Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kako će Srbija suditi radikalima zbog Haga?


Vjerica Radeta, jedna od optuženih za nepoštovanje Haškog tribunala, na skupu pored Vojislava Šešelja

Sudski Mehanizam u Hagu potvrdio je da ga je Srbija obavestila da je spremna da sudi članovima Srpske radikalne stranke (SRS) Petru Jojiću i Vjerici Radeti, optuženim za nepoštovanje Haškog tribunala. Trećeoptuženi radikal Jovo Ostojić preminuo je prošle godine u Srbiji. Tribunal je, potom, obustavio postupak protiv njega.

Istovremeno, sudija Ajdia Sefe Akaj pozvao je hašku tužiteljku Dajanu Elis (Diana Ellis) da se, u roku od 30 dana, izjasni da li bi ustupanje procesa radikalima Srbiji bilo "u interesu pravde i...poštovanja prava optuženih".

Sudija Akaj će odluku da li će proces radikalima ustupiti Srbiji doneti pošto se o tome izjasni tužiteljka.

Jojića i Radetu, Haški tribunal je, u oktobru 2012, optužio da su da su uticali na svedoke u haškom procecu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

Srbija je, do zatvaranja Tribunala na kraju 2017, odbijala da, po nalogu tog suda, uhapsi i izruči optužene u Hag, na osnovu odluke Višeg suda u Beogradu da nije obavezna da sarađuje u procesima za nepoštovanje suda. Tribunal je to ocenio kao kršenje međunarodnih obaveza Srbije.

Kakav postupak čeka radikale u Beogradu? Da li pravosudni organi preuzimaju hašku optužnicu ili ne?

Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine objašnjava da, prema propisima Srbije, pravosudni organi uključujući i Tužilaštvo za ratne zločine, ne preuzimaju automatski krivičnu prijavu Tribunala, već preuzimaju dokaze i po njima dalje postupaju. „Ne može Hag da traži bilo kakvu garanciju u tom pravcu (da se preuzme krivična prijava Haškog tribunala). Može samo da traži garanciju da će se postupak voditi po tom predmetu.

Tužilaštvo može tu optužnicu da tretira kao krivičnu prijavu, pa da ono sprovede postupak. Znači, ne mora da prihvati optužnicu iz Haga tako kako je ona data. Ukoliko Tužilaštvo za ratne zločine prihvati optužnicu iz Haga, taj postupak će da se sprovede pred Višim sudom, specijalnim odeljenjem za ratne zločine. Ako prihvate sudovi opšte nadležnosti, opet zavisi da li će se postupak voditi u osnovnom ili višem sudu, zavisno od optužnog akta“, objašnjava Vukčević.

Prema propisima Srbije, pravosudni organi uključujući i Tužilaštvo za ratne zločine, ne preuzimaju automatski krivičnu prijavu Tribunala: Vladimir Vukčević
Prema propisima Srbije, pravosudni organi uključujući i Tužilaštvo za ratne zločine, ne preuzimaju automatski krivičnu prijavu Tribunala: Vladimir Vukčević

Tužilaštvo za ratne zločine je imalo slične predmete koji su razmenjivani sa tužilaštvima u Hagu i regionu, priseća se Vukčević:

„Mi smo imali slučaj jednog predmeta koji je ustupljen nama od strane Haga za bombardovanje Dubrovnika. Ja sam to tretirao kao krivičnu prijavu, mi smo pokrenuli postupak u toku kog smo utvrdili da je optuženi oboleo od neke psihičke bolesti, i išli smo na meru bezbednosti. To isto važi i za tužilaštva u regionu. Takav primer je optužnica protiv generala Vasiljevića“, kaže Vukčević.

Hrvatska je ustupila predmet Tužilaštvu za ratne zločine Srbije koje je utvrdilo da nema elemenata krivice generala. Vukčević kaže da je obaveza Beograda bila da vrati taj predmet Hrvatskoj koja ga je proglasila krivim. General Vasiljević ne putuje nigde van Srbije i to je jedina posledica.

Haški tribunal je podigao početkom 2015. godine optužnicu protiv troje radikala zbog nepoštovanja suda, jer su, navodno, u postupku protiv lidera SRS-a Vojislava Šešelja pretili jednom svedoku i nudili mu mito. Viši sud u Beogradu je protumačilo da je pravna obaveza Srbije da isporučuje samo okrivljenjene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, što kod radikala nije slučaj, pa je odbio da ih isporuči Tribunalu.

Tribunal je, međutim, poručio da je Srbija dužna da sarađuje "po svakom zahtevu za asistenciju", pa i u slučaju koji se tiču nepoštovanja suda, i svojevremeno je tražio i da se promeni zakonodavstvo tako da se omogući izručenje radikala. To nije učinjeno.

Nakon gašenja Tribunala, predmet je preuzeo Mehanizam koji je početkom februara zatražio mišljenje od Srbije da li je spremna da preuzme postupak.

XS
SM
MD
LG