim poslovima, nadali smo se raspisivanju tendera“, kaže Dragan Bubić.

"Ikarbus" imao priliku na tenderu: Goran Vesić (u sredini)
"Ikarbus" imao priliku na tenderu: Goran Vesić (u sredini)

Sam zamenik gradonačelnika, Goran Vesić za RSE sada, međutim, objašnjava da su zaposleni u „Ikarbusu“ pogrešno protumačili njegovu prošlogodišnju izjavu. Grad, tvrdi on, autobuse kupuje isključivo na tenderu i dodaje da je i „Ikarbus“ imao priliku za to.

„’Ikarbus’ je slobodan da učestvuje na tenderu kao i svako drugi. Grad kupuje najbolji mogući kvalitet za najbolju moguću cenu“, kaže Vesić i podseća na zajednički sastanak koji su čelnici Beograda i predstavnici „Ikarbusa“ imali sa budućim vlasnikom fabrike, kineskom kompanijom „Jinlong“.

„Kada Kinezi budu preuzeli ’Ikarbus’, pretpostavljam da će tada biti konkurentniji i da će moći da učestvuju u više tendera koje raspisuje Grad. Što se tiče Grada, i dalje stoji moja ponuda a to je da, ako Kinezi iz bilo kojeg razloga ne budu hteli da uđu u ’Ikarbus’, ako se taj posao zaustavi, ne bude realizovan… Grad je uvek spreman da preuzme ’Ikarbus’ jer imamo posla za te ljude. Ti ljudi ne moraju da razmišljaju o platama i to je vrlo pošteno što se Grada tiče“, smatra Vesić.

Da li je Grad Beograd mogao da pomogne ’Ikarbusu’?

Radnici „Ikarbusa“ u međuvremenu nove vlasnike čekaju bez plate i posla. Poslednju platu dobili su u avgustu od kada su, kaže Dragan Bubić, bez dinara u džepu.

Nezadovoljni, najavili su protest ispred Vlade Srbije za 10. januar ali su, nakon razgovora sa predstavnicima Ministastva privrede, od tog okupljanja odustali. Ministarstvo im je, naime, dan uoči protesta ponudilo socijalni program. Za sada se još ne zna koliko će radnika to i prihvatiti ali, smatraju i generalni direktor i predsednik sindikata, alternativnih opcija gotovo i da nema.

„Verujte, nemamo više mogućnosti da bilo šta otkazujemo. Možete i sami da zamislite kako bi vama bilo da u Beogradu jedan mesec samo ne primite ništa, a kamoli četiri i još minimum tri meseca dok oni ne budu pravosnažno vlasnici“, objašnjava Bubić.

Ministarstvo privrede do objavljivanja teksta nije odgovorilo Radiju Slobodna Evropa kakav je konkretno socijalni program ponuđen zaposlenima i kada bi trebalo da bude realizovan. Takođe, Ministarstvu je RSE postavio i pitanja u vezi sa procesom privatizacije. Konkretno, kada očekuju da bi kineski „Jinlong“ trebalo da preuzme „Ikarbus“ i kakvu budućnost očekuje fabriku sa novim vlasnikom.

Predsednik Samostalnog sindikata „Ikarbusa“ u izjavi za RSE kaže da bi novim socijalnim programom, prva novčana sredstva radnici mogli da dobiju najverovatnije u februaru, dok će im dugoročno biti ponuđen otkup staža u iznosu od 200 evra po godini rada.

Novinarka dnevnog lista „Danas“ Mirjana N. Stevanović kaže za RSE da ima utisak da je Grad svesno eliminisao „Ikarbus“.

„Kao što imamo primere da nam kredite daju strane države, Kinezi, Azerbejdžanci ili EU ali je uslov da posao završe njihove firme, tako je mogao i Grad da raspiše tender na kome ne bi uslovima eliminisao ’Ikarbus’ iz konkurencije. Malo koja firma na svetu bi mogla to da ispuni i to je bilo jasno da je namešteno Kinezima“, navodi Stevanović govoreći o uslovu na poslednjem tenderu kojim se od ponuđača zahtevalo da ima četiri hiljade prodatih autobusa u prethodne tri godine.

Ona dodaje da ne može da razume izjavu zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića u kojoj on kaže da će radnici „Ikarbusa“ imati posao.

„To je do te mere cinično da ne može da se komentariše“, smatra Stevanović.

Dugo čekanje na Kineze

Interesovanje kompanije „Jinlong“ za „Ikarbus“ prvi put nagovešteno je u martu 2017. godine. Sa potencijalnim kineskim investitorima u septembru iste godine u Beogradu su razgovarali ministar privrede Goran Knežević i premijerka Srbije Ana Brnabić.

„Jinlong“ je otkupio dugove srpskog proizvođača autobusa od skoro deset miliona evra za 51 odsto vlasništva. Uprkos tome, proces privatizacije još je u toku jer Privredni sud mora da potvrdi Unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR) za „Ikarbus“.

„Taj UPPR je u novembru 2019. prvostepeno usvojen u Privrednom sudu u Beogradu. Očekujemo pravosnažnost u naredna dva, tri meseca“, kaže generalni direktor fabrike Aleksandar Vićentić.

Upitana u čemu je interes „Jinlonga“ da uđe u „Ikarbus“, novinarka Mirjana N. Stevanović kaže da kineske kompanije imaju interes da preko manjih država na obodu Evrope dođu do evropskog tržišta.

„To je njihov osnovni interes i oni će svaku firmu koja to može da im omogući da iskoriste“, ocenjuje Stevanović.

Za tri godine "Ikarbus" će, ako se do tada održi, obeležiti 100 godina postojanja. Fabrika je osnovana 1923. godine, tada za proizvodnju aviona. Prvi autobus iz pogona fabrike izašao je 1954. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG