Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Zbog Artemija moguć i raskol


Skup podrške vladiki Artemiju ispred Patrijaršije u Beogradu, 13. februara, Foto: Vesna Anđić
U ponedeljak, dan nakon što su se monasi, pristalice razrešenog vladike Artemija potukle sa monasima koji podržavaju odluku o njegovom razrešenju, u vrhu Srpske pravoslavne crkve nema bilo kakvog komentara. Takođe, povodom incidenta nije se oglasio sada već bivši vladika raško - prizrenski Artemije.

Ipak, incident u manastiru Gračanica, jednom od spomenika kulture koji štiti i UNESK-o, može imati izuzetno ozbiljne posledice. Od “čišćenja” unutar SPC, preko dubokog upliva politike u crkvene poslove, pa sve do rascepa najveće verske zajednice u Srbiji.



Tuča u Gračanici - monasi u mantijama padaju na beton, raščupanih i golih glava – prizor je koji se vrti po ovdašnjim medijima. Iako šokantan, teolog Dimitrije Kalezić podsetiće da ovakve slike u istoriji hrišćanstva nisu retkost:

“Recimo sporovi oko ikona. Kada su cara Konstantina vizantijskog njegovi protivnici nazvali đubretom.”


U slučaju Srpske pravoslavne crkve trenutno aktuelni zaplet vrlo je ovozemaljski i odnosi se na ono što su crkvene finansijske provere utvrdile o zloupotrebi sredstava namenjenih za obnovu kosovskih manastira. Vladika Artemije se sa tim radnjama ne dovodi u direktnu vezu, već njegovi saradnici. Stoga Sinod tek treba da razmotri odgovornost vladike koji 13. februara nije uskraćen za svoja episkopska prava, ali neće upravljati raško - prizrenskom eparhijom. Od njega se traži da razreši svog ličnog sekretara protosinđela Simeona, igumana manastira Banjska.

Vladika Artemije
Vladika Artemije prvi je sa kojim se suočava pre mesec dana izabrani patrijarh Irinej u nameri da Crkvu oslobodi sumnji koje je kompromituju. Bivši prodekan Teološkog fakulteta Dimitrije Kalezić o tome zbog čega se nije počelo ranije kaže:

“E na to ne može niko da odgovori, osim onoga ko ima uvid u razne zaključke crkvenih sednica, odluke tu donete i tako dalje.”


Da se ne radi o pukom talasnju vrh SPC dokazaće ukoliko Artemije ne bude jedini crkveni čelnik čiji će se rad staviti na proveru. Na udaru, barem medija, do sada su bili i vladika zvorničko - tuzlanski Vasilije nakon što je javnosti pokazana njegova luksuzna rezidencija, ukrašena pozlaćenim ukrasima, veruje se i sa džakuzijem. Crkva će se možda izjasniti i optužbama za pedofiliju protiv vranjskog vladike Pahomija, kao i o štrajku glađu (tojest pokušaju samoubistva, što hrišćanstvo zabranjuje) vladike mileševskog Filareta. Ukoliko novi patrijarh krene redom u SPC-u bi se mogao formirati blok spreman na otpor. Već u slučaju Artemija takvu mogućnost naslućuje i verski analitičar Mirko Đorđević:

“Ja čak misilim da je patrijarh irinej sa Sinodom, a on je mu je predsedavao, povukao potez o razrešenju vladike Artemija samo da bi se izbegao raskol u Crkvi. Ali sigurno je i da vladika Artemije neće mirovati.”


Podška desničara


Da se sa pretnji može lako preći na delo dalo se uveriti u subotu popodne ispred Patrijaršije u Beogradu. Mirnim protestom pristalice desno ekstrmističkog “Obraza” i “Garde cara Lazara” solidarisali su se sa razrešenim vladikom.

Protest podrške vladiki Artemiju ispred Patrijaršije u Beogradu, 13. februara, Foto: Vesna Anđić
Lider “Garde” (koja je svojevremeno pretila i ratom za Kosovo) Hadži Andrej Milić objašnjava kako veruju Artemiju zato što se opire pritiscima koje nameću, po njegovom mišljenju, međunarodni predstavnici na Kosovu, Evropska unija i Vatikan. Procenjuje da će Artemije ići putem formiranja “paralelnog Sinoda”:

RSE: “Da li je to vaš utisak ili imate informacije iz kruga oko Artemija?”

“Ne, vladika Artemije ne želi da se to desi. Ali mu se tako nameće, pa će se desiti.”

Ukoliko se vladika Artemije odluči za separaciju biće to ključni moment u karijeri čoveka koji je od političkog distanciranja odustao još u vreme kada se javno usprotivio Miloševiću. Ali je u deceniji po padu diktature skliznu u sve dublji nacionalizam. U aferu sa rekonstrukcijom od strane albanskih ekstremista oštećenih manastira uleteo je i zato što nije pristao da radove koordiniraju UNMiK i kosovske institucije (sa čim se 2005. pak složio pokojni patrijarh Pavle), javno je kritikovao predsednika Borisa Tadića čak i što oružjem ne brani Kosovo, a pre dve sedmice pridružio se Vojislavu Koštunici i Šešeljevim radikalima u otporu planu Pitera Fejta za integraciju severa Kosova. Mirko Đorđević:

“Za vreme Koštuničinih mandata kao predsednika Vlade ogromna su sredstva davana eparhiji. Pokrića sada nema. Postoje tu i učesnici ove afere, ali i politički saučesnici. To je ono što bi sada trebalo da se rasplete.”


Gračanica kontra Dečana


Aktuelne političke elite jasno su stavile do znanja gde vide svoje saveznike u Crkvi. Gračanicu je dva puta (za Uskrs i Božić) zaobišao Boris Tadić, i otišao u Visoke Dečane, a isti manastir proslavljen po svojoj toleranciji, posebno pokazanoj u toku rata, posetio je i američki potpredsednik Džozef Bajden.

Boris Tadić u manastiru Visoki Dečani
Za desničare prisustvo ovih ljudi u Visokim Dečanima signal je kojoj crkvenoj struji se trebaju prikloniti. Hadži Andrej Milić:

“Nemamo mi ništa protiv pojedinačno vladika. Ali su oni ucenjeni nekim svojim prethodnim radnjama koje su imali. Sada bato, ono što si primio moraš da sprovedeš. Šta to znači? Sve donacije koje su oni dobili sada moraju ili da plate, ili da vrate, ili da nešto odrade.”

Na čelo nosioca ovakvih stavova mogao bi stati vladika Artemije a da li će dalje teko i biti zavisiće od njegove spremnosti da svoja neslaganja ne boji samo teološkim, nego pre svega političkim bojama.

“Vladika Artemije se usprotivio temeljnim načelima državne politike koju personifikuje šef države Boris Tadić. To je moralo pući. Oko toga se lome koplja. Sećamo se da je vladika Artemije za poslednjih godinu dana dao desetak izjava u kojima predsednika države, zbog njegove proevropske orjentacije, naziva izdajnikom i veleizdajnikom”, kaže Mirko Đorđević.

Pri čemu takve poruke stižu sa Kosova, prioritetnog pitanja srpske politike, što je i razlog zbog kog je problem vladike Artemija verovatno i najneprijatniji u državno crkvenim odnosima.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Glavni i odgovorni urednik beogradskog dopisništva Radija Slobodna Evropa od decembra 2014. Višestruko nagrađivan novinar.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG