Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Hoće li EU izvući lekciju iz makedonskog referenduma?


Hašim Tači, Federica Mogherini, Aleksandar Vučić

Rezultat referenduma u Makedoniji je za mnoge poznavaoce prilika dokaz kako je nesigurno potpisati sporazume oko kojeg nema šireg nacionalnog koncenzusa. Međutim ovo može imati posledice i na ostala otvorena pitanja u regionu, dok ostaje neizvesno da li će Evropska unija (EU) promeniti pristup prema zemljama Zapadnog Blakana, koji do sada nije pokazao kredibilne rezultate.

Poznavaoci prilika i odnosa na relaciji Evropska unija - Zapadni Balkan smatraju da je ono što se desilo u Makeodniji 30. septembra konkretan dokaz zakasnelih akcija evropskih zvaničnika prema zemljama regiona.

Judy Dempsey iz Carnegie Europe ocenjuje da je glasanje u Makeodniji bilo “ogromno razočaranje” ali da je to zasluga briselske nedovoljne pažnje prema negativnim pojavama koje su se u zemlji dešavale u protekloj dekadi.

“EU se veoma kasno okrenula prema Makedoniji. EU je trebala biti tamo prustna, pre pet ili šest godina, a možda i više. Na neki način EU je izdala Makedoniju”, ocenjuje Dempsey.

EU nema stratešku politiku prema Zapadnom Balkanu: Judy Dempsey
EU nema stratešku politiku prema Zapadnom Balkanu: Judy Dempsey

I crnogorski predsednik Milo Đukanović je u nedavnom nastupu u Evropskom parlamentu preneo sličnu poruku. On je naglasio da je krah u Makeodnskom referndumu posledica “decenijskog zanemarivanja” od strane EU koja se nije mogla nadoknaditi video porukama i posetama koje su se desile neposredno uoči referenduma.

Politička nestabilnost u Makedoniji će se nesumnjvo odraziti i na ostale delove regiona, gde i dalje ima otvorenih pitanja. Pre svega u susednom Kosovu koje već osam godina učestvuje u dijalogu o normaizaciji odnosa sa Srbijom. Proces pregovora između dve zemlje je sada u završnoj fazi a evropska strana cilja da postigne istorijski sporazum najdalje do početka naredne godine. EU mora da se pozabavi i idejama o mogućnosti korekcije granica između Srbije i Kosova oko čega sve učestalije govore dvojica predsednika, Aleksandar Vučcić I Hašim Tači. Međutim jedina briselska šargarepa za guranje istorijskog dogovora između Pristine i Beograda jeste perpektiva članstva, što u ovom trenutku ne predstavlja konkretnu ponudu.

“Iza svega ovoga (razmena teritorije) je mogućnost pridruživanja EU. Ali EU je podijeljena i oko priznanja Kosova”, upozorava Judy Dempsey iz Carnegie Europe.

Pomagačica dijaloga Frederica Mogherini je u više navrata naglasila da je sporazum između Srbije i Kosova moguć do počcetka naredne godine. Ovaj sporauzum će i njoj poslužiti da ostavi za sobom političko nasleđe nakon što napusti kancelariju visoke predstavnice EU u drugoj polovini narende godine. Međutim, i u svetlu neuspeha u Makeodniji, EU ne namerava da promeni pristup prema dijalogu, oko kojeg ne postoji širi koncenzus javnosti.

Upitana oko ovog, Maja Kocijančić portparol EU je potvrdila da “modus operandi” ostaje isti.

“Trudimo se i nastavićemo da intenzivno radimo sa obe strane na sveobuhvatnom i održivom sporazumu, koji će podržati međunarodna zajednica i koji će u potpunosti sprovesti sve strane”, ocenila je Kocijančić.

Ona podvlači da dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine ima svoj konačni cilj: zaključivanje pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji između Kosova i Srbije kojim će se rešiti “jednom i zauvek” sva otvorena pitanja.

Vesko Garčević, profesor prakse međunarodnih odnosa iz Frederik S. Pardee School of Global Studies u Bostonu, smatra da je očekivan ovakav pristup briselskih zvaničnika. Profesor Garčević smatra da je EU okrenuta sebi zbog brojnih unutrašnjih izazova. Angažman na Zapadnom Balkanu je, prema njemu, nedovoljan upravo zbog nedostatka političke volje i nedovoljnog raspoloženja za dalje proširenje.

“U postojećim okolnostima, EU je spremna da se saglasi (nevoljno podrži) projekte i ideje sa Balkana (kao npr. razmjena teritorije Kosovo/Srbija) koje bi samo prije nekoliko godina odbacila. Brisel je spreman u ovom momentu da podrži ovakve sporazume, jer to ne traži njegovo jače angažovanje u regionu”, ističe Vesko Garčević.

Brisel spreman da podrži predlog razmene teritorija, jer to ne traži njegovo jače angažovanje u regionu: Vesko Garčević
Brisel spreman da podrži predlog razmene teritorija, jer to ne traži njegovo jače angažovanje u regionu: Vesko Garčević

Judy Dempsey iz Carnegie Europe je takođe mišljenja da rezultat referenduma u Makedoniji neće služiti zvaničncima EU da nauče lekciju i promene pristup prema Zapadnom Balkanu. Briselsku ulogu prema Zapadnom Balkanu ona ocenjuje “neverovatno razočaravajućom”.

“Ako EU ne razume šta se događa u sopstvenom dvorištu, kako onda može voditi spoljnu politiku? EU nema stratešku perspektivu i nema stratešku politiku prema Zapadnom Balkanu”, mišljenja je Dempsey.

Bez ozbira na činjenicu da je ratifikacija sporazuma o imenu ključna da se Makedonija pomeri od ćorsokaka u kojem se nalazi celu dekadu, upravo zbog spora sa susednom Grčkom, ipak je većina građana odlučila da ga bojkotuje. Sporazum sa Srbijom je neophodan da bi kako Beograd tako i Priština napredovali u evropskim procesima. Upravo oko ovog sporazuma kosovski predsednik Hašim Tači najavio organizovanje referenduma, u situaciji gde je kosovsko društvo duboko podeljeno oko dijaloga.

  • 16x9 Image

    Gjeraqina Tuhina

    Dopisnica Radija Slobodna Evropa (RSE) iz Brisela, počela je karijeru u nedeljniku "KOHA" koji se potom pretvorio u dnevni list "Koha Ditore" i smatra se najčitanijom novinom na Kosovu. Za RSE radila kao kosovska dopisnica od februara 1998. Bila je među retkim glasovima koji su se mogli čuti sa lica mesta u prvim danima NATO bombardovanja. Godine 2000. prelazi u Brisel i nastavlja sa izveštavanjem za RSE i radi kao briselska dopisnica za Radio-televiziju Kosova.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG