Dostupni linkovi

Karadžić koristi pravo na telefon za pozive desničarima


Radovan Karadžić u haškoj sudnici, foto: Goran Jungvirth
Radovan Karadžić u Hagu je optužen za genocid u Bosni i Hercegovini ali izgleda da svo slobodno vreme u ševeningenskom pritvoru ne koristi kako bi se pripremio da odgovori na obimnu optužnicu koja ga tereti da je glavni organizator najvećih zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Tako je, na primer, jedno nedeljno popodne iskoristio i za telefonski poziv aktivistima Obraza koji su u Parohijskom domu u crkvi Aleksandra Nevskog u Beogradu proslavljali svoju slavu

"Dečko je uključio spikerfon, Radovan ih je sve pozdravio, poželeo im srećnu slavu i kao mladim ljudima patriotama, i tako… Govorio je jedno pet, šest, minuta i rekao da mu je drago da se potrevilo da zove u vreme slave”
, kaže za naš program njegov brat Luka Karadžić, koji je bio lično prisutan, uz objašnjenje da haški optuženik nije baš okrenuo broj nekoga od aktivista Obraza, već člana njegovog pravnog tima koji se zatekao na slavi.

Iako su nam u Obrazu potvrdili da je Radovan Karadžić u isto vreme zvao i prošle godine, nisu bili za dalju priču.

"Ha, ha, Vi me to pitate kao novinar ili kao službenik Državne bezbednosti? Koga zove, koliko često zove…”

Iako imaju snimak Karadžićevog javljanja kažu da ne žele da se bave dalje tom temom. A šta je bila suština Karadžićevog obraćanja iz Haga Obrazovcima, bar kako su zabeležili prisutni novinari.

"Šta ima novoga u Srbiji? Znam da je teško i tamo i ovdje... Nigdje nije lako... Bogu se pomolimo svi za spasenje, ali se u Hag ne uzdajte previše.”


Bezbednosne službe u Srbiji Obraz su još pre nekoliko godina okarakterisale kao klerofašističku organizaciju, a zahtev za njenu zabranu podnet je pre više od godinu dana ali još leži u fioci srpskog pravosuđa.

Lideri tog desničarskog pokreta nedavno su pritvoreni zbog sumnje da su pripremili nerede na Paradi ponosa u Beogradu u kojima je povređeno oko 150 policajaca i gradjana.

Prijateljska javljanja i dopisivanja


Zatvor Ševeningen u Hagu, arhiv
U sudu u Hagu kažu da svaki pritvorenik ima pravo da telefonira, i da se prisluškuju svi razgovori osim onih sa advokatima ili pravnim timom. Nerma Jelačić, portparolka Haškog tribunala, objašnjava da pravila ne dozvoljavaju da se govori o tome kako pritvorenici provode vreme.

"Pravilnik Haškog tribunala optuženima ne može zabraniti da razgovaraju sa jednom osobom ili sa nekom skupinom. Osim ako bi ti razgovori na neki način ugrozili bezbednost pritvorske jedinice, tok postupka ili bilo kojeg od svedoka”
, kaže Jelačićeva.

Priliku da komunicira sa spoljnim svetom Radovan Karadžić po svemu sudeći koristi i da se obrati još nekima. Igor Marinković, portparol Pokreta 1389, desničarske organizacije čiju zabranu je država takođe zatražila, tvrdi da im je Karadžić iz Haga jednom prilikom poslao pismo.

"To je bilo u vreme onih protesta koje je 1389 organizovao povodom njegovog hapšenja. To je bila neka vrsta zahvalnosti, a jednom prilikom smo i mi njemu poslali pismo podrške. Ako me pitate da li postoji neka koordinacija u smislu da mi primamo instrukcije od nekoga, odgovor je ne. To su samo ljubazna i prijateljska javljanja i dopisivanja”
, navodi Marinković.
Za razliku od protesta nakon hapšenja u julu 2008, Karadžićevo ime sve ređe se pominje u srpskoj javnosti.


Za razliku od protesta nakon hapšenja u julu 2008, posle 13 godina bekstva od pravde, Karadžićevo ime sve ređe se pominje u ovdašnjoj javnosti.

Sonja Biserko, iz Helsinškog odbora u Srbiji, kaže za naš program da česti Karadžićevi telefonski pozivi ka Srbiji govore da ga suđenje sa pravnog aspekta ne zanima, ali i da je svestan da je kroz ozbiljnost tog procesa značajno promenjena percepcija ovdašnje javnosti o njemu.

"Apsolutno više nije pogled da se tamo sudi srpskom heroju koji se žrtvovao, koji je nepravedno odveden u Hag i tome slično… On je u problemu i sada ima potrebu da na neki način u Srbiji kontaktira barem sa desnim krugovima i tim organizacijama koje su, rekla bih, u ofanzivi u ovom društvu. i koje očigledno u svojim programima i ciljevima imaju isti program kao Radovan Karadžić. Naravno, to se sada očituje na neki drugi način. i to jeste jedna opasnost koja vreba Srbiju, ta desničarska ofanziva, s obzirom na ekonomsku situaciju u kojoj se zemlja nalazi”
, kaže Biserko.

A da li i koliko ljude u Srbiji uopšte interesuje sudbina Radovana Karadžića, optuženog za genocid i ratne zločine, pitali smo Beograđane:

Pogledajte komentare (5)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG