Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Heroji u vremenu nemaštine i otuđenosti


Penzioner Milan Dubajić koji je sprečio pljačku banke primio je priznanje od ministra Ivice Dačića, 30. april 2010, Foto: Vesna Anđić
Policajci van dužnosti spasili davljenicu, penzioner sprečio pljačku banke, pošteni nalazač vratio hiljade evra, sve više građana postaju davaoci krvi… Ovo su samo neki od naslova koji govore o humanim delima. Ove podvige sociolozi vide kao nešto čega će uvek biti, iako živimo u teškim vremenima nemaštine i otuđenosti.

Heroji o kojima se ovih dana pisalo su dvojica policajaca koji su spasili devojčicu iz jezera Zobnatica. U danu kada se ona sa drugaricom kupala na jezeru, spas od vrućina sa drugim izletnicima na sreću na istom mestu tražila su i dva policajca van dužnosti - Zoran Milić i Danilo Vlajić. U trenutku je neko dotrčao i zatražio pomoć povikavši da je dete već deset minuta pod vodom. Zoran i Danilo nisu se premišljali ni časa:

"Nas dvojica smo doplivali tamo i ja sam zaronio i napipao ruku devojčice… Kada sam pokušao da je izvučem na površinu ona se zaglavila ispod merdevina koje služe za silazak u vodu. Zaronio sam opet, izvukao je i izneo do pola. Danilo je pre mene izašao napolje kako bi je prihvatio i onda smo počeli reanimaciju."


"Najsrećniji sam što je ta devojčica koju smo spasili ostala živa i zdrava. To nam je najveća nagrada. Sekunde su odlučivale o životu i smrti, ali smo uspeli. Poset i li smo je u bolnici i prelepo je to što je ona sada dobro."


Vatrogasac Petar Simonović u Grockoj je pronašao izgubljeni novčanik sa 12.000 evra i vratio ga vlasniku:

"Veoma sam srećan i ponosan što sam to uradio. Čovek čiji sam novčanik pronašao bio je u šoku kada sam mu vratio novac, i ja sam bio u uzbuđen. Zahvaljivao mi se do neba, a meni je drago što ljudi umeju da cene poštenje. Vratio sam novac, on je srećan, ja sam srećan, meni je mirna savest, mirno spavam, tako da je sve na svom mestu…"


Ovi skromni ljudi, koji su učinili nesvakidašnje podvige, od srpskog ministra policije ivice Dačića dobili su plakete i simbolične novčane nagrade, mesečno povećanje plate od 20 odsto:

"Ponosni smo što u našim redovima imamo ovakve ljude, koji su i van radnog vremena pokazali visoke moralne kvalitete. Oni treba da budu uzori ne samo svim policajcima, nego i našoj deci i svim građanima u Srbiji."


Ovakvih primera uvek je bilo, ali su pre dvadeset ili trideset godina bila i druga, možda lakša vremena. U sadašnjosti, kada je većina okrenuta samo sebi, jednostavno je teško odgonetnuti odakle spremnost da se pomogne drugima.

Socijalni psiholog Dragan Popadić kaže za naš program da je svakako dobro što i danas postoji izražena takva vrsta humanosti, i da je činjenica da je ona u svakom društvu uvek u ljudima:

"Činjenica je da se ta vrsta spremnosti na nesebičnu pomoć manifestuje nezavisno od toga da li su vremena laka ili teška, i da se pokazuje potpuno nezavisno od toga da li ti ljudi mogu da očekuju bilo kakvu pohvalu ili nagradu. Najčešće se pokazuje da su ljudi spremni na pomoć zbog osećaja empat i je, snažnog saosećanja sa sebi bliskima, brige za druge ljude, i držanja do nekih moralnih normi koje su usvojili u porodici."


Ovakve pozitivne primere, koji pokazuju da ima puno ljudi koji poštuju prave vrednosti, kaže Popadić, društvo treba da prepozna i da ih što više ističe. U današnja vremena, dosta znače i razne društvene akcije i pozivi na humanost. Jedan od rezultata je i to da je u Srbiji broj davalaca krvi u porastu.

Snežana Drašković, direktorka Instituta za transfuziju krvi Srbije, rekla je za naš radio da je samo u prošloj godini krv dalo rekordnih 249.000 građana, što je oko 3,32 odsto stanovništva:

"Među zemljama Svetske zdravstvene organizacije mi smo na 35. mestu od 190 država. Bolje su uglavnom visoko razvijene zemlje, poput Švedske i Holandije. To je nešto što se razvija mnogo dugo, uopšte ta društvena svest i društvena solidarnost, odgovornost, kohezija… Sve se kod nas menjalo proteklih godina pa i to, uz jedan veliki entuzijazam."


Kao i većina humanih ljudi, davaoci krvi sa kojima smo razgovarali, skromno kažu da odavno pomažu drugima:

"Kada sam napunila 18 godina počela sam da dajem krv, za sve one kojima je potrebna, i evo to radim već trideset godina. To nije nikakav podvig, to je prirodno."
"Treba ljudima pomoći, zašto da ne, možda nekome mogu život da spasim."
"Bolje da dam krv nekoj bolnici, nego da mi komarci uzimaju. Pomozi nekome, da bi možda tebi neko sutra pomogao."


Sigurno je da nas saznanje da oko nas žive ljudi koji pomažu drugima oplemenjuje i čini boljim. To jednostavno daje nadu ljudima, kaže Dragan Popadić:

"Takvi ljudi su najsvetliji primeri i oni pokazuju da među ljudima ima još puno solidarnosti i dobrote. Čak bi i oni koji nisu doživeli tu vrstu pomoći trebalo da budu zahvalni humanim ljudima zato što im vraćaju veru u ljude uopšte."

*****

Pročitajte i ovo
Penzioner koji je sprečio milionsku oružanu pljačku

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

XS
SM
MD
LG