Dostupni linkovi

Hladnoća ubija na hiljade ptica u Srbiji


Za razliku od labudova, gnjurac nema šanse da preživi zamrzavanje vodene površine

Zbog izuzetno niskih temperatura, snega i leda, prema informacijama iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u proteklih nekoliko dana u različitim delovima zemlje uginuo je veliki broj ptica, među kojima su labudovi, liske, patke i čaplje.

Zbog debelog leda na stajaćim vodama, ali i zaleđenog Dunava, Save, Tise i Velike Morave, trenutno je ugroženo oko 350.000 ptica.

Najugroženije su ptice vodenih staništa koje žive u ritovima, barama, jezerima i rekama, koje u zimskom periodu nastoje da pronađu bezbedna mesta za preživljavanje, ali su u sličnoj situaciji i druge ptice iz našeg okruženja, kaže Milan Ružić, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

„Moramo imati u vidu da samo vodena staništa u Srbiji naseljava gotovo 350.000 ptica - raznorazne, guske, patke, čaplje, ronci, gnjurci, galebovi i druge vrste pa čak i orao belorepan, koji je najveći evropski orao. Ne smemo zaboraviti da su male ptice pevačice, poput senica, vrabaca, štiglica, slavuja, drozdova i drugih ptica u našem okruženju, takođe u velikoj opasnosti budući da ih snežni pokrivač i niske temperature onemogućavaju da dođu do hrane“, kaže Ružić.

Zbog zaleđenog Dunava, Save, Tise i Velike Morave, trenutno je ugroženo oko 350.000 ptica
Zbog zaleđenog Dunava, Save, Tise i Velike Morave, trenutno je ugroženo oko 350.000 ptica

Tim pticama, prema njegovim rečima najlakše se može pomoći, tako što će građani u neku posudu staviti suncokret koji je veoma kalorična hrana za njih.

Međutim, proteklih dana najviše se govorilo o smrzavanju labudova na vodama oko Beograda, ali prema navodima našeg sagovornika oni nisu hladnoćom najugroženija vrsta ptica.

„Ljudima su labudovi neverovatno simpatična stvorenja za koje zaista žele da se založe i pomognu. Međutim, treba da shvate da u Srbiji živi 350 vrsta ptica i da su sve one pogođene ovim elementarnim nepogodama i da nisu jedino labudovi u problemu. Naprotiv, oni su najkrupniji i reklo bi se da čak mogu izaći mnogo bolje iz ovih situacija nego neke sitnije ptice, kao što je recimo mali gnjurac, koji, čim zamrznu vodene površine, nema šanse da preživi zbog toga što on lovi sitnu ribu i druge organizme ispod površine vode, a neće mu pomoći ako mu ostavite hleb ili kukuruz“, kaže Ružić.

Iz Društva za zaštitu ptica apeluju na građane da pomognu pticama tako što će im u prirodi ostaviti suncokret, lomljena zrna ovsa, pšenice i kukuruza, ali da nikako samoinicijativno ne pokušavaju njihovo spašavanje sa zaleđenih vodenih površina, kako ne bi ugrozili sopstveni život.

„Vrlo je opasno da građani sami preduzimaju neke nesigurne poduhvate zato što na taj način mogu dovesti u opasnost i sebe i ljude oko sebe. Uglavnom se to odnosi na hodanje po ledu i izbavljanje ptica koje se nalaze dalje od obale“, ističe Ružić.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG