Dostupni linkovi

Vanredna vijest
Nakon ratova i čitave decenije poratnih napetosti između zemalja nastalih na tlu bivše Jugoslavije, poslednji meseci bude nadu da je otvoreno novo poglavlje na Zapadnom Balkanu čija je ključna odrednica smirivanje tenzija i okretanje regionalnoj saradnji. Takav pravac trasiran je skorašnjim sastancima hrvatskog i srpskog predsednika, kao i istambulski susret Borisa Tadića i Harisa Silajdžića, koji će rezultirati posetom predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine Srbiji 25. maja.

Četiri dana kasnije, pod okriljem nevladine organizacije “Igmanska inicijativa” dogodiće se sarajevsko rukovanje šefova država Hrvatske, Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine, a kruna ovih regionalnih napora biće samit Evropska unija-Zapadni Balkan, koji će se održati 2. juna u glavnom gradu Bosne i Hercegovine. Da li to na Balkanu – najzad – počinje mir?

Aleksandar Popov
Na desetogodišnjicu osnivanja “Igmanske inicijative, regionalne nevladine organizacije koja već čitavu deceniju radi na uspostavljanju ratom pokidanih veza među državama nastalim na tlu bivše Jugoslavije, dogodiće se susret bez presedana od kraja rata na ovim prostorima. U Sarajevu će se tog dana, 29. maja, sastati šefovi država četiri zemlje – Hrvatske, Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine.

Kopredsednik “Igmanske inicijitaive” Aleksandar Popov kaže za Radio Slobodna Evropa da su svi šefovi država regiona potvrdili dolazak u Sarajevo i dodaje:

“Još se radi na tome – usaglašava se između četiri predsednička kabineta zajednička izjava ili deklaracija koja će biti potpisana na toj sesiji”.

Živorad Kovačević, jedan od osnivača “Igmanske inicijative”, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa da Brisel i nalaže i podstiče proces regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu, ali i da izgleda da su sve države u regionu konačno shvatile da ne mogu računati na ulazak u Evropsku uniju dok ne izgrade Evropu u regionu.

“Čini mi se da je pravi prodor učinjen sastancima predsednika Hrvatske i Srbije. Oni su se u dva meseca sastali pet puta – dakle, više nego za proteklih deset godina. Srpsko-hrvatski odnosi su, razume se, ključni za odnose u regionu, posebno prema Bosni i Hercegovini jer bez njihovog aktivnog, ali vrlo konstruktivnog, nenavijačkog, nepaternalističkog učešća u rešavanju problema, Bosna i Hercegovina će teško moći sama to da učini. U tom smislu je Sarajevo vrlo pogodno mesto za taj susret. Predsednici će dati jednu zajedničku izjavu, što je takođe značajno, a u tom istom Sarajevu se nekoliko dana nakon toga održava i prvi samit Evropska unija-Zapadni Balkan na nivou ministara inostranih poslova”, ocenjuje Kovačević.

Beograd se konačno okrenuo Sarajevu


Živorad Kovačević
Mnogo je dragocenog vremena izgubljeno u blokadi regionalne saradnje, podseća sagovornik Radija Slobodna Evropa, ali dodaje da odnedavno ima vesnika boljih dana.

“Ja u to uključujem i Istanbulsku deklaraciju – dakle, skup na kome su se sreli Haris Silajdžić i Boris Tadić, kao i dolazak Harisa Silajdžića u Beograd 25. maja. To znači da Srbija ne komunicira samo sa članovima Predsedništva BiH iz Republike Srpske i po mom sudu je dobro da sada sve više komunicira sa Sarajevom”, naglašava Kovačević.

U sličnom duhu razmišlja i naš sagovornik iz Bosne i Hercegovine. Građani svih zemalja regiona žele normalizaciju odnosa država u kojima žive, ali su konačno i političari shvatili da je to postao imperativ, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Vehid Šehić, direktor Tuzlanskog foruma građana i jedan od rukovodilaca “Igmanske inicijative”.

“Znamo da će nam Evropska unija u dogledno vrijeme biti zajednička porodica, pa zašto da i mi prije toga ne pokušamo stvoriti mini-Evropsku uniju između zemalja koje nemaju jezičkih barijera i koje vežu mnoge pozitivne stvari? Onaj dio nečasne prošlosti koji je ostao iza nas treba ostaviti onima koji treba time da se bave, a političari moraju da shvate da politika može biti časno zanimanje samo ukoliko rade u interesu građana ovog regiona, odnosno, ove četiri države.”


Vehid Šehić
Šehić ukazuje na značaj predstojećeg susreta šefova država u Sarajevu i u kontekstu još jedne prisutne tendencije u regionu.

“Ovo je nama posebno značajno jer vidimo jednu tendenciju da opet neko teži da bude lider u regionu. Smatram da i mi možemo pokazati da imamo kapacitet da budemo apsolutno ravnopravni. Niko nema ništa protiv bilateralnih odnosa, ali jedan ravnopravan odnos između Sarajeva, Beograda, Zagreba i Podgorice sigurno može doprinijeti ne samo poboljšanju međusobnih odnosa nego i političkoj stabilnosti - u prvom redu u Bosni i Hercegovini. A kad stvorimo tu političku stabilnost, onda ćemo sigurno moći daleko lakše razvijati i ekonomsku saradnju, pa možda u budućnosti – što je moja želja – iskoristiti ono što smo nekad imali u bivšoj Jugoslaviji, te naše konzorcije, da ponovo zajednički idu kako na domaća tako i na tržišta svijeta”, ističe Šehić.

Komentarišući osporavanja Istanbulske deklaracije koja stižu od predstavnika vlasti Republike Srpske, Šehić ocenjuje da posebne veze bosanskohercegovačkih entiteta sa susednim državama ne smeju ugroziti normalne međudržavne veze između Bosne i Hercegovine sa njenim susedima.

“Specijalne veze ne daju nikom pravo na monopolisanje kontakata između naših susjedinih država. Mislim da je ovo početak jedne prave saradnje, da se razgovara na nivou predstavnika država, s tim što ja nemam apsolutno ništa protiv da se predstavnici država i naših entiteta sastaju u Banjaluci, Mostaru, Tuzli, Bihaću – sve je to Bosna i Hercegovina. Smatram da se mijenja jedna politika i meni je drago da, konačno, i političari u Srbiji pokazuju odgovornost prema nečemu što je potpisano 1995. godine, a što apsolutno neće umanjiti odnose između Banjaluke i Beograda. Radi se, dakle, samo o tome da niko nema monopol kada su u pitanju međunarodni odnosi, naročito između ove četiri države, da tako kažem, dejtonskog četvorougla”, ocenjuje Vehid Šehić.

******
Pročitajte i ovo:
Nova stranica u međususjedskim odnosima?
Hoće li Sarajevo biti bliže Beogradu od Banjaluke?
Posjete dvojice predsjednika pokazatelj bolje političke klime
Josipović i Tadić: Sporove moguće rešavati dogovorima
Problemi u regionu prevazilaze moći NVO
Sarajevski samit prilika za približavanje EU

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG