Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Problemi u regionu prevazilaze moći NVO


Igmanska inicijativa okuplja više od sto NVO u regionu

Igmanska inicijativa, jedna od regionalno najvažnijih civilnih projekata koja okuplja oko 140 nevladinih organizacija, danas obeležva 10 godina svog postojanja.

Povodom ove godišnjice, kopredsednici Igmanske inicijitativa iz celog regiona predložili su lokalnim vlastima da se svaka zemlja u regionu posebno založi da i Bosna i Hercegovina što pre dođe na beli šengen i da se, idući mu u susret, trajno suspenduju vizni režimi između Hrvatske i Srbije i da se uvede prelazak zajedničke granice samo sa ličnom kartom.

„Igmanska inicijativa i danas kao osnovni zadatak ima kritiku vlasti svaki put kada ne radi posao koji bi morala da uradi ili ga ne radi dovoljno efikasno“, rekao je kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju Aleksandar Popov.

On je istako da je Inicijativa za deset godina rada učinila puno, uprkos tome što se mnoge akcije Inicijativa ne vide, jer, kako kaže, još ne uvek ne postoji politička volja da se sva ortvorena pitanja i problemi u regionu reše.

Aleksandar Popov


“Za ovih 10 godina mi smo prešli trnoviti put od “izdajnika” do jednog uvaženog i uticajnog faktora u regionu. Ja bih voleo da je Igmanska inicijativa, danas, posle 10 godina prerasla u društvo srpsko-hrvatsko-bosansko-herecegovačko-crnogorskog prijateljstva i da radimo neke druge stvari, da povezujemo institucije kulture ili made i regionu, međutim,i 10 godina nakon našeg osnivanja i više od 14 godina od zaustavljanja ratova na ovim prostorima razlozi za postojanje i delovanje Igmanske inicijative su više nego očigledni”, rekao je Popov.

Podsetimo, na poziv Igmanske inicijative šefovi država Dejtonskog trougla sastajali su se u tih deset godina čak četiri puta. Ova inicijativa spadaju u mali broj pokreta sa ovih prostora koji uživaju jedinako veliki ugleda kako u međunarodnim krugovima tako i među građanima regiona.

Problemi sa kojima se čitav region suočava već odavno prevazilazi moći i želje nevladinih organizacija da ih reše. Svaka zemlja u regionu ima ber jedno veliko i nerešeno pitanje sa svojim susedom.

„Bosna i Hercegovina u tim odnosima verovatno trpi najveće pritiske i najčešče ne uspeva da im odoli“, kaže kopredsedik Inicijative za BiH Vehid Šehić i dodaje:

„Na žalost, još uvek nisu pretale one ideje koje su Bosnu i Hercegovinu učinile zemljom najveće patnje i najvećih stradanja. Na jedan perfidan način, još uvek postoje tendencije da se ona podjeli i ja sam mislio da su te ideje pobjedjene, međutim, slušajući i neke političare, pa i neke vjerske lidere vidim da mnogi od njih još uvjek teže da imaju svoju teritoriju u kojoj će biti neprikosnoveni vladari i zato smatram da je prisustvo međunarodne zajednice, u nekom obliku, još uvek potrebno političkim nedonoščadima u Bosni i Hercegovini, zbog njihove neodgovornosti, a potrebno je i prisustvo vojnih snaga jer oni su još uvjek, na žalost, garant stabilnosti“.

JOŠ NEDOSTAJE POLITIČKA VOLJA

U programu Igmanske inicijative stoji da ona radi na normalizaciji odnosa i pomirenja u Dejtonskom trouglu koristeći sve resurse civilnog dijaloga.

Ova inicijativa, osnovana je u novembru 2000 godine i predstavlja pokret koji obuhvata više od 140 nevladinih organizacija iz Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske,Srbije, Crne Gore i Kosova.

Crna Gora,za razliku od drugih, ima vrlo pozitivna isustva. Kopredsednik za Cenu Goru Branko Lukovac kaže da u poslednjih 20 godina Crna gora nije imala bolje međususedske odnose nego sada, ni sa jednom zemljom u regionu, uključujući i Srbiju.

“Okolnost da Igmansaka inicijativa već deset godina snažno djeluje na ovim prostorimapredstavlja snažan primer kako ta ideja prevazilazi granice i drži sve veći broj ljudi zajedno. A, šta je naša budućnost? To je da izađemo iz naših uskih torova i granica, sada svojih suverenih država i da njih učinimo nevidljive, odnosno, da proces osvajanja prava, sloboda, razvoja i budućnosti započne među nama, tako što će nastajati organizacije poput Igmanske inicijative koje će okupljati većinu zemalja, tačnije, organizacija iz ovog regiona”, smatra Lukovac.

Kopredsdnik Igmanske inicijative za Hrvatsku, Zoran Pusić, zapaža da na relaciji Hrvatska Srbija i danas postoje ozbiljni problemi, ali da su u nekim oblastima, kao što je pitanje povratka izbeglica i njihova intergracija, naparavljeni neki vrlo ohrabrujući koraci.

Zoran Pusić



“Danas mislim da postoji ozbiljna politička volja i to se vidi na konkretnim primerima i potezima hrvatske Vlade da svim izbeglicama koje žele da se vrate da to i omogući”, ocenjuje Pusić.

Odgovarajući na pitanje, kakvi su aktuelni odnosi između zemalja regiona i da li ti odnosi predstavljau podsticaj ili kočnice na putu ka EU, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i član saveta Igmanske inicijative Živorad Kovačević, kaže:

“Odnosi jesu bolji od onih kakvi su bili, ali i daleko od onih kakvi mogu da budu, jer još uvek nema političke volje da budu onakvi kakvi trebaju u skladu sa našim zajedničkim opredelenjem da idemo ka Evropi. Prema tome, na pitanje da li su ti aktuelni odnosi između zemalja podsticajni ili kočnica? odgovr je i jedno i drugo. Podsticajni u meri u kojoj napreduju i kočnica zbog toga što nisu još uvek dobri.Želim da zaključim, nikada se ne zna gde može doći do destabilizacije, ali jedno je sigurno, ona bi pogodila sve u regionu. Zato sve zemlje regiona, njihove vlade i njihove elite moraju se ponašati odgovorno, konstruktivno i vrlo delikatno nastojeći da ničim, apsolutno ničim, ne daju vetar u jedra snagama razdora i konflikta”.



XS
SM
MD
LG